Професионалне болести су карактеристични поремећаји физичког, менталног или социјалног понашања који настају као резултат дуготрајног бављења неком професијом. Изазване су физичким хемијским и биолошким агенсима који су присутни стално или повремено у одређеним професионалним групама радника који су изложени физичким, хемијским и биолошким изворима у току рада.Council Directive 2010/32/EU. Official Journal of the Europien Union 2010;L134:66-72. Правовремена превенција професионалних болести значајан је део бриге друштва о „људским ресурсима” и елемент здравствене и социјалне политике Светске здравствене организације али и сваке земље у свету појединачно, с обзиром на тешке и трајне последице (повреде на раду, привремено или трајно умањење и губитак радне способности и друго).Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком. “Сл.гласник РС“бр.120/2007
Критеријуми за утврђивање професионалних болести Основни услов да се једна болест у законском смислу сматра професионалном јесте постојање узрочно-последичног односа између обављања послова и настанка болести, као и да се она на основу ниже наведених критеријума може сврстати на законом регулисану Листу професионалних болести.Vidaković A,editor. Medicina rada I. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997.Vidaković A,editor. Medicina rada II. Beograd:Udruženje za medicinu rada;1997. Критеријуми за утврђивање узрочности професионалних болести Ови критеријуми заснивају се на следећим поставкама: Постојању статистички значајне повезаности између излагања дејству штетном агенсу и оштећења здравља Постојању повезаности између интензитета изложености и обима поремећаја здравља Вишим концентрацијама агенаса или њихових метаболита код изложених радника Могућностима да се слични поремећаји могу доказати и у експерименту на животињама. Критеријуми за утврђивање морфолошких и функционалних промена Сигурни критеријуми На основу ових критеријумима може се утврдити да је појава једне морфолошке промене на једном органу или систему довољна за утврђивање професионалне болести. Вероватни критеријуми На основу ових критеријумима може се утврдити да је неко стање или поремећај вероватно последица утицаја професионалног штетног фактора, али је за утврђивање професионалне болести потребна и морфолошка или функционална промена на бар још једном органу или систему. Могући критеријуми На основу ових критеријумима може се утврдити да с ради о професионалним болестима за чије су утврђивање неопходне промене на најмање три органа или система. Критеријуми за утврђивање трајања болести и времена излагања Дужина изложености нокси може утицати на величину поремећаја здравственог стања па је минимална дужина експозиције код неких болести дефинисана у Листи професионалних болести. Временско трајање поремећаја здравља које је код неких професионалних болести дефинисано у Листа најчешћих професионалних болести али само у случају када се поремећај може поправити без икаквих последица.
Болести у вези са радом Болести које су у вези са радом узроковане су ноксама које се срећу и у општој животној средини, па се настанак ових болести не може непосредно везати за обављање послова. Оне су мултикаузалне генезе и нису специфичне за одређену професију, али је њихова учесталост у одређеним професијама знатно већа па се сматра да су професионалне штетности и радни услови кофактори у њиховом настанку и фаворизујући фактори у њиховом току, компликацијама и исходу. У болести у вези са радом спадају: Хронична неспецифична обољења органа за дисање (бронхитис, емфизем, астма) Болести кардиоваскуларног система (хипертензија, исхемијска болест срца и УВ-болест) Бихевиорални поремећаји (анксиозност, синдром сагоревања, технострес, менталне болести) Болести локомоторног система (лумбални синдром, болни синдром врата и горњих екстремитета, остеоартроза)
Професионалне штетности Професионалне штетности су сви штетни чиниоци којим је радник изложен у току процеса рада, а који могу утицати на оштећење његовог здравља. Професионална оштећења здравља настају када се ноксе или штетни агенси појављују у таквом облику, количини или интензитету да делују довољно дуго и на начин преко кога могу успоставити потребан додир са организмом и у њему изазвати пролазно или трајно оштећење организма.
Врсте нокси или агенаса које могу изазвати професионалну болест и које се јављају при раду могу бити: Физичке природе - температура, влажност, струјање ваздуха, притисак, зрачење, бука, вибрације и др. Хемијске природе - прашине, метали, органски растварачи, гасови, пестициди, пластичне масе. Биолошке природе - вируси, бактерије, паразити, гљивице и др.
