Аугуст Форел (; Морж, Швајцарска, 1. септембар 1848 — Иворне, Швајцарска 27. јул 1931) био је швајцарски лекар који је имао докторате из медицине, права и филозофије.
Биографија
Аугуст Форел је рођен 1. септембра 1848. године на имању -{„La Gracieuse“}- у Моржу, (Швајцарска). Отац Форелов, Виктор Форел, необичног здравља, врло срдачан, али беспримерно упоран и конзервативан, пренео је на свог сина здравље, неисцрпну снагу и издржљивост. Здрављу и телесној свежини Форел је од своје мајке додао богатсво духа и неизмерну доброту душе. Мајка Форелова, рођ. Морен, била је надалеко чувена по свом милосрђу и широком доброчинству. Успомена на високо друштвену личност његове мајке била један од најснажнијих и најуспешнијих подстрека у његовом друштвену стварању.
Аугуст Форел је своју младост провео у врло социјалној средини. Ту се Форел запојио високом друштвеном љубављу, која, црпена са самог животног извора, представља његову најјачу одлику. У таквој средини Форел није имао вршњаке и овако зрела околина разумљиво га је нагонила на самоћу и на размишљања, развијајући, на тај начин, нарочито унутрашњи, мислени живот његове личности. Форел из најраније младости мисли. Религија, o којој му мајка често говори, изазива у његовој души читаву буру мисли која се све више уобличавају у страх од смрти и пакла. Због тога у својој осмој години природно изјављује: „Волео бих, да се нисам никад родио“.
У гимназију у Моржу ступио је у својој 14. години. Он је у то доба толико био лично обрађен, да му је школа, са својим заблудама и једностраним програмом, изгледала право мучење. Форел још од тада почиње c борбом и напором да остварује своју високу личност. Тих, повучен, увек замишљен, он је у школи био изузетак, који је привлачио пажњу другова: звали су га „свецем“, задиркивали, а често и ружили. За време одмора док су се другови прегањали у игри, Форел је обично посматрао пауке, како граде своју мрежу. Био је врло слаб ученик, јер није могао да учи „на памет“: свему је још онда желео да пронађе узрок. Сам Форел признаје, да је школа за њега била права тамница и да је једва полагао испите. И поред претрпаног школског програма, који обећава много, а даје мало, - његову је личност великим делом створила и дала јој ону ненадмашну ознаку његова мајка, која га је научила да истину поштује изнад свега.
Није претерано рећи, да је стварању Форелове друштвене личности у многом допринео живот једне мале животиње, коју је Форел до крајности проучио и у чијој је суштини нашао клицу разумног друштвеног уређења. Мрави су Форелу најизразитије приказали узорни облик друштвене јединке са потпуним одрицањем саможивог развоја. Још од своје 6. године Форел почиње да посматра мраве. У 11. години учинио је прво откриће у обичајима једне врсте мрава (-{Salenopsis fugax}-).
Младост Од тог доба он не напушта проучавање ових занимљивих животиња, које он много пута узима за углед и ставља их пред људе као узорни облик радних и корисних јединки у једној добро уређеној заједници. Проучавање мрава сачињава за Форела једно од главних занимања. Корисно је због тога истаћи на овом месту, да је у младости на Форелово васпитање најмање утицала школа, a највише два чиниоца: мајка и ентомолошко проучавање.
Тако се у Форелу, још од ране младости, испољава снага његове личности. Циљ му постаје истина, a оружје рад. Нигде није желео да стварније осети истину него у религији, коју у 16. години претреса и у њу се удубљује c највећом вољом. То производи у њему унутрашњу кризу и он отворено изјављује свештенику, на дан конфирмације, да не може прићи хришћанској вери, која великом делом почива на догматизираним претпоставкама. При тој одлуци остаје целога свог живота, што му доноси врло често многе породичне непријатности.
