Civilno društvo se može shvatiti kao „treći sektor“ društva, koji se razlikuje od vlade ili ekonomije, a koji uključuje porodicu i privatnu sferu.What is Civil Society civilsoc.org 2 May 2009 at the Wayback Machine Prema drugim autorima, „civilno društvo“ se koristi u kontekstu 1) celine nevladinih organizacija i institucija koje ispoljavaju interese i volju građana, ili 2) pojedinaca i organizacija u društvu koji su nezavisni od vlade.
Ponekad se pojam civilno društvo koristi u njegovom širem određenju, gde se pod tim pojmom podrazumevaju „elementi slobode govora, nezavisnog sudstva, itd, od kojih se sastoji demokratsko društvo“.. Приступљено 2 August om CollinsDictionary.com website: http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/civil-society Pogotovo u raspravama između teoretičara Istočne i Centralne Evrope se civilno društvo takođe vidi i kao normativni koncept građanskih vrednosti. Iako se ta dva pojma često poistovećuju u literaturi, bitno je napomenuti da se pojam civilno društvo suštinski razlikuje od pojma građansko društvo.
Etimološko poreklo reči Koreni pojma civilno društvo datiraju do Aristotelove fraze koinōnía politikḗ (κοινωνία πολιτική), koja se pojavljuje u njegovoj Politici, gde se ona odnosi na “političku zajednicu”, srazmernu Grčkim gradovima-državama (polisima), koja je odlikovana zajedničkim skupom normi i vrednosti, u kojoj su slobodni građani u jednakom položaju na društvenoj lestvici živeli pod vladavinom zakona. Telos, odnosno cilj civilnog društva kao takavog bila je eudaimonia (τὸ εὖ ζῆν tò eu zēn), (često prevedena kao sreća ili blagostanje), pri čemu je čovek sagledavan kao “politička (društvena) životinja” (ζῷον πολιτικόν zōon politikón).. Bk. 1 passim, esp. 1252a1–6. . Rowman & Littlefield Koncept su koristili i Rimski pisci, kao što je bio Ciceron, gde su pod njim podrazumevali drevno određenje republike (res publica). Pojam se vratio u zapadni politički diskurs nakon jednog od kasnijih srednjevekovnih prevoda Aristotelove Politike na latinski, od strane Leonarda Brunija, koji je prvi pojam koinōnía politikḗ preveo kao societas civilis, odnosno civilno društvo. Sa nadolazećom distinkcijom između monarhijalne autonomije i javnog zakona, pojam se koristio u kontekstu opisivanja korporativnih nekretnina (Ständestaat) feudalnih elita, odnosno zemljoposednika nasuprot moći koju je uživao princ.. Pojam je imao dugu istoriju u teoriji države, i vraćen je u upotrebu sa skorašnjim razvojem događaja u Istočnoj Evropi, gde su disidenti kao Vaclav Havel tokom kasnih 1990-ih pojam koristili kako bi označili sferu civilnih udruženja koja je bila ugrožena nametljivim samoupravljajućim holističkim režimom komunističke Istočne Evrope.. Prva post-moderna upotreba pojma civilno društvo u kontekstu opisa političke opozicije vodi poreklo iz radova Aleksandera Smolara u periodu 1978-79.Pawel Stefan Zaleski, Neoliberalizm i spoleczenstwo obywatelskie (Neoliberalism and Civil Society), Wydawnictwo UMK, Torun 2012 Ipak, termin se nije koristio od strane radničkog sindikata Solidarnost tokom 1980-1981 i bio je popularizovan na globalnom nivou preko komunističke propagande samo tokom 1989. kao sredstvo ozakonjenja neoliberalne transformacije. Demokratija мини|217x217пиксел|Martin Luter King vodio je Pokret za ljudska prava, jedan od najpoznatijih društvenih pokreta 20. veka|алт=Literatura koja se tiče odnosa između civilnog društva i demokratskog političkog društva ima svoja korene u radovima liberalnog klasičara G.V.F. Hegela čija su gledišta preuzeli Aleksis de Togevil,Zaleski, Pawel Stefan (2008). "Tocqueville on Civilian Society. A Romantic Vision of the Dichotomic Structure of Social Reality" (PDF). Archiv für Begriffsgeschichte. Felix Meiner Verlag. 50. Karl Marks, i Ferdinand Tenis. Koncept odnosa između ta dva „društva“ je dalje značajnije razvijen od strane teoretičara 20. veka kao što su Gabriel Almond i Sidni Verba, koji su ulogu političke kulture smatrali presudnom u demokratskom uređenju.Almond, G., & Verba, S.; 'The Civic Culture: Political Attitudes And Democracy In Five Nations; 1989; Sage
Oni su smatrali da politički element političkih organizacija učvršćuje bolju svesnost i bolje obavešteno građanstvo, koje će donositi bolje glasačke odluke, učestvovati u politici, i koje će kao rezultat toga bolje kontrolisati vladu. Statuti ovih političkih organizacija smatrani su mikro-konstituensima zato što prilagođavaju učesnike formalnostima demokratskog donošenja odluka.
