Индекси (у оригиналу -{Indexi}-) су били југословенска рок група из Сарајева. Група је основана 1962. у Сарајеву, а распала се 2001. када је преминуо певач Даворин Поповић.
Историја Оснивање групе Индекси су основани 1962. године у Сарајеву. Индексе је основала група студената, па отуда и сам назив групе. Њени оснивачи су ритам гитариста Исмет Арнауталић и бас-гитариста Шефко Акшамија. Састав су заједно с њима чинили: соло гитариста Слободан Мисаљевић, клавијатуриста Ђорђе Узелац и бубњар Недим Хаџихасановић. У почетку су свирали инструменталну музику, обраде светских хитова група као што су Шедоуз и Кинкс, али је с њима на игранкама у дворани „Слога“ повремено наступао певач Алија Хафизовић. 1963. уместо Неде Хаџихасановића за бубњеве долази Ђорђе Кисић.
Младост На првој Гитаријади у Београду 1964. Индекси су освојили друго место и као награду добили могућност да сниме први сингл на коме су се нашле четири инструменталне теме. Одлучили су се за обраде тадашњих хитова “Седам величанствених” (тема из истоименог филма), “Вечерас у граду младих” (“-{Teensville Tonight}-” Џонија и Харикена) и “Атлантида” (“-{Atlantis}-” Шедоуза), док је песму “Никада” компоновао Исмет Арнауталић и то је била прва аутентична рок композиција у Босни и Херцеговини.
Крајем 1964. Индексима се прикључује певач Даворин Поповић, који је до тада наступао с групом Пауци. Током 1965. долази до све већег осипања првобитне поставе, па тако групу напуштају Слободан Мисаљевић, Шефко Акшамија и Ђорђе Узелац, а из групе Луталице долазе гитариста Слободан Ковачевић и басиста Фадил Реџић.
Године 1967. Индекси наступају на првом сарајевском фестивалу „Ваш шлагер сезоне“, одржаном у априлу у дворани „Ђуро Ђаковић“, на којем су извели Ковачевићеву композицију “Око малих ствари свађамо се ми” коју је ПГП РТБ објавио на фестивалској плочи. На такмичењу за Песму Евровизије извели су Ковачевићеву композицију “Пружам руке” на стихове Николе Бороте и она је уз песме “Зашто је празан читав свијет”, “Наше доба” и обраду “-{Nowhere Man}-” Битлса (у њиховом препеву “Једном смо се свађали”) комплетирала други сингл Индекса. Доласком оргуљаша и композитора Корнелија Ковача 1967. године, Индекси се све више оријентишу на сопствени материјал. Октобра 1967. године свирали су на фестивалу у Опатији и постали први вокално-инструментални састав који је учествовао на тој манифестацији. Извели су песме “Недјељом ујутро” и “Нећу бити сам” Ђорђа Новковића. Те године су често на концертима и плочама пратили певачицу Зденку Вучковић. У новембру 1967. године отишли су на двомесечну турнеју по Совјетском Савезу. По повратку су наступили на фестивалу „Ваш шлагер сезоне '68" са песмом “Пустињак”, која је уз композиције других извођача забележена на албуму у издању ПГП РТБ-а.
У пролеће 1968. године бубњар Ђорђе Кисић је отишао да свира у Немачку, а на његово место долази Мирослав Шарановић. У том периоду, група је по тексту истоимене народне песме снимила Корнелијеву композицију "Бој на Мишару" у којој су коришћени саз и гусле, што представља једну од првих употреба етно мотива у југословенској рок музици.
На Опатијском фестивалу исте године, са композицијом Петка Кантарџијева “Јутро ће промијенити све” Индекси су освојили трећу награду, а извели су и Корнелијеву “Ако једном будеш сама”. Те јесени Корнелије је прешао у Београд и основао Корни групу, а у поставу је уместо њега ушао нови клавијатуриста Ђорђе Новковић.
