Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (), понекад кратко Уједињено Краљевство — скраћено УК ( — скраћено ), понекад познато и као Велика Британија и Северна Ирска (), или колоквијално као Велика Британија — ВБ ( — ) или само Британија (), држава је у западној Европи. Чине је четири земље: Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска, као и британске прекоморске територије. Налази се на Британским острвима, док се на копну граничи само са Ирском. Главни и највећи град је Лондон.
Подручје Уједињеног Краљевства је континуирано насељено од неолита. Од 43. године нове ере почело је римско освајање Британије, након чега је уследило англосаксонско насељавање. Године 1066. одвило се норманско освајање Енглеске. Завршетком ратова ружа, Енглеска се стабилизовала и почела да расте на моћи, што у 16. веку довело до анексије Велса и успостављања Британске империје. Током 17. века улога британске монархије је смањена, посебно после енглеског грађанског рата. Године 1707. Краљевина Енглеска и Краљевина Шкотска су се ујединиле и успоставиле Краљевство Велике Британије. Закони о унији из 1800. довели су Краљевину Ирску под окриље Велике Британије, након чега је формирано Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Већи део Ирске се отцепио од Уједињеног Краљевства током 1922. године, док је 1927. створено садашње Уједињено Краљевство.
Уједињено Краљевство је постало прва индустријализована земља и водећа светска сила током већег дела 19. и почетка 20. века, посебно између 1815. и 1914. Британска империја је била водећа економска сила током већег дела 19. века, што је додатно поспешио њен пољопривредни просперитет, доминантни сектор трговине, огроман индустријски капацитет, значајна технолошка достигнућа и успон Лондона из 19. века као главног светског финансијског центра. На свом врхунцу 1920-их, Британска империја је обухватала скоро четвртину светске копнене масе и становништва, а такође је било највеће царство у историји. Међутим, учешће у Првом и Другом светском рату оштетило је економску моћ Уједињеног краљевства, а глобални талас деколонизације довео је до независности већине британских колонија.
Уједињено Краљевство је уставна монархија и парламентарна демократија. Такође је развијена земља, уз шесту економију по номиналном БДП-у на свету, као и четврти највећи извозник. Уједињено Краљевство је држава са нуклеарним оружјем, а такође има један од највећих војних буџета на свету. Уједињено Краљевство је стална чланица Савета безбедности УН од његовог првог заседања 1946. Чланица је Комонвелта нација, Савета Европе, Г7, ОЕСР и НАТО. Енглески језик је најраспрострањенији језик на свету и трећи по броју матерњих говорника.
Етимологија Велика Британија, понекада звана само Британијом, географско је име за највеће од Британских острва, и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин „Британија“. Атрибут „велика“ се користи као супротност „малој Британији“ у Француској. Сама реч Британија потиче од Брита, келтских племена која су насељавала острво Велика Британија.
Географија
Границе и положај мини|лево|175п|Уједињено Краљевство Држава заузима највећи део Британских острва и обухвата острво Велика Британија, североисточну шестину острва Ирска и нека мања околна острва. Укупна површина Уједињеног Краљевства је приближно 243.610 km². Налази се између Атлантског океана и Северног мора. Југоисточна обала Велике Британије се приближава на 35 km од обале северне Француске, од које је одвојена Ламаншом.
Краљевска опсерваторија у Гриничу у Лондону је почетна тачка нултог меридијана. Уједињено Краљевство се налази између 49° и 61 °CГШ, и између 9° ЗГД и 2° ИГД. Северна Ирска има 360 km дугу границу са Републиком Ирском. Обала Велике Британије је дуга 17.820 km. Велика Британија је повезана са континенталном Европом кроз Евротунел, дугачким 50 km (38 km под водом) и то је најдужи подморски тунел на свету.
Енглеска са 130.395 km² обухвата више од половине територије Уједињеног Краљевства, затим следи Шкотска са 78.772 km², односно нешто мање од трећине површине државе. Шкотска обухвата и више од осам стотина острва северно и западно од главног копна, а најзначајније групе острва су Хебриди, Оркнијска острва и Шетландска острва. Велс са 20.779 km² обухвата око десетине површине, а најмања је Северна Ирска са површином 14.160 km².
Уједињено Краљевство се налази уз најпрометнији део светског мора — Ламанш што у данашње доба представља изузетно повољан прометно-географски положај. У прошлости, док се живот Европе одвијао уз Средоземље, географски положај Уједињеног Краљевства је био периферан. У доба великих географских открића, а посебно након открића Америке, положај на Атлантском океану постаје јако важан јер је Велика Британија служила као одскочна даска на путовању из Европе у Америку. Острвски положај је имао и позитивне (ширење заразних болести, одбрана од нападача) и негативне (изолованост) стране. С друге стране Ламанша налази се најразвијенији део Европе чији позитивни утицаји повољно делују на привредни и друштвени развој. Повољан прометно-географски положај од Уједињеног Краљевства је створио светску велесилу, а данас га одржава у самом врху.
Рељеф мини|upright|left|Физичка мапа Уједињеног Краљевства.
Воде Најдужа река у Уједињеном Краљевству је Северн која протиче кроз Енглеску и Велс. Остале веће реке у Енглеској су Темза, Хамбер, Тиз, Тајн, Твид, Ејвон, Екс и Мерзи.