U skorašnjem periodu, Robert D. Patnam je tvrdio da su čak i nepolitičke organizacije civilnog društva vitalne za demokratiju. To je tako zato što one grade društveni kapital, poverenje i zajedničke vrednosti, koje se kao takve prenose u političku sferu i pomažu da se društvo održi kao celina tako što olakšavaju razumevanje međupovezanosti društva i interesa u okviru njega..
Ipak, drugi teoretičari, preispituju koliko je civilno društvo zapravo demokratsko. Neki su ukazali na to da su akteri civilnog društva zadobili značajnu količinu političke moći, a da im tu moć niko direktno nije dao, ili je njome zadužio.Pawel Stefan Zaleski Global Non-governmental Administrative System: Geosociology of the Third Sector, [in:] Gawin, Dariusz & Glinski, Piotr [ed.]: "Civil Society in the Making," IFiS Publishers, Warszawa 2006 Agnew, John; 2002; 'Democracy and Human Rights' in Johnston, R.J., Taylor, Peter J. and Watts, Michael J. (eds); 2002; Geographies of Global Change; Blackwell Takođe, postoje tvrdnje da je civilno društvo pristrasno prema „globalnom severu“.Pithouse, Richard (2005). "Report Back from the Third World Network Meeting Accra, 2005" . ukzn.ac.za. Centre for Civil Society : 1–6. Parta Čaterje je tvrdio da je, u većini delova sveta, „civilno društvo demografski ograničeno“.The Politics of the Governed: Popular Politics in Most of the World, 2004 Za Jai Sena, civilno društvo je neokolonijalni projekat koji pokreću globalne elite u cilju ostvarivanja njihovih sopstvenih interesa."Engaging Critically with the Reality and Concept of Civil Society". p2pfoundation.net. Konačno, drugi teoretičari su tvrdili da bi koncept civilnog društva, pošto je on blisko povezan sa demokratijom i političkim predstavljanjem, zauzvrat trebalo da bude povezan sa idejama o nacionalnosti i nacionalizmu.Pollock, Graham.'Civil Society Theory and Euro-Nationalism' , Studies In Social & Political Thought, Poslednje analize ukazuju na to da je civilno društvo neoliberalna ideologija koja opravdava antidemokratski napad ekonomskih elita na institucije države blagostanja putem razvijanja trećeg sektora kao njene zamene.
Konstitucionalna ekonomija Konstitucionalna ekonomija je polje ekonomije i konstitucionalizma koje opisuje i analizira specifične međupovezanosti između konstitucionalnih problema i funkcionisanja ekonomije, uključujući raspodelu budžeta. Termin „konstitucionalna ekonomija“ je korišćen od strane američkog ekonomiste Džejmsa M. Bjukenana kao ime za novu strategiju planiranja budžeta i njegove transparentnosti civilnom društvu, koji su prema njegovom mišljenju od presudnog značaja za implementaciju vladavine zakona. Takođe, dostupnost efektivnog pravosudnog sistema, kog civilno društvo može koristiti u slučaju nesrazmernog trošenja vlade ili donošenja akata kojima se takvi troškovi opravdavaju, postaje ključni element za uspeh bilo kog uticajnog civilnog društva.Peter Barenboim, Natalya Merkulova. "The 25th Anniversary of Constitutional Economics: The Russian Model and Legal Reform in Russia, in The World Rule of Law Movement and Russian Legal Reform", edited by Francis Neate and Holly Nielsen, Justitsinform, Moscow (2007).
