мини|Фотографија четворочлане породице
Породица је универзална људска заједница коју чине одрасли партнери и њихова деца, али и даљи сродници који живе заједно са њима. Породица, поред репродуктивне, привредне и социјалне, има и значајну психолошку, васпитну и социјализацијску улогу. Она је важна примарна група и један од најзначајнијих агенаса социјализације. По структури, функцијама и вредносној оријентацији постоји више типова и облика породица: моногамна, полигамна; матријархална, патријархална; потпуна, непотпуна; нуклеарна, проширена; ауторитарна, демократска итд.
Породица се обично се састоји од једног или два родитеља и њихове деце. Породицу могу сачињавати и чланови који нису нужно у крвном сродству, на пример приликом усвајања деце. У породицу припадају: родитељи, деца, унуци, дедови и бабе, тј. сви који су рођени у породици и сви који су постали чланови породице преко склапања брака. Мушкарац и жена с једним или више деце представљају тзв. ужу породицу, која се често уграђује у веће „молекуле“ тзв. проширене породице.
У западном свету, многе функције које је традиционално обављала породица, преузимају државне установе попут вртића и старачких домова.
У правном погледу, породичним односима се бави породично право.
Правно уређење
Универзална декларација о људским правима у чланку 16. садржи одредбу о праву пунолетних мушкараца и жена да склопе брак и тиме оснују породицу, која се штити као темељна друштвена јединица.Opća deklaracija UN o pravima čovjeka, službeni prevod. Слично прописује и чл. 23. Међународног пакта УН о грађанским и политичким правимаMeđunarodni pakt UN o građanskim i političkim pravima, službeni prevod и чл. 12. Европске конвенције за заштиту људских права и темељних слобода.. službeni prevod
Породични закон прописује да је брак „законом уређена животна заједница жене и мушкарца“ (чл. 4.), који „се склапа сугласном изјавом жене и мушкарца у грађанском или верском облику“ (чл. 6.). Уређење породичних односа темељи се на равноправности жене и мушкарца, узајамног поштовања и помагања свих чланова породице, те заштите добробити и права детета, за што су одговорна оба родитеља. Породичним правом се осигурава и заштита деце без родитељске бриге, те одраслих особа с душевним сметњама (чл. 2.). Породични закон такође регулише и учинке ванбрачне заједнице између (једног) неожењеног мушкарца и (једне) неудане жене, ако је у њој рођено дете или ако она потраје дуже од три године. (чл. 3.)
Традиционални поглед на породицу
Према традиционалном гледању „породица је природна и основна друштвена јединица“Opšta deklaracija o pravima čoveka, službeni prevod (citat prema čl. 16. tač. 3.). Према таквим стајалиштима, друштво постоји стога што постоје породице - права друштва и државе су само последица постојања породице и стога је породица од њих важнија: „Није породица ради друштва, него је друштво ради породице.“Citat pape Pija XII, prema „Veronauka za odrasle - Porodica“, Glas Koncila 31 (1623) | 31. 7. 2005.
Хранитељска породица
Хранитељска породица је породица која пружа дом детету које нема родитеље или детету које из неких других разлога не може да живи у својој породици. Хранитељство може бити привремено до разрешења кризне ситуације у породици детета, или на дужи период, до осамостаљења детета. Хранитељство може бити без новчане накнаде (према личном опредељењу хранитеља) и са новчаном накнадом која се издваја из буџета државе. Хранитељство није усвојење. Деца у хранитељској породици задржавају свој идентитет и право на контакте са члановима биолошке породице. Хранитељска породица треба да буде добра замена за природну породицу детета. Она треба детету да пружи сигурност, љубав, топлину и подршку и да брине о његовом здрављу, школовању и васпитању. Услови за усвајање детета су другачији, а сама процедура много дуже траје, па зато није редак случај да пар који жели да усвоји дете постане хранитељска породица.
