Синдром изгарања или бернаут () појам је који описује стање професионалца у хуманистичким струкама који су због изразито напорног рада и стресних ситуација често фрустрирани или осећају апатију и бес (тзв. „сагоревање на послу”, „професионално изгарање”). Бернаут се најчешће јавља у социјалном раду и на другим пољима на којима радници имају веће одговорности или раде у стреснијим условима, што их доводи у посебан положај.

Лечење и превенција Сматра се да постоје три основна типа превентивних мера на радном месту. Мере примарне превенције усмерене су на спречавање настанка појава стресора штетних по здравље на радном месту или, ако су они присутни, на њихово уклањање. Секундарна превенција има за циљ рано откривање и усмерена је на пружање помоћи радницима којима се појављују знаци здравствених проблема пре него што ти проблеми прерасту у озбиљне. Мере третичне превенције намењене су помоћи радницима који су већ суочени са значајним здравственим потешкоћама.

Иницијативе у области корпоративне социјалне одговорности (КСО) сматрају се ресурсом који супротставља стресним последицама захтева посла, смањујући изгарање запослених повећањем нивоа среће, отпорности и коришћењем алтруизма. Стварање осећаја психолошке сигурности (убеђење да се може безбедно изражавати) у организацији помаже да се спречи изгарање. Слично томе, осећај да те чују такође може помоћи. Повећање контроле радника над сопственим радним задацима још је један начин да се смањи исцрпљеност и цинизам.

Финансијска стабилност доприноси побољшању резултата рада особља и пацијената. Када се здравствени радници мање брину о новцу, обично су пажљивији, ангажованији и поуздани.

Шведска национална служба за здравствене информације (позната као „1177“) наводи да лечење и рехабилитација при синдрому исцрпљености обухватају неколико компоненти, укључујући: „Информације и едукацију о томе како стрес утиче на организам“. Консултације и едукацију о начину живота и техникама смањења свакодневног стреса. * Могу се спроводити индивидуално или у групи. Третман когнитивно‑бихејвиоралном терапијом. Разговор са саветником, психологом или ерготерапеутом. Физиотерапија — рад са телом на различите начине. Лекови за несаницу или депресију.

Краљевски холандски колеџ лекара опште праксе препоручује тростепени процес лечења, који се састоји из кризне фазе, фазе решавања проблема и фазе примене.

Упркос наведеним препорукама, висококвалитетна истраживања (на пример, случајно распоређивање у експерименталне и контролне групе) су релативно ретка у оквиру секундарне и третичне превенције усмерене на смањење симптома професионалног изгарања. Једна студија сугерише да когнитивно‑бихејвиорална терапија (КБТ), развијена за лечење депресије, може помоћи неким радницима са симптомима професионалног изгарања, иако је мало висококвалитетних истраживања о примени КБТ за лечење изгарања. Недостатак КБТ и других третичних интервенција је што оне помажу да се преобликује мишљење радника/пацијента, али не мењају неповољне услове рада који доводе до појаве симптома.

Референце

Литература

Спољашње везе Шта је изгарање? Како се носити са изгарањем?

Категорија:Психологија Категорија:Стрес Категорија:Синдроми