Ни Форел није избегао доба меланхолије и песимизма. У једној својој песмици, коју је написао у 17. години, млади Форел горко се јада да је „истина само један сан, a врлина само празна реч“. Али то остаје само једна привремена погрешна оријентација духа, којој нема места у здравој природи Августа Форела, јер и поред те своје песимистичке изјаве он не заваљује очајно главу међу руке и не рида, него се бори и жели да победи лицемерство, нерад, лаж и свако друго друштвено зло. Форелова девиза постаје -{„Labor omnia vincit“}-.
Испит зрелости полаже у Лозани 1866. год, a од 1866. до 1871. године учи медицину у Цириху. Научни рад Форелов несумњиво почиње на ентомолошком пољу и прво дело је написао 1869. године: Посматрање обичаја код -{Salenopsis fugax}-. Швајцарско друштво природних наука је расписало 1870. године конкурс за рад o швајцарским мравима. Форел се баци свим својим жаром на проучавање тог предмета и као исход тог марљивог и дубоко научничког рада 1874. године угледало је света велико дело „Швајцарски мрави“, које је наградило и Швајцарско природњачко друштво и Француска Академија Наука. Довољно је рећи, да је Форел овим својим делом утро необично сигурну научничку стазу.
За време Француско-пруског рата 1871. године, Форел је c једном групом својих другова учествовао као добровољац у Ерикуру у Горњој Саони.
Каријера Медицину је завршио у Цириху. Највише га је занимала психијатрија и проучавање нервног система. Ta га је грана медицине нарочито одушевљавала, јер му је изгледало, како он каже, да ће у мозгу наћи душу, a не на небу, као што су га у школи учили. Од 1873. до 1878. године био је у Минхену асистент професора анатомије Бернарда дон Гудена, a доцније и приват-доцент. На том положају изумео је нарочити инструмент за проучавање мозга, који је омашком добио име Гуденовог микротома. Форел је у анатомији мозга дао врло много, и захваљујући њему исцрпно су познати многи предели мозга (субталамична област, Лисово тело итд.).
По повратку c једног пута по Западној Индији 1879. године, где је проучавао мраве, Форел је постављен за редовног професора психијатрије на Циришком Универзитету и за управника луднице Биргхелцли. На том положају остао је близу 20 година, до 1898. године. Као управник луднице својом неисцрпном енергијом успео је да ту установу, која се налазила пре његова доласка у врло великом нереду, доведе у завидљив ред. На управи је био у одлуци несаломљив, у примењивању неустрашив, у понашању до крајности строг, у опхођењу необично праведан. Само c тим особинама могао је савладати често непребродне тешкоће. За време управе у лудници води порекло и догађај, који за Форела значи датум. По подстреку једног обичног обућара, Јакова Босара, Форел је постао апстинент. По причању Херко-а то се десило овако: У лудници, где је Форел био управник, радио је обућар Босар. Пијанице, које су излазиле из луднице, убрзо се опет одавале пићу и Форел је у томе био немоћан. Међутим Босар, који је био апстинент, кога год је примио на лечење код своје куће, излечио га је врло успешно. Форела је то необично унижавало. Стога једног дана Форел упита Босара, на који начин лечи пијанице. Босар му да кратак одговор: апстиненцијом, помоћу личног примера. Тако Форел уводи апстиненцију у своју лудницу и постепено постаје апостолом антиалкохоличарског покрета. У тој борби помаже га његова жена Ема рођ. Стенел, c којом се упознао у Минхену, a којом се оженио у својој 36 години. Уосталом и сам Форел врло живо црта утицај, који је на њега вршила његова жена: „Колико скромна и паметна, толико и одана, вешта и радна, моја жена је све оживљавала својим дубоким осећањем за музику и уметност. Њена увек жива доброта зрачила је сама од себе око ње, на болеснике, на нашу децу, на нове придошлице апстиненте, на особље, подразумевајући ту и лекаре. Њена пријатна, стална и тиха веселост, која је без и јадне речи наметала мир, имала је на мене врло велики утицај. Моју жену су сви звали Мамицом, мајком свих“. Г-ђа Форел несумњиво представља јединственог садруга. Форел је увек пита за савет, чита јој своје радове и прво мишљење од ње тражи, готов, често, да га усвоји и да своје радове исправља.