Рељеф
Британско и Ирско острво је врло старог палеозојског и мезозојског постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а стене су изразито богате рудама што је посебно позитивно утицало за време Прве индустријске револуције.
У рељефу Велике Британије истичу се висије, побрђа и низије.
Висије мини|лево|300п|Бен Невис, највиши врх Британије са 1.344 -{m}- Налазе се у северном делу Шкотске (највиши врх Бен Невис, 1.343-{m}-) и нешто мало у северном Велсу. Планине су оголеле па су врло лоши услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу оваца.
Побрђа Састоје се од Јужног шкотског побрђа у Шкотској и Пенина у Енглеској. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена травама, а не прелазе висину од 1.000 m. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције.
Низије На северу се налази Средишња шкотска низија, а на југу острва Енглеска низија. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије налази се Бирмингем - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се Лондон- политичко и економско средиште УК. Северна Ирска претежно је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у Белфасту. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.
Природна основа На данашњи изглед Британског острва веома је утицало ледено доба, кад се ледени слој протезао са севера Европе и на Британско острво, на југ све до данашњег тока реке Темзе.
По завршетку леденог доба, ниво мора се подиже, па Велика Британија и Ирска постају острва. Потапањем долина и делова равница настају велики заливи. На западној обали Шкотске настали су фјордови.
Клима Клима је атлантска, при чему је источни део сувљи од западног. Падавине су најчешће у облику кише и равномерно су распоређене током целе године. Честе су и густе магле, које се стварају захваљујући влажном и топлом ваздуху са Атлантског океана.
Флора и фауна У 1993. години 10% је било пошумљено, 46% је било под пашњацима, док се 25% користило за пољопривреду.
Историја
Праисторија и стари век Досељавање анатомских предака данашњих људи догодило се у таласима почевши од пре 30.000 година. Сматра се да је на крају праисторијског периода становништво углавном припадало култури која је названа Острвска келтска култура и која је обухватала бритонску Британију и гелску Ирску. Римско освајање, које је почело 43. године, потоња 400-годишња владавина над јужном Британијом и инвазије германских англосаксонских досељеника смањили су бритонску територију на област Велса.
Средњи век Већина области насељена Англо-Саксонцима је уједињена у Краљевину Енглеску у 10. веку. У међувремену, гелски народи у северозападној Британији (сродни онима из североисточне Ирске и за које се традиционално верује да су одатле мигрирали у 5. веку) су се ујединили са Пиктима и основали Краљевство Шкотску у 9. веку. мини|Дворац Пембрук у Велсу из 11. века Нормани из Француске су 1066. напали Енглеску и након њеног освајања, покорили су и велике делове Велса и Ирске и били су позвани да се населе у Шкотској, доневши у сваку државу феудализам по угледу на северну Француску и норманско-француску културу. Норманске елите су имале велики утицај, али су на крају асимиловани у локалне културе. Потоњи средњовековни енглески краљеви су довршили освајање Велса и вршили неуспешне покушаје да припоје Шкотску. Отада је Шкотска одржала своју независност, мада је била у скоро сталним сукобима са Енглеском. Енглески монарси су, због наслеђивања значајних територија у Француској и претензија на француски престо, били дубоко увучени ратове у Француској, од којих је најпознатији Стогодишњи рат, док су краљеви Шкота били у савезу са Французима у овом периоду.
мини|left|Таписерија из Бајеа приказује битка код Хејстингса и догађаје које су довели до ње.
Нови век Почетак новог века су обележили верски ратови проистекли из реформације и увођења протестантских државних цркава у свакој држави. Велс је био потпуно интегрисан у Краљевство Енглеску, а Ирска је била образована као краљевство у персоналној унији са енглеском круном. У данашњој Северној Ирској, земља која је припадала независном католичком гелском племству је конфискована и дата протестантским насељеницима из Енглеске и Шкотске.
Краљевства Енглеска и Шкотска су 1603. уједињене у персоналну унију када је шкотски краљ Џејмс VI Стјуарт наследио круне Енглеске и Ирске и преместио свој двор из Единбурга у Лондон. Ипак, свака држава је остала посебан политички ентитет и задржала је своје засебне политичке, законске и верске установе.
Средином 17. века сва три краљевства су била увучена у низ испреплетаних ратова (међу њима и Енглески грађански рат), који су довели до привременог збацивања монархије и оснивања краткотрајне унитарне републике Комонвелта Енглеске, Шкотске и Ирске.
Иако је монархија била обновљена, њена обнова (уз Славну револуцију из 1688) осигурале су да, за разлику од остатке Европе, краљевски апсолутизам не однесе превагу и да католици никада не наследе престо. Устав Велике Британије ће се развити на основу уставне монархије и парламентарног система. Током овог периода, посебно у Енглеској, развој ратне морнарице (и занимање за Велика географска открића) ће довести до успостављања и насељавања прекоморских колонија, нарочито у Северној Америци.
Краљевство Велика Британија
мини|Споразум о унији је довео до стварања једног уједињеног краљевства које је обухватало целу Велику Британију. Уједињено Краљевство Велика Британија је настало 1. маја 1707. након усвајања Закона о Унији у парламентима Енглеске и Шкотске чиме је ратификован Споразум о унији из 1706.