Матеј Нинослав, син Радивоја, био је босански бан (од 1232 до 1250)Franz Milošić, Monumenta Serbica, Wien, 1858. Ninoslav, Matej и сплитски кнез (од 1242 до 1244). Након што се повукао са трона 1250,Proleksis enciklopedija наследио га је рођак Пријезда из династије Котроманићи.

Биографија десно|мини|Нинославова повеља Дубровчанима

Раздобље од почетка 13. века па до доласка на власт српског бана Матеја Нинослава 1232. године у Босни је обиљежено јачањем и ширењем Цркве босанске и њеног учења, те наглим порастом моћи и утицаја босанске властеле. Притисци папске курије на православну Босну, у циљу покрштавања, не губе на свом интензитету још од Сабора на Билину пољу гдје је папа тражио да се Кулин бан одрекне свог учења или у противном да се суочи са крсташким ратом против Босне.

Током свог ранијег живота, Матеј је био противник Богумила, верни вазал Угарске и побожан католик. Ипак, Матеј је силом уклонио свог претходника Стјепана Кулинића уз помоћ присталица Цркве босанске.

Већ 1233. године папа упућује у Босну новог папског изасланика, кардинала Јакоба. Он је ту на првом мјесту затекао новог бана Матеја Нинослава, пореклом из јеретичке породице, којега је вероватно и уз угарски притисак, присилио да прихвати католицизам. Заједно са Нинославом на католичку веру прешао је и његов рођак Пријезда. Пријезда је доминиканцима, који су као мисионари и инквизитори убрзо дошли у Босну да покрсте становништво Босне, био присиљен предати и свога сина као таоца, чиме је јамчио да неће одступити од римске цркве. Бан Матеј Нинослав је 1233. године писао папи Гргуру -{IX}- да се његова властела не покорава, према старом обичају, његовој врховној власти, него самостално управља повјереним жупама. Док су његови преци, жалио се бан Нинослав, „по старом обичају“, повјеравали жупе и села коме су хтели и одузимали их према властитом нахођењу и потреби, сада њему, „који је недавно са јеретичке прешао на католичку вјеру и почео да гони јеретике“, држаоци посједа „ускраћују послушност, крше старе обичаје“ и задржавају посједе „против његове воље“.

Међутим, након извјештаја из Босне да је и сам бан Матеј Нинослав поновно вратио у православље и да је тај покрет захватио и суседне земље, посебно Славонију, папа је обновио захтјев да се против Босне поведе крсташки рат. Папском бискупу Ивану Тевтонцу наложено је да у Босни проповиједа „свети рат“ против босанских и славонских јеретика. Цијела крсташка војна повјерена је херцегу Коломану, који је добио посебна овлашћења. Бан Матеј Нинослав, суочен са нападом на Босну и могућим истребљењем Срба, није оклијевао да се, без обзира на вјерска питања стави на чело отпора против Рима и Угарске. Крсташки свети рат против Босне и њиховог вјерског учења почео је 1235. и са прекидима трајао три године. Коломанова војска успјела је уз много проливене крви проћи кроз Босну и Хум. Када се 1237. и 1238. са пленом повукла из Босне, ствари су у Босни опет кренуле својим уобичајеним током. Циљ покрштавања у Босни ипак није успео.

Дајући трговачке привилегије Дубровнику, Нинослав у три банове повеље, писане 1234-1240, 1240 и 1249, као његови поданици спомињу се Срби. Ове су повеље уговори између босанског бана и Дубровника, а тичу се слободе трговања дубровачких трговаца по босанској држави. Дијелови текста банових повеља по којима видимо да Нинослав своје поданике сматра Србима у преводу на савремени српски језик гласе овако: Ако тужи Србин Влаха да се парничи пред кнезовима Дубровачким; ако тужи Влах Србина да се парничи пред баном.

Види још Историја Босне и Херцеговине

Референце

Литература

Спољашње везе Срби и Власи у повељи бана М. Нинсолава

Категорија:Банови Босне Категорија:Котроманићи Категорија:Српски владари Категорија:Историја Срба у средњем веку