Златно раздобље Индекса Историјски датум у каријери групе је 15. јануар 1969. године, када је снимљена “Плима”, једна од првих прогресивних песама југословенске рок сцене, као и један од највећих хитова групе који је компоновао Слободан Бодо Ковачевић, а чији је текст написао Корнелије Ковач. Међутим, од стране уредника издавачких кућа оцењена је као "некомерцијална" што је спречило њено објављивање. Следећи једнако важан догађа се у истој години, 11. октобра, када је снимљена прва домаћа рок поема “Негдје на крају, у затишју”, прва песма југословенске рок сцене која је трајала дуже од 10 минута. Мелодију је компоновао Слободан Ковачевић на стихове Желимира Алтарца Чичка. Стихове је на почетку и на крају композиције рецитовао глумац Бранко Личен. Током наредне године без обзира на дужину трајања, била је проглашена најслушанијом песмом по избору слушалаца на Радио Сарајеву у емисији Десет грамофона водитеља Влатка Марковића.
У децембру 1969. године Исмет Арнауталић је отишао у војску и неће се више вратити у Индексе. Касније је с Гораном Бреговићем и Зораном Реџићем основао састав Јутро, претечу Бијелог дугмета.мини|Омот албума Све ове године Почетком 1970. године, у групи поново долази до једне од бројних промена клавијатуриста. Ђорђе Новковић се придружио групи Про арте, а заменио га је Ранко Рихтман. На такмичарској рок вечери фестивала Загребфест '70. Индекси су наступили с песмом “Да сам ја нетко”, коју је компоновао Хрвоје Хегедушић, а текст је написала Маја Перфиљева и освојили су друго место, иза Корни групе. “Да сам ја нетко” уз “Свијет у коме живим” (музика Ковачевић-Реџић, текст Желимир Алтарац) објављена је на сингл плочи у издању загребачког Југотона. Убрзо је снимљена и десетоминутна песма "Двојник" за коју су издавачке куће биле незаинтересоване.
Следеће године, такође на рок вечери фестивала „Загреб '71", Индекси су извели амбициозну композицију “Извор” (музика Хегедушић, текст Перфиљева) и овај пут освојили прво мјесто, испред Корни групе. Нажалост, песма никада није снимљена и објављена на плочама. Након одласка Рихтмана и Шарановића из групе, нови чланови су постали клавијатуриста Владо Правдић (екс Вокинси, Амбасадори) и бубњар Пецо Петеј. После летњих свирки, Петеј је отишао на студије у Грац, Шарановић се вратио у групу, а нови клавијатуриста је постао Енцо Лесић (екс Далматини, Сплит). Исте године на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ Индекси су са песмом Милана Ђајића “Да ли постоји љубав” освојили друго место публике.
У јануару 1972. године у музичкој емисији Максиметар Телевизије Београд, Индекси промовишу песму Енца Лесића “Све ове године” која је постала мега-хит (1981. године песму је у ска форми обрадило Бијело дугме). Лесић је убрзо напустио Индексе и у Загребу основао групу Спектар. С Индексима је поново Владо Правдић који је у групи остао до 1973. године када је прешао у групу Јутро. У пролеће 1972. године Индекси наступају на првом BOOM фестивалу, одржаном у Љубљани, а концертни снимак песме “Хеј ти, младо момче” (музика Љупче Констатинов, текст Маја Перфиљева) забележен је на дуплом албуму с овог фестивала. Потом наступају на Загребфесту с песмом "Сањам" (Хрвоје Хегедушић, Маја Перфиљева), да би убрзо по повратку у Сарајево снимили и песму "Балада" (музика Фадил Реџић и Слободан Ковачевић, стихови Маја Перфиљева), на којој је флауту као гост свирао Бране Ламберт Живковић, тадашњи члан групе Time, а која је уз “Сањам” објављена на још једном изузетно популарном синглу групе (Југотон, 21. јун 1972). Десетогодишњицу постојања прославили су 29. октобра 1972. године распроданим концертом у сарајевској Скендерији пред 12.000 људи. У новембру исте године, са четворогодишњим закашњењем, коначно је објављен макси-сингл с “Плимом”. Плоча је достигла висок тираж и постала евергрин у каријери Индекса.
Такође, 1972. године издавачка кућа РТВ Љубљана објавила је први албум Индекса, који се састојао од седам песама из њихове прогресивне фазе, снимљених у периоду од 1969. до 1972. године. Међутим, неки овај албум посматрају као компилацију, уз образложење да су песме ипак снимане у дужем временском периоду и да је већ постојала њихова дистрибуција на магнетофонским тракама. Албум је издат само у облику касете и у моно техници, у врло малом тиражу и представља раритет међу колекционарима.
