Теразије

Теразије је један од најпознатијих београдских тргова у централној градској зони. Обухвата подручје од Сремске до Улице краља Милана.

Трг је оочео да се формира у првој половини 19. века, пошто је 1840-их годин, кнез Милош Обреновић наредио је да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија. Илија Чарапић, син Васе Чарапића, који је извесно време био и председник Београдске општине, имао је посебан задатак да овим занатлијама дели плацеве на Теразијама; ко год је пристао да огради плац, добио га је бесплатно.

Трг Теразије је добио статус културног добра као просторна културно-историјска целина.

Име О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић забележио је: „Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток.“ Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.

Прошлост Све до половине шездесетих година 19. века на Теразијама су се налазиле, углавном, приземне и једноспратне зграде. Године 1860. водоводна кула је уклоњена и на њеном месту је постављена Теразијска чесма у знак сећања на кнеза Милоша. Улицом је пролазио дрворед кестенова, пиљарице из Земуна и села око Београда су продавале намирнице код чесме, до половине 1870-тих, када су померене на Зелени венац."Политика", 9. јун 1938 Чесма је приликом прве реконструкције трга, 1911. године, премештена у Топчидер, а поново враћена на Теразије 1976. Значајне промене учињене су на Теразијама 1911—1912. године, када су потпуно преуређене под надзором архитекте Јелисавете Начић. Средином трга постављени су правилни цветни скверови"Време", 23. апр. 1940, . (фотографија) -{digitalna.nb.rs}-, ограђени ниском гвозденом оградом, а на делу према данашњој Нушићевој улици изграђена је велика фонтана.

Крајем 19. и у првој половини 20. века Теразије су центар друштвеног живота Београда; Најпознатији хотели, кафане и трговинске радње смештени су овде. Од значајнијих објеката, који су се налазили или се и сада налазе на Теразијама, треба поменути хотел „Париз“ саграђен око 1870. на месту где је данас Безистан. Срушен је приликом реконструкције трга 1948. На месту где је данас „Душанов град“ била је кафана „Код златног крста“ у којој је 6. јуна 1896. одржана прва биоскопска представа. До хотела „Париз“ био је стари хотел „Касина“, саграђен око 1860. године, у којем је 1918. кратко време заседала Народна скупштина Србије. Овде су, до 1920. године, приређиване представе Народног позоришта. Садашњи хотел „Касина“ саграђен је на истом месту 1922. На овој страни Теразија, између два рата, налазили су се кафана и биоскоп „Таково“.

И данас је на Теразијама хотел „Москва“, саграђен 1906 у стилу сецесије. Познатије кафане су биле "Албанија", "Балкан", "Шишко" и "Задужбина"."Политика", 20. окт. 1937

Дан након првог аустроугарског заузећа Београда 19. новембра (2. децембра) 1914, на Теразијама су подигнута вешала, већ следећег дана је обешен први човек."Политика", 15. дец. 1924

Између хотела "Албанија" и "Балкан", почетком 1920-тих су се налазиле "ниске и трошне чатрље", градска општина је ту планирала подићи платформу са погледом на сремску равницу."Политика", 28. окт. 1922, Тераса између „Москве” и „Балкана”, мада је нека градња почела најесен 1925,„Теразиска тераса”, Политика, 29. окт. 1925, ипак није реализована. Капија у виду славолука је изграђена 1926, планирана је тераса са цвећем, зеленилом и клупама.„Теразијска тераса”, Политика 10. окт. 1926, стр. 7

Године 1938, на темељима старог, саграђен је нови хотел „Балкан“ - иза заједничке фасаде, две зграде су подигли Академија наука и индустријалац Никола Д. Ђорђевић."Политика", 12. март 1938 Зграда новог хотела је била задужбина трговца Голуба Јанића, остављена Српској академији наука."Политика", 9. јул 1939 Хотел је освећен 14. априла 1939, а ресторан је прорадио нешто раније."Политика", 15. април 1939

На месту мале кафане „Албанија“ подигнута је 1938. палата Албанија. Зграда Прашке кредитне банке саграђена је око 1921. године, на истом месту на којем се крајем 19. века налазила једноспратна „жута кућа“, зграда је касније реконструисана и у њој се данас налази хотел „Европа“. Игумановљева палата је изграђена 1938. Палата пензионог фонда је подигнута 1939, на месту раније „Шишкове кафане“, данас се у њој налази Позориште на Теразијама.

Пред рат је предлагано уклањање скверова и водоскока, јер су и коловози и тротоари постајали претесни због појачаног саобраћајаУ Београдској општини студира се питање регулисања саобраћаја у центру града, Време, 31. мај 1940, . digitalna.nb.rs- у то време, Теразије су биле "чвор трамвајског саобраћаја". Тада је замишљена и градња подземних пролаза.Политика, 6. јул 1940, . digitalna.nb.rs Теразијска фонтана је изазивала опречна мишљења, неки су је сматрали за "застрашујући пример", "како не треба подизати чесме" у односу на простор и улични саобраћај."Време", 9. апр. 1938, . -{digitalna.nb.rs}-

Приликом бомбардовања Београда 1941. Теразије су биле тешко оштећене. У августу су овде обешени устаници.

