Грасрутс (, у дословном преводу „корење траве”) покрет је онај који користи људе у датом округу, региону или заједници као основу за политички или друштвени покрет. Грасрутс покрети и организације користе колективну акцију волонтера на локалном нивоу за спровођење промена на локалном, регионалном, националном или међународном нивоу. Грасрутс покрети се повезују са доношењем одлука „одоздо према горе” (енгл. bottom-up), а не „одозго према доле” (енгл. top-down), и понекад се сматрају природнијим или спонтанијим од традиционалнијих структура моћи. У социјалном раду и другим друштвеним наукама, грасрутс означава и врсту организовања на нивоу заједнице или стратегију помоћи на локалном нивоу.Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
Грасрутс покрети, користећи самоорганизовање, подстичу чланове заједнице да допринесу преузимањем одговорности и акцијом за своју заједницу. Грасрутс покрети користе различите стратегије, од прикупљања средстава и регистрације бирача, до једноставног подстицања политичког разговора. Циљеви специфичних покрета варирају и мењају се, али покрети су доследни у свом фокусу на повећање масовног учешћа у политици. Ови политички покрети могу почети као мали и на локалном нивоу, али грасрутс политика, како тврди Корнел Вест, неопходна је за обликовање прогресивне политике јер скреће пажњу јавности на регионална политичка питања.
Идеја грасрутса се често меша са партиципативном демократијом. Изјава из Порт Хјурона, манифест који тежи демократскијем друштву, наводи да, како би се створило праведније друштво, „корени америчког друштва” (енгл. the grass roots of American Society) морају бити основа покрета за грађанска права и економске реформе. Појмови се могу разликовати по томе што се грасрутс често односи на специфичан покрет или организацију, док се партиципативна демократија односи на шири систем управљања.
Историја Најранији почеци израза „грасрутс” (енгл. grass roots) као политичке метафоре су нејасни. У Сједињеним Државама, сматра се да је рану употребу фразе „грасрутс и чизме” сковао сенатор Алберт Џ. Бевериџ из Индијане, који је 1912. године за Прогресивну странку рекао: „Ова странка је дошла из народа. Израсла је из тла тешких потреба људи.”
У новинском чланку из 1907. о Еду Перију, потпредседнику државног комитета Оклахоме, фраза је употребљена на следећи начин: „Што се тиче његових политичких ставова, господин Пери је издао следећу сажету платформу: 'Залажем се за поштен договор, представљање из народа, за блискост с народом, против владавине затворених кругова и за правичан третман.'” Новински чланак из 1904. о кампањи за могућег потпредседничког кандидата Теодора Рузвелта, Илаја Торанса, цитира политичког организатора из Канзаса који каже: „Рузвелтови и Торансови клубови биће организовани у сваком месту. Почећемо од народа.”
Од почетка 20. века, грасрутс покрети су широко распрострањени како у Сједињеним Државама, тако и у другим земљама. Главни примери укључују делове Америчког покрета за грађанска права 1950-их и 1960-их, бразилски покрет за праведну расподелу земљишта 1970-их и касније, кинески покрет за руралну демократију 1980-их и немачки мировни покрет 1980-их.
Посебан пример грасрутс политике у Америчком покрету за грађанска права био је случај Вилијама ван Тила из 1951. године, који је радио на интеграцији јавних школа у Нешвилу. Ван Тил је радио на стварању грасрутс покрета усмереног на дискусију о расним односима на локалном нивоу. У том циљу, основао је Нешвилску конференцију за односе у заједници, која је окупљала лидере из различитих заједница у Нешвилу како би разговарали о могућности интеграције. Као одговор на његове покушаје да се повеже са вођством у црначкој заједници, становници Нешвила су одговорили насиљем и тактикама застрашивања. Међутим, Ван Тил је ипак успео да окупи црнце и белце да разговарају о потенцијалу за промену расних односа, и на крају је био кључан у интеграцији Пеабодy Цоллеге оф Едуцатион у Нешвилу. Штавише, план десегрегације који је предложила Ван Тилова конференција спроведен је у нешвилским школама 1957. године. Овај покрет се карактерише као грасрутс јер се фокусирао на промену норме на локалном нивоу користећи локалну моћ. Ван Тил је сарађивао са локалним организацијама како би подстакао политички дијалог и на крају је био успешан.
Бразилски покрет беземљаша (МСТ) основан је 1970-их и прерастао је у међународну организацију. МСТ се фокусирао на организовање младих пољопривредника и њихове деце у борби за различита права, пре свега за право на приступ земљишту. Покрет је тражио органске вође и користио стратегије директне акције као што су окупације земљишта. Углавном је задржао аутономију од бразилске владе. МСТ вуче корене из незадовољства произашлог из великих неједнакости у власништву над земљиштем у Бразилу 1960-их. То незадовољство је добило на снази, посебно након што је Бразил постао демократија 1985. године. Покрет се посебно фокусирао на заузимање земљишта које се сматрало непродуктивним, чиме је показао да тежи општој друштвеној користи. Деведесетих година 20. века утицај МСТ-а је значајно порастао након два масовна убиства демонстраната. Успешни протести су били они у којима су породице које су заузимале имања добијале парцеле. Иако су грасрутс напори МСТ-а били успешни у Бразилу, када их је 2001. године покушао Јужноафрички покрет беземљаша (ЛПМ), нису били ни приближно тако успешни. Окупације земљишта у Јужној Африци биле су политички спорне и нису постигле позитивне резултате какве је видео МСТ.