Одустајање од рок израза Почетком 1973. године дошло је до чудне музичке фузије са саставом Про арте. У то време Индекси су опет остали без оргуљаша, па су са Ђорђем Новковићем, чији је састав Про арте такође био у персоналној кризи, смислили необично решење - спајање две групе. Уз Новковића, групи је приступио и певач Владимир Савчић Чоби, па су деловали под именом Про арте - Индекси. На фестивалима су бирали име у зависности од тога са којим певачем су наступали. У тој постави су отишли на турнеју по Бугарској и снимак њиховог наступа је под именом „Индекси + Про Арте“ објавила издавачка кућа Балкантон.
У априлу 1973. године Индекси су освојили прво место на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ са песмом Александра Кораћа “Предај се срце”, која им је донела и први златни сингл. Ово је преломни тренутак у каријери Индекса, који у овом периоду све више напуштају авангардни рок израз и почињу се бавити тзв. лаганим нотама. У новембру 1973. године Ковачевић и Поповић су отишли у војску и група није радила годину дана. Паузу су попунили наступом на Опатијском фестивалу с песмом “Само су руже знале” као и сингловима које су снимили пре престанка рада. У то време је изашао њихов први ЛП албум, али не с новим песмама, већ као компилација најуспешнијих композиција са синглова.
Крајем 1974. године група је наставила с радом. Уместо Мирослава Шарановића који је прешао у Амбасадоре за бубњевима је сада био Милић Вукашиновић (екс Чичак, Мића, Горан и Зоран), а клавијатуре је, уместо Новковића који се у међувремену преселио у Загреб, свирао професор музике Мирослав Мараус. Место клавијатуристе су претходно понудили Тихомиру Асановићу, али их је он одбио због солистичких планова.
Уочи Нове 1975. године група је објавила сингл с песмама “Бацила је све низ ријеку” (музика Фадил Реџић, текст Кемал Монтено) и “Погрешан број”. На спектакуларном концерту који је 22. фебруара 1976. одржан у Скендерији, под називом “Повратак Индекса”, доживели су очекиван тријумф. После тог наступа кренули су на турнеју по Југославији, а предгрупа им је био нови састав Тешка индустрија, предвођен клавијатуристом Габором Ленђелом. Током турнеје из групе је отишао Мараус, а у групу се вратио Енцо Лесић. На Опатијском фестивалу 1975. године група учествује са Ленђеловом песмом “Ти си ми била нај нај”, а на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ освојили су треће место по избору публике с песмом “Волим те” Александра Кораћа. На Сплитском фестивалу представили су се с песмом Ђорђа Перузовића “Обала пуста, обала врела”.
Крајем 1975. године Даворин Поповић је реализовао соло албум “Свака је љубав иста (осим оне праве)” на чијем снимању су учествовали чланови групе. Плоча је промовисана великим концертом 21. фебруара 1976. године у Скендерији, а Даворина Поповића су и на концерту пратили Индекси и њихов нови клавијатуриста Ненад Јурин, бивши члан групе Код.
Индекси су по обичају наступили на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ с Реџићевом песмом “Моја Хана”, а Даворин Поповић је добио награду за најбољу интерпретацију. На фестивалу Београдско пролеће с песмом “Стани мало злато моје” Александра Кораћа освојили су трећу награду публике.
У лето 1976. године Индекси су поновно отишли на турнеју по Совјетском Савезу, а затим су са Здравком Чолићем одсвирали турнеју по јадранској обали. Крајем 1976. године Милић Вукашиновић је прешао у Бијело дугме, а бубњеве су по потреби свирали Перица Стојановић (екс Амбасадори) и Ђорђе Кисић.
Амбициозно замишљен албум, концептуално остварење "Модра ријека" на стихове песника Мака Диздара из збирки “Камени спавач” и “Модра ријека” Индекси су објавили 1978. године и после дуго година вратили се прогресивној и јакој ауторској музици. ЛП су продуцирали Никола Борота и Индекси, материјал је миксован у Минхену, као гости су свирали Тихомир Поп Асановић и Ранко Рихтман, стихове је рецитовао глумац Фабијан Шоваговић, а омот плоче је ликовно опремио сликар Мерсад Бербер. Албум је проглашен рок плочом године, а група је добила Шестоаприлску награду Сарајева.