Kao професор, Форел је био необично привлачан својим просто изложеним, a међутим дубоко научничким предавањима. Око себе стварао је, као магијским утицајем, читаве кругове ученика и, на тај начин, надалеко зрачио својим научничким способностима.
И поред професуре и управништа луднице, Форел неуморно ради и изван дужности. Дневни рад му достиже 16 до 18 часова. Он ради чак и за време обеда, недељом и највећим празницима. Бави се анатомијом мозга и 1879. године независно од Хиса поставља теорију неурона. Од необичне су му важности радови из теологије и метафизике, a Бернхајмовим открићима на хипнотизму. Форел је дао полета и само том полету придаје се успех, што хипнотизам заузима данас место у науци. Уз то, он и даље продужава проучавање мрава не само у Швајцарској, него и у Бугарској, Алжиру, Индији, Колумбији, Северној Америци итд.
Поред научничког рада, Форел стиже да учествује и у јавном животу. Стиже на све стране; његовим подстицајем ничу многобројне установе и друштва, он руководи, даје савете, путује, држи предавања и никад не малаксава ни у једном свом покушају. У Форелу почива беспримерна енергија, воља, a нарочито издржљивост. Као врхунац свега долази његова обилна лекарска пракса, јер му, као специјалисти, долазе болесници из свих крајева света. Својим радом, својим односом према људима, својим неизмерним организаторским духом, којим ствара од себе и своје куће главно средиште многог покрета, Форелов живот је добио, збиља, облик мравињака, где се живи у шумном покрету непрестаног и корисног рада и где се ниједан тренутак не пропушта и не баца узалуд. мини|лево|200п|Август Форел:Полно питање (насловна страница другог српског издања) Несумњиво, да је највећи део Форелове енергије одлазио на апстинентски покрет. Говорити o његову уделу у том покрету значило би писати историју антиалкохолне идеје, јер је Форелово име присно везано за сваки њен успех. Довољно ће бити — да бисмо остали у оквиру овог предговора — рећи, да је Форел био и остаје душа антиалкохолног покрета у Европи, душа необичне истрајности, несаломљиве вере, хуманог оптимизма, који одликује Форела од осталих људи.
1897. године Форел напушта професуру и управништво луднице Биргхелцли. У њему се развија незајажљива жеља за широким реформаторским друштвеним радом. Само силина тог високог осећања могла је да отргне Форела од професорске катедре у 50 тодини живота. Он се прво настањује у Шињи-у код Моржа, a од 1907. године стално живи у Иворну (код Егла).
По свом доласку у Шињи Форел одмах почиње да приводи у дело своје идеје o реформи друштва. Оснива на првом месту са најугледнијим људима Лигу за морални рад, постављену на потпуно демократској основи са широким моралним програмом. Форел у тој установи јасно излаже своје мисли o односу науке и морала, морала и вере. Покушава да изнесе потребу за складним развијањем свих тих душевних тековина. Кроз многобројна Форелова предавања у тој Лиги избијају у свој својој јасноћи његове идеје o педагогији, o моралу, o филозофији, o правима итд. Ту је изложен најизрађенији програм целокупног његовог рада.
Рад у Лиги био је необично плодан, претварајући ту установу у право огњиште једне неизмерне радне снаге, у извор многих корисних тековина. Она постаје расадник многих других установа. На првом месту оснива се Народни Дом (-{„Maison du peuple“}-) у коме се развија необично користан рад на народном просвећивању помоћу бесплатних предавања, концерата итд.