Национални народни конгрес је био грасрутс демократски реформски покрет који је произашао из постојеће кинеске владе 1987. године. Подстицао је грасрутс изборе у селима широм Кине са изричитим циљем увођења демократије на локални ниво власти. Реформе су се одвијале у облику самоуправних сеоских одбора који су бирани у такмичарском, демократском процесу. Сју Ванг са Универзитета Принстон назвао је Конгрес обострано оснажујућим за државу и сељаштво, јер је држава добила обновљени ниво легитимитета демократским реформама, а сељаштво је добило далеко већу политичку моћ. То се огледало у повећаној излазности на изборе, посебно сиромашних, и повећаном нивоу политичке свести, према Ванговом истраживању. Један пример повећане одговорности нових институција била је провинција у којој су сељани дали 99.000 предлога локалној управи. На крају је усвојено 78.000, што указује на висок степен одзива власти. Овај покрет се сматра грасрутс јер се фокусира на систематско оснаживање народа. Овај фокус се манифестовао у демократским институцијама које су се усредсредиле на ангажовање сиромашних и у реформским напорима који су тежили да владу учине одговорнијом вољи народа.
Још један пример историјског грасрутс покрета био је немачки мировни покрет 1980-их. Покрет вуче корене из покрета 1950-их против нуклеарног наоружања или покрета „Забраните бомбу”. Осамдесетих година покрет је постао много већи. Године 1981, 800 организација је вршило притисак на владу да смањи величину војске. Притисак је кулминирао протестом 300.000 људи у немачкој престоници Бону. Покрет је био успешан у стварању грасрутс организације, Координационог одбора, који је усмеравао напоре мировних покрета у наредним годинама. Одбор на крају није успео да смањи величину немачке војске, али је поставио темеље за протесте против рата у Ираку 2000-их. Поред тога, покрет је покренуо јавни дијалог о политици усмереној на мир и безбедност. Као и Покрет за грађанска права, немачки мировни покрет се сматра грасрутс јер се фокусирао на политичке промене почевши од локалног нивоа.
Још један пример грасрутса из 1980-их био је Citizens Clearinghouse for Natural Waste, организација која је ујединила заједнице и различите грасрутс групе у Америци у подршци еколошки прихватљивијим методама поступања са природним отпадом. Покрет се посебно фокусирао на афроамеричке заједнице и друге мањине. Настојао је да подигне свест у тим заједницама и промени фокус са премештања проблематичног отпада на промену система који производи такав отпад. Покрет се сматра грасрутс јер је користио стратегије које су своју моћ црпеле из погођених заједница. На пример, у Северној Каролини, афроамеричке заједнице су лежале испред камиона за смеће како би протестовале против њиховог утицаја на животну средину. Успех ових покрета углавном тек треба да се види.
Стратегије Грасрутс покрети користе тактике које граде моћ из локалних и заједничких покрета. Grassroots Campaigns, Inc., непрофитна организација посвећена стварању и подршци грасрутс покретима у Америци, каже да грасрутс покрети имају за циљ прикупљање новца, изградњу организација, подизање свести, изградњу препознатљивости имена, победу на кампањама и продубљивање политичког учешћа. Грасрутс покрети раде на овим и другим циљевима путем стратегија које се фокусирају на локално учешће у локалној или националној политици.
Грасрутс организације своју моћ црпе из народа, заједнице; стога њихове стратегије теже да у што већој мери ангажују обичне људе у политичком дискурсу. Испод је листа стратегија које се сматрају грасрутс због њиховог фокуса на ангажовање становништва: Организовање кућних састанака или забава Одржавање већих састанака — годишњих скупштина Постављање постера Разговор са пролазницима на улици или од врата до врата (често уз употребу информативних подлога за писање) Прикупљање потписа за петиције Мобилизација кампања писања писама, телефонских позива и слања е-поште Постављање информативних столова Прикупљање новца од многих малих донатора за политичко оглашавање или кампање Организовање великих демонстрација Тражење од појединаца да поднесу мишљења медијима и владиним званичницима Одржавање активности за излазак на гласање, које укључују праксе подсећања људи да гласају и превоза до бирачких места.
Употреба друштвених мрежа Истакнутост друштвених медија у политичком и друштвеном активизму нагло је порасла. Инфлуенсери на апликацијама попут Инстаграма и Твитера постали су жаришта за развој грасрутс покрета, служећи као платформе за информисање, мотивисање и организовање.
Хештегови Још један утицајан начин на који се медији користе за организовање је употреба хештегова за груписање објава са целе мреже под јединственом поруком. Неки хештегови који су изазвали већу медијску пажњу укључују покрет #MeToo, покренут 2017. као одговор на оптужбе за сексуално злостављање против истакнутих личности у америчкој индустрији забаве. Грасрутс покрети такође користе хештегове за организовање на великом нивоу на друштвеним медијима. Неки примери укључују: #BlackLivesMatter: овај хештег показује како оно што почиње као медијска кампања може да се укорени и постане оличење читавог покрета. #LoveWins: Након што је Врховни суд Сједињених Америчких Држава пресудио у корист легализације истополних бракова, присталице су користиле хештег #LoveWins. #Resist: Овај хештег, коришћен у градовима широм Америке, још је један пример моћи организовања путем медијских платформи. Користили су га сајтови за планирање догађаја попут Meetup-а како би окупили чланове заједнице који су желели да се политички ангажују.
Примери
Председничка кампања Берија Голдвотера 1964.
Млађи сенатор из Аризоне и носилац конзервативног крила републиканаца, Бери Голдвотер, објавио је своју кандидатуру 3. јануара 1964. Голдвотер се фокусирао на циљеве као што су смањење величине савезне владе, смањење пореза, промоција слободног предузетништва и снажна посвећеност глобалном вођству САД и борби против комунизма, што је снажно привукло конзервативце у Републиканској странци.