Говор је вокална форма људске комуникације заснована на језику. У ширем смислу, говор представља сложен процес у којем се мисли, идеје и емоције претварају у звучни облик помоћу прецизних покрета говорних органа (плућа, гркљана, језика, усана).

Иако се у свакодневном животу термини "говор" и "језик" често користе као синоними, у лингвистици и другим наукама они имају различита значења. Језик је апстрактни систем знакова, правила (граматике) и значења, док је говор његова конкретна, звучна реализација. Другим речима, језик је оно "шта" се говори, а говор је "како" се то чини.Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

Продукција говора (физиологија) мини|десно|250п|Приказ људских говорних органа Производња говора је сложен физиолошки процес који се одвија у три основне фазе:

Респирација (Дисање): Процес почиње у плућима, која обезбеђују ваздушну струју неопходну за производњу гласа. Фонација (Производња гласа): Ваздушна струја из плућа пролази кроз гркљан (ларинкс) и изазива треперење (вибрацију) гласних жица. Ова вибрација производи основни звук, односно глас. Висина гласа зависи од брзине вибрације гласних жица. Артикулација (Обликовање гласова): Основни звук произведен у гркљану се даље обликује у препознатљиве гласове (самогласнике и сугласнике) помоћу покрета говорних органа у усној и носној дупљи. У ове органе спадају језик, усне, зуби, алвеоле, непце и ресица. Прецизним покретима ових органа, проток ваздуха се прекида, сужава или усмерава, чиме се стварају различити гласови.

Развој говора Развој говора код људи је постепен процес који почиње од рођења и најинтензивнији је у првим годинама живота. Главне фазе развоја говора код деце су: Прелингвистичка фаза (0-12 месеци): Почиње плачем, затим се јавља гугутање, а касније и брбљање (понављање слогова попут "ма-ма", "ба-ба"). Фаза првих речи (12-18 месеци): Дете почиње да изговара прве речи са значењем. Фаза једноставних реченица (18-24 месеца): Дете спаја две речи у просте реченице (нпр. "Мама, дај"). Фаза сложенијих реченица (од 2. године): Речник се нагло шири, а реченице постају граматички сложеније. До пете године, већина деце усвоји основне структуре матерњег језика.

Неуролошке основе говора Говор је контролисан сложеном мрежом неурона у мозгу. Два подручја у левој хемисфери мозга су посебно важна за обраду језика и говора: Брокино подручје: Налази се у чеоном режњу и одговорно је за продукцију говора, односно за моторичко планирање покрета говорних органа. Оштећење овог подручја доводи до Брокине афазије, где особа разуме говор, али има великих потешкоћа да га произведе. Верникеово подручје: Налази се у слепоочном режњу и одговорно је за разумевање говора. Оштећење овог подручја изазива Верникеову афазију, где особа говори течно, али њен говор нема смисла и има проблема са разумевањем.

Поремећаји говора

Постоји велики број поремећаја који могу утицати на способност особе да правилно говори. Неки од најчешћих су: Муцање: Поремећај течности говора који се карактерише понављањем гласова, слогова или речи, и застојима у говору. Дизартрија: Поремећај артикулације изазван слабошћу или парализом мишића који учествују у говору. Апраксија говора: Неуролошки поремећај у којем особа има проблема са планирањем и координацијом покрета потребних за говор, иако мишићи нису слаби. Поремећаји артикулације: Укључују немогућност правилног изговора одређених гласова (нпр. сигматизам - неправилан изговор гласова с, з, ц).

Проучавањем и третманом поремећаја говора бави се логопедија.

Види још Језик Фонетика Лингвистика Логопедија Обрнути говор

Референце

Категорија:Лингвистика Категорија:Комуникације Категорија:Физиологија