Globalni nivo
Kritičari i aktivisti trenutno često vezuju termin civilno društvo za sferu društvenog života koju je potrebno zaštititi od globalizacije, jer je ona viđena kao pojava koja deluje bez ograničenja i bez obzira na državne granice i teritorije.; : Ipak, pošto civilno društvo može, po mnogim definicijama, da uključuje i bude finansirano, i ujedno i upravljano od strane onih biznismena i institucija (pogotovo donora koji su povezani sa evropskim i zemljama „globalnog severa“) koje podržavaju globalizaciju, ovakva upotreba termina civilno društvo je u najmanju ruku sporna."NGOs NGO civil society partnerships UN United Nations". un.org. Nagli razvoj civilnog društva na globalnom nivou nakon raspada komunističkog sistema je bio deo neoliberalnih strategija povezanih sa Vašingtonskim konsenzusom. Takođe, objavljene su pojedine studije koje se tiču nerešenih problema u vezi sa upotrebom termina kako bi se opisala povezanost uticaja i konceptualne moći međunarodnog sistema humanitarne pomoći.
S druge strane, pojedini autori vide globalizaciju kao društveni fenomen koji proširuje sferu klasičnih liberalnih vrednosti, koje neizbežno vode ka mnogo većoj ulozi civilnog društva na štetu politički nastalih državnih institucija.
Ideja o globalnom civilnom društvu se u suštini zasniva na Zapadnim koncepcijama civilnog društva, onim koje se najviše bave nevladinim političkim delovanjem. Ipak, nagovešteno je da će razvoj kineskih prekomorskih NGO i GONGO (Vladine nevladine organizacije) dovesti do manje-više robusne definicije koja civilno društvo sagledava izvan granica zapadnih zemalja..
мини|Skup "Ulica je ponovo naša" - Budimpešta, 15.03.1989. Integrisani sistem organizacija civilnog društva (ICSO), razvijen od strane Odseka za ekonomiju i društvene poslove (DESA), olakšava interakcije između organizacija civilnog društva i Odseka.Basta! Rio+20 Walkout. Vimeo.
Civilna društva su takođe postala uključena u procese donošenja ekoloških zakona. Te grupe civilnog društva koje se tiču sfere ekologije vrše značajan uticaj na usvajanje ekoloških zakona tako što postavljaju agendu koja stavlja akcenat na smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu. Oni takođe informišu javnost o problemima koji se tiču životne sredine, i samim tim su zahtevi javnog mnjenja za ekološke promene znatno povećani.
Istorija Iz istorijske perspektive, pravo značenje koncepta civilnog društva se dva puta menjalo od njegovog prvobitnog, klasičnog određenja. Prva promena se dogodila nakon Francuske buržoaske revolucije, a druga nakon pada komunizma u Evropi.
Zapadna antika Koncept civilnog društva u njegovom predmodernom klasičnom republikanskom značenju je u principu povezan sa ranom modernom strujom Prosvetiteljstva u 18. veku. Ipak, koncept ima mnogo stariju istoriju u sferi političke misli. Generalno govoreći, na civilno društvo se gledalo kao na političku asocijaciju (udruženje) koja se bavi društvenim sukobima tako što nameće pravila obuzdavanja građana kako ne bi naudili jedni drugima. U klasičnom periodu, koncept je korišćen kao sinonim za dobro društvo, i viđen je kao nerazdvojivi deo države. Na primer, Sokrat je smatrao da bi unutardruštvene konflikte trebalo rešavati preko javnih rasprava koristeći dijalektiku, oblik racionalnog dijaloga za otkrivanje istine. Prema Sokratu, javna rasprava preko dijalektike je bila imperativ kako bi se očuvala “uljudnost” u polisu i “dobar život” za ljude.O'Connell 1999 Za Platona, ideal države je bio pravedno društvo u kojem se ljudi posvećuju zajedničkom dobru, uvažavaju društvene vrednosti mudrosti, hrabrosti, umerenosti i pravde, i igraju značajnu ulogu za koju su najbolje pogodni. Dužnost “filozofskog kralja” je bila da se stara od ljudima na najbolji mogući način. Aristotel je smatrao da je polis “udruženje koje se sastoji od mnoštva drugih udruženja” koje omogućava građanima da dele zajednički zadatak da vladaju i da se nad njima vlada. Njegova koinonia politike, odnosno poimanje političkog delovanja podrazumevalo je političku zajednicu.