Свој дефинитивни облик Теразије су добиле приликом последње реконструкције 1947. године по пројекту архитекте Николе Добровића, када су уклоњени скверови, фонтана и трамвајске шине. Овуда је до марта 1947. пролазила трамвајска линија 1, од Калемегдана до Славије, а током два месеца успостављена је привремена аутобуска линија истог броја.„На линији Славија– Калемегдан саобраћа аутобус”, "Борба", 27. мар. 1947, Према плану градских урбаниста уклањање шина је требало да се обави до 1. маја како би прошла прва тролејбуска линија. Тада је и дрвена коцка, које није било за оправку, замењена асфалтом.„Велики радови на уређењу саобраћаја између Калемегдана и Славије”, „20. октобар”, 28. март 1947,

Једноспратни Београдски магазин, поред Касине, био је једна од већих робних кућа у граду. Већ оронуо, срушен је у јулу 1955. ради подизања великог модерног здања, по пројекту Лавослава Хорвата. Дом индустрије је дао Робним кућама Београд два спрата, нови „магазин” је отворен 24. јула 1959.„Два јула на Теразијама”, Борба, 24. јул 1959, Подземни пролази су грађени 1966. (од Игуманове палате до „Атине” и до биоскопа „Београд”)„Да ли су подземни пролази мали?”, Борба 1966-09-02, стр. 8 (фото)

На скученом простору између Игуманове палате и Балканске, у броју 30, од 1974. је грађена зграда са четири подземне етаже.„Четири спрата под земљом”, Борба, 1975-01-31, стр. 13 (нејасан фото)

На Новом Београду је 2012. године подигнута реплика Теразија из '30-их година 20. века.Реплика старих Теразија на Новом Београду биће завршена у мају („Блиц“, 12. март 2012)Потемкинове теразије, бог те видео („Политика“, 4. новембар 2013)

Објекти од културне и историјске вредности на Теразијама мини|Хотел Москва и Теразијска чесма мини|Палата Атина Палата Албанија, први облакодер у Београду, завршена 1939. године по пројектима Миладина Прљевића и конструктора инж. Ђорђа Лазаревића. Теразијска чесма, подигнута 1860. године по налогу кнеза Милоша, чиме је обележен његов повратак на престо. Рад је вајара Франца Лорана. Хотел Москва, некадашња Палата Росија је хотел и некадашња зграда осигуравајућег друштва Росија у Београду. Налази ce на углу Теразија и Балканске улице. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга. Градња палате је отпочела у пролеће 1905. године, а свечано је отворена 14. јануара 1908. године. Споменик обешенима на Теразијама, подигнут 1983. године, у спомен на пет суграђана и родољуба обешених од стране Гестапоа 17. августа 1941. године. Рад је вајара Николе Јанковића. Палата Игуманов, саграђена 1938. године према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића у стилу модернизма. Палата Анкер, саграђена 1899. године по пројекту архитекте Милана Антоновића. Ову двоспратну кућу са локалима у приземљу и пословним просторијама на спратовима подигло је за своје потребе Осигуравајуће друштво „Анкер“. Крсмановићева кућа, подигнута 1885. године по плановима архитекте Јована Илкића у стилу академизма, као стамбена кућа за трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановићи су купили кућу и плац 1898. године и после деобе кућа је припала Алекси Крсмановићу. Алекса је у њој живео до своје смрти 1914. године, а зграду, као и читаво имање завештао српском народу. Зграда Смедеревске банке, саграђена у периоду од 1910. до 1912. године по пројекту архитеката Милорада Рувидића и Исаила Фидановића, као кућа трговца Милана М. Стефановића Смедеревца. Палата Атина, као стамбено-пословну зграду, по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека, подигао је трговац Ђорђе Вучо 1902. године. У приземљу зграде Антонио де Франко, отворио је ресторан „Атина”, па је здање временом постало познато као Палата „Атина”. Зграда Министарства правде, подигнута 1883. године за потребе Министарства правде, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића, у сарадњи са инжињером Јованом Суботићем. Фотографски атеље Милана Јовановића, подигнут је 1903. године као први и до данас једини објекат зидан за потребе снимања и израде фотографија. Потреба да се привуче угледна клијентела и статус који је имао условили су да Милан Јовановић, дворски фотограф, купи парцелу у непосредној близини двора од Ђорђа Симића, посланика Србије у Бечу и ангажује архитекту Милана Антоновића да му пројектује зграду за атеље. Палата пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке краљевине Југославије, зграда у којој се данас смештено популарно „Позориште на Теразијама“, подигнута је 1939. године према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова. Дом Вукове задужбине, саграђен 1870—1871. године по пројекту архитекте Александра Бугарског. Подигао ју је судија Димитрије Мита Голубовић. Одмах по подизању зграда је постала седиште Руског Царског конзулата у Београду, а након 1877. године адаптирана је за потребе смештаја Завода за српску сирочад. Од 1879. године у згради је било смештено Министарство просвете, затим и друга министарства. Од 1988, две године након прве ревитализације фасаде, зграда је додељена Вуковој задужбини на трајно коришћење и управљање.

Види још Теразијска фонтана Кружна платформа са лавовима на Теразијама Објекат Б2 у Балканској улици Зграда Хемпро Зграда Робне куће „Београд” на Теразијама Хотел Касина (Београд) Теразијски тунел

Референце

Спољашње везе

Бранислав Нушић: Теразије Милан Ђ. Милићевић: Теразије Теразијску чесму уништила послератна власт („Вечерње новости“, 21. фебруар 2014) Живорад Јовановић: Постанак Теразија , приступљено 14. фебруара 2016. Теразије — од мочваре до жиле куцавице Београда (17. јул 2017) Шта ће бити са Теразијском "терасом"?. "Време", 8. феб. 1938, -{digitalna.nb.rs}- "Коло", 13. фебруар 1943, - фотографија Теразија из 1890-тих. "Илустровани лист"; 1924, бр 5, стр. 1 и 12 - авионске фотографије

Категорија:Улице на Старом граду (Београд) Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Тргови у Београду Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја у Београду Категорија:Бивше општине Београда