Феминистички и ЛГБТ предлози
Феминистички и ЛГБТ интелектуалци окупљени око тзв. „родних студија“ имају амбивалентан однос према браку и породици: макар феминистички мислиоци већ дуго сагледавају брак као главни извор опресије над женамаBrake, Elizabeth, „Marriage and Domestic Partnership“, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2012 Edition), Edward N. Zalta (ed.), феминисткиње (и феминисти) често склапају бракове - мада се односи између мушкарца и женама у тим браковима (можда) у мањим детаљима разликују од односа какви су у истим земљама уобичајени међу брачним друговима који нису феминисти.
Феминисткиње углавном подржавају захтев многих ЛГБТ активиста да се заједнице две особе истог пола које одржавају сексуалне односе законом ставе на правни ниво истополног брака. У земљама у којима је то омогућено има хомосексуалаца који своје заједнице региструју као бракове и одржавају свечане свадбе. С друге стране неки ЛГБТ активисти такав захтев сматрају субверзијом.. Mike Opelka za "The Blase" 29.4.2013.. S.V. za "Dnevno.hr" 18.10.2013. (ugrađen link na video "SKRIPTA TV", zapis sa "6. Subversive festival" Zagreb, panel 12/05/2013, ZKM Они теже потпуном укидању брака као институције, што би према идеји коју деле са многим феминистима оставило могућност формирању једног бољег друштва у целини.
Према ставу ЛГБТ и феминистичких интелектуалаца, брак је плод мешања државе у приватност, те се евентуално могу „ублажити“ његове лоше друштвене последице. Савршеније би друштво, према њима, било оно у којем брака уопште не би било. Породица какву замишљају била би сачињена од детета, те једне или неколико одраслих особа које су на дуже или краће време преузеле одговорност за дете. Тачног „нацрта“ како би се држава повукла из мешања у приватност и такве заједнице још нема; за сада нико не тврди да би држава потпуно требало да напусти бригу за децу, па је очито да би се и случају остваривања феминистичког/ЛГБТ идеала држава некако морала мешати у приватност особа које живе са децом.
Друштвена улога thumb|Детаљ златно стакленог медаљона са портретом фамилије, из Александрије (Римски Египат), 3.–4. век (Бреша, Музеј ди Санта Ђулија)Jás Elsner (2007). . 11–18. , p. 17, Figure 1.3 on p. 18. thumb|Саук породица на фотографији Франка Рајнхарта из 1899.
Једна од примарних функција породице је пружање оквира за продукцију и репродукцију особа биолошки и друштвено. То се може остварити путем дељења материјалних средстава (као што је храна); давања и примања неге и бриге (неговатељско сродство); законских права и обавеза; и моралних и сентименталних веза.Schneider, David 1984 Deleuze-Guattari (1972). Part 2, ch. 3, Тако се искуство своје породице помера током времена. Са перспективе деце, породица је „породица оријентације”: породица служи за друштвено лоцирање деце и игра велику улогу у њиховој инкултурацији и социјализацији.: State University of New York Press.. Са становишта родитеља, породица је „породица прокреације”, чији циљ је да произведе, инкултивира и социјализује децу. Међутим, продукција деце није једина функција породице; у друштвима са полном поделом рада, брак, и резултирајући однос између две особе, су неопходни за формирање економски продуктивног домаћинства.. 92Rivière, Peter 1987 "Of Women, Men, and Manioc", Etnologiska Studier (38).