Физичке ноксе Својим дејством у радној средини физички агенси могу негативно деловати на организам радника, довести до повреда на раду и појаве професионалних и других обољења везаних за рад. мини|Раднице изложена тровању радијацијом од светлеће боје (која садржи радијум) коришћене у бројчаницима сатова почетком 20. века. У ноксе или агенсе физичке природе чије присуство у радној средини може штетно деловати на раднике спадају: Клима и микроклима, Повећан и снижен барометарски притисак, Осветљеност, Звук, инфразвук, ултразвук, Вибрације, Нејонизујуће и јонизујуће зрачење, Аерозагађење (Хемијски неактивна прашина), Механичка сила, Електрична струја.
Болести проузроковане дејством физичких нокси.2.0. Bolesti prouzrokovane dejstvom fizičkih noksi U: Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti "Službeni glasnik RS", broj 105/03 </center> Професионална болест Послови и радна места на којима се болест јавља Услови за признавање болести као професионалнеБолест изазвана јонизујућим зрачењем Послови и радна места на којима постоји експозиција отвореним и затвореним изворима јонизујућег зрачења(доказ о трајању експозиције најмање 5 година и интензитету експозиције - личном биодозиметријом или мерењем радиоактивности урина) Клиничка слика са морфолошким и функционалним променама у крви и крвотворне органима или кожи (Улцерозни радиодерматитис) или очног сочива (катаракта) или хипотиреозе изазване радиоактивним јодомБолест изазвана нејонизујуће зрачењем Послови и радна места на којима постоји експозиција нејонизујуће зрачењу(доказ о интензитету и трајању експозиције) Морфолошке и функционалне промене на органу вида (катаракта)Болест изазвана повишеним или сниженим атмосферским притиском Послови и радна места кесонаца, ронилаца и летачког особља (доказ о поновљеним наглим декомпресијама) Поновљене ваздушне емболије и испади функције ЦНС или миокарда или плућа или коштаног системаБолест изазвана буком Послови и радна места на којима се долази у контакт са буком преко дозвољеног нивоа(доказ о интензитету и трајању експозиције) Обострано перцептивно оштећење слуха преко 30% по Фовлер-Сабину. Доказ о прогресији оштећења слуха током рада у буци.Болест изазвана вибрацијама Послови и радна места на којима постоји експозиција вибрацијама(доказ о трајању експозиције најмање 5 година) Клиничка слика са морфолошким или функционалним променама на васкуларном и неуромускуларном или коштаном системуХронични бурзитис зглобова настао услед пренапрезања и дуготрајног притиска Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на берзе(најмање пет година) Клиничка слика хроничног запаљења лакатне или рамене или препателарне берзе са умањењем функције захваћеног зглобаСиндром карпалног тунела Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на шаку и подлактицу Клиничка слика са морфолошким знацима хроничне компресије и функционалним испадимаПарализа нерава услед пренапрезања и дуготрајног притиска Послови и радна места на којима постоји дуготрајно пренапрезање и дуготрајан притисак на периферни нерв Клиничка слика парализе периферног нерваОштећење менискуса колена услед дугог оптерећења у нефизиолошком положају Послови и радна места на којима постоји оптерећење колена у нефизиолошком положају(доказ о трајању оптерећења колена - најмање пет година, са дневним оптерећењем од најмање 1/3 радног времена) Клиничка слика са морфолошким лезијама менискуса и функционалним променама коленог зглоба.
Хемијске ноксе Готово да нема привредне гране у којој се атоком рада човек не среће са више хемијских фактора који под одређеним условима могу бити штетни по здравље. Дејство хемијских материја на организам запослених најчешће се среће у хемијској индустрији, рударству, машиноградњи, нафтној индустрији, гумарству и другим гранама.
Хемијске материје са којима радник долази у контакт током рада, ако након уноса у организам у малим количинама изазивају хемијске и физичкохемијске реакције са ткивом називају се отровима. Појам отровности је релативан јер практично све хемијске материје у одређеним условима и околностима могу бити отровне.
У производном процесу отровност могу показивати сировине, међупродукти, готови производи и отпадне материје. Због тога је за испитивање присуства хемијских супстанци у радној средини неопходно познавање целокупног технолошког процеса.
Хемијски агенси који штетно делују на тело радника могу бити у чврстом, течном и гасовитом стању а према пореклу могу бити органске и неорганске природе.. Болести изазване металима и металоидима.1.1. Metali i metaloidi U:Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti "Službeni glasnik RS", broj 105/03