Сириг је насељено место у општини Темерин у Србији, које се налази у средишњем делу Војводине и припада Јужнобачком управном округу. Према попису из 2022. било је 2.705 становника.
Географске одлике Сириг се налази у западном делу општине Темерин, на надморској висини од 82 -{m}-. Од Темерина је удаљен 6 -{km}-, а од Новог Сада око 20 -{km}-. Смештен је на раскрсници међународног пута Е-5 (М-22) Нови Сад-Суботица и регионалног пута Р-104 од Оџака према Темерину. Средишњи део атара пресеца ауто-пут Београд-Суботица. Атар Сирига има површину од 2697 -{ha}-, што чини 16% територије општине.
Кроз насеље протиче Кисачки канал (Каналић).
Историја Плански на данашњем месту је настало 1927. године (мада се помиње још у 15. веку) на пустари на којој се населило око 200 породица из Бођана и Вајске које су расељене због поплава Дунава 1924. и 1926. Њима је додељена земља одузета аграрном реформом од Српске православне цркве. Касније су се у Сириг доселило још 25 породица добровољаца из банатског села Соколац. Те породице су биле досељене из Лике у Банат, а морале су напустити додељену земљу, јер је њихов претходни власник добио судски спор против државе.
Мађарски војници и петоколонаши из Темерина су 13. априла 1941. у Сиригу убили око 111 становника и преорали сеоско гробље, а стрељане побацали у једну јаму заједно са поцркалом стоком. Стрељање у Сиригу је било прво масовно стрељање у Другом светском рату у Југославији.
Познате личности
Драгутин Зеленовић (1928–2020), универзитетски професор, академик и политичар, рођен је у Сиригу. Био је редовни професор и ректор Универзитета у Новом Саду, као и председник Владе Србије.
Драган Станић (књижевни псеудоним Иван Негришорац), књижевник, универзитетски професор и председник Матице српске, основну школу завршио је у Сиригу.
Данило Зеленовић (1919–1944), млади интелектуалац и учесник НОБ-а, везан је за друштвени и културни живот Сирига; по њему данас основна школа у месту носи име.
Лазар Човс, истраживачки новинар Би-Би-Си-ја и предавач у Новосадској новинарској школи, Дојче веле академији и Би-Би-Си академији, младост је провео у Сиригу, где је завршио и основну школу.
Јосип Чикош (1943–2022), лекар интерниста-кардиолог и некадашњи директор Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, рођен је у Сиригу.
Бранко Срнић, локални хроничар и аутор књиге Априлска трагедија: (Сириг, 13. априла 1941.), у публицистичким освртима наводи се као аутор једне од најпотпунијих реконструкција страдања мештана Сирига 13. априла 1941. године.
Никола Бобић, планинар из Сирига и члан ПСК „Сириг”, извео је 2018. године успон на врх Лењин (7.134 м) на Хималајима.
Александар Јоцић, млади аутор из Сирига, аутор је књига Срце на папиру и Између бола и наде.
Александар Миљковић (рођ. 1988), писац, полицајац и фудбалски тренер, повезан је са спортским животом села као некадашњи тренер ОФК „Сириг”; аутор је романа Петар Месечко: Несвакидашње путовање, који је освојио прво место на конкурсу „Литерарни онлајн инкубатор”.
Ђуро Жига (рођ. 1953), професор математике и политичар, рођен је у Сиригу, где је завршио и основну школу; био је председник Скупштине општине Темерин, а касније и председник општине Темерин.
Привреда Становништво се углавном бави пољопривредом или ради у индустрији Темерина и Новог Сада.
Земљиште у атару Сирига је врло плодно. У близини насеља се налазе Ченејска фарма и пољопривредна добра Камендин и 7. јули.
Демографија У насељу Сириг живи 2335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,6 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 981 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Темерину Категорија:Насељена места у Војводини