У јапанском језику се користи сложен систем писања, који се састоји од три различита писма, то су: канђи (漢字), катакана (カタカナ) и хирагана (ひらがな), а по потреби се користи и латиница, која се назива ромађи (ロマ字). За разлику од српског језика у коме су ћирилица и латиница међусобно заменљива писма, канђи, хирагана и катакана користе се комбиновано у једној реченици.

Традиционални систем писања мини|Катакана и канђији од којих је настала.Канђији (漢字, јапански карактери) су словни знаци који представљају речи или морфеме и пореклом од кинеског писма. Канђијима се записује значење речи, за разлику од српске азбуке којом се бележи звучање речи. У реченици се канђијима записују именице и корен речи код глагола и придева (који су у јапанском језику променљиве речи). Ово је најсложеније и најбројније писмо у јапанском језику. Програмом Министарства школства прописана је листа канђија за основну писменост тзв. ђоојоо канђи и она броји 2136 канђија (према званичним подацима из 2015. године). Они се уче током целог обавезног школовања. Процењује се да се у свакодневној употреби користи 2000 канђија, док професори са универзитета и интелектуалци користе око 5000 канђија.

Катакана (カタカナ) је аутохтоно јапанско слоговно писмо, настало од делова канђија. Броји 48 слова и свако слово представља један слог. Катаканом се записује звучање речи, те се стога користи за ономатопеје, наглашавање делова реченица (нпр. код извињења) и бележење речи страног порекла (осим за оне кинеског порекла).

Хирагана (ひらがな) је такође аутохтоно слоговно писмо, броји 48 слова, где једно слово представља сваки слог, као и код катакане. Хираганом се записују граматичке речи у реченици: наставци код променљивих речи (глаголи и придеви), затим тзв. структурне речце које имају падежну функцију у речници, префикси и суфикси. Хираганом се такође записују речи које се више не пишу канђијима (након последње реформе правописа). Хирагана има и улогу помоћног писма и тада се назива фуригана: њоме се записује звучање изнад канђија како би се знало како се тај канђи чита (нпр. у уџбеницима или књигама за децу).

У јапанском систему писања не бележи се размак између речи, већ се све речи у реченици пишу спојено. У модерном јапанском користе се два смера писања: западни (слева надесно хоризонтално, редови се ређају одозго надоле) и традиционални (одозго надоле вертикално, редови се ређају здесна налево). Западни начин се чешће употребљава на екрану, док се у штампаним медијима више користи традиционални смер. Јапанска реченицаРомађи транскрипцијаПревод私はブラジルへ行きます.Watashi wa burajiru e ikimasu.Ја идем у Бразил. КанђиКатаканаХирагана私, 行ブラジルは, へ, きますја, иде-Бразилноминатив, датив, -мкорен речиреч страног пореклаграматичке речи

Помоћна писма Јапански језик користи и додатне симболе, чија је употреба ограничена на специфичне речи: латиницу, арапске бројеве и знаке интерпункције. Ромађи (ロマ字) је јапански назив за латинично писмо које се користи у транскрипцији јапанских речи за странце. Ромађи се уобичајено среће у уџбеницима за јапански језик, док Јапанци не користе ромађи у свакодневници, сем за неке интернационалне скраћенице (CD, DVD, Wi-Fi).

Историја писма мини|Јапански свитак Писменост у Јапану развила се под утицајем кинеске културе. Општеприхваћена претпоставка је да су будистички монаси донели кинеске свете списе у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. У то време јапански језик није имао свој писани облик.

Временом се појавио и систем манјогана, који је користио мањи број знакова из канђија само због њихове фонетске (звучне) вредности, а не и семантичке (значењске). Манјогана у курзивном облику се потом развила у стилизовану хирагану, писмо које су користиле жене на двору којима је у то време било забрањено да користе кинески језик, као и да уче кинеску класичну поезију.

Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да њима да транскрибују новопридошле речи из кинеског.

Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија као и речи из страних језика (које су накнадно из других страних језика стизале у јапански нпр. бројни англицизми).

Што се ромађија тиче увео га је научник Хепбурн (Hepburn) који га је крајем 19. века користио у свом енглеско-јапанском речнику као транскрипцију. Ова енглеска транскрипција користи се и данас у неким уџбеницима јапанског језика за странце.

Литература

Спољашње везе

The Modern Japanese Writing System: an excerpt from Literacy and Script Reform in Occupation Japan, by J. Marshall Unger. The 20th Century Japanese Writing System: Reform and Change by Christopher Seeley How to prepare any Linux distribution for the Japanese language, by Manfred Schulenburg. Japanese Hiragana Conversion API by NTT Resonant Japanese Morphological Analysis API by NTT Resonant

Категорија:Лингвопедија Категорија:Јапански језик Категорија:Писма