Кристофер Харис напомиње да је западно схватање фамилије двосмислено и збуњујуће поистовећено са домаћинством, како се открива у различитим контекстима у којима се реч користи."We have seen that people can refer to their relatives as 'the family.' 'All the family turned up for the funeral.... But of course, my brother didn't bring his family along – they're much too young.' Here the reference is to the offspring (as distinct from 'all' the family). The neighbors were very good, too. 'The Jones came, and their two children. It was nice, the whole family turning up like that.' Here the usage is more restricted than 'relatives' or 'his relatives,' but includes just both parents and offspring. 'Of course, the children will be leaving home soon. It's always sad to see the family break up like that.' Here the reference is not only to parents and children but to their co-residence, that is, to the household.The Family and Industrial Society, 1983, George Allen Unwin, London, page 30 Оливија Харис тврди да забуна није случајна, већ да је индикативна за породичну идеологију капиталистичких, западних земаља које подржавају социјално законодавство којим се инсистира на томе да чланови нуклеарне породице треба да живе заједно, и да они који нису у таквом сродству не би требало да живе заједно; упркос идеолошким и законским притисцима, велики проценат породица не одговара идеалном типу нуклеарне породице.
Величина
thumb|Менонитски сродници, Монтана 1937
Укупна стопа плодности жена варира од земље до земље, од високе стопе од 6,76 рођене деце/жени у Нигеру до ниске од 0,81 у Сингапуру (по подацима из 2015). Плодност је ниска у већини земаља источне и јужне Европе; а висока у већини земаља Подсахарске Африке.
У неким културама, мајчина преференција величине породице утиче на децу све до раног одраслог доба. Број деце који су родитељи имали је у јакој корелацији са бројем потомака које ће деца имати.
Типови породице thumb|Рудар са његовом децом
Мада су рани западњачки културни антрополози и социолози сматрали да су породица и сродство универзално повезани крвним односима (на бази идеја које су уобичајене у њиховим сопственим културама) каснија истраживања су показала да многа друштва уместо тога схватају породицу путем идеје заједничког живљења, дељења хране (нпр. млечно сродство) и дељења неге и бриге. Социолози имају специјалан интерес за функцију и статус породичних форми у стратификовању друштава (посебно капиталистичког).
Према раду научника Макса Вебера, Алана Макфарлана, Стивена Озмента, Џека Гудија и Питера Ласлета, огромна трансформација која је довела до модерног брака у западним демократијама је била „подстакнута религиозно-културним вредносним системом који су обезбедили елементи јудаизма, раног хришћанства, римокатолички канонски закон и протестантска реформација”.
Знатна порција социолошког, историјског и антрополошког истраживања је посвећена разумевању ове варијације, и промена у породици које се формирају током времена. Левитан тврди:
„Времена су се променила; прихватљивије је и више охрабривано за мајке да раде, и за очеве да проводе више времена код куће са децом. Начин на који су улоге уравнотежене између родитеља ће помоћи деци да расту и уче драгоцене животне лекције. Придаје се велики значај комуникацији и једнакости у породици, како би се избегла напетост узрокована улогама.”
Супружничка (нуклеарна или појединачна) породица
Термин „нуклеарна породица” се често користи, посебно у Сједињеним Америчким Државама, у смислу супружничких породица. „Супружничка” породица обухвата само мужа, жену и малолетну децу. Социолози праве разлику између супружничких породица (релативно независну од родитеља и друге фамилије) и нуклеарних породица (које одржавају релативно блиске везе са својим сродницима). Друге породичне структуре, као што су мешовити родитељи, самохрани родитељи, и домаћа партнерства су почели да доводе у питање нормалност нуклеарне породице.
Матрифокална породица
„Матрифокална” породица се састоји од мајке и њене деце. Генерално, та деца су њено биолошко потомство, мада је усвајање деце пракса која је присутна у скоро сваком друштву. Ова врста породице се обично јавља тамо где жене имају ресурсе да самостално подижу своју децу, или где су мушкарци покретнији од жена. По дефиницији, „породична или домаћа група је матрифокална када је усредсређена на жену и њену децу. У овом случају, отац (очеви) ове деце је повремено присутан у животу групе и заузима секундарно место. Мајка деце није нужно жена једног од очева деце.” (London: Verso, ), p. 568 (Glossary, entry matrifocal) (trans. from Métamorphoses de la parenté (Librarie Arthème Fayard (apparently), 2004)) (author prof. anthropology, École des hautes études en sciences sociales, Paris).
Шира породица