Шабац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Мачванског управног округа. Према попису из 2022. било је 51.163 становника. Налази се у Мачви, односно Шумадији и западној Србији, на обали реке Саве. Развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен).
Историја
200п|мини|Писани помен града Заслона (1454) Средином 15. века, на месту данашњег Шапца помиње се тврђава Заслон. Први помен Заслона односи се на 16. април 1454. године ("Nikola conte di Xaslon", што је сасвим извесно, мачвански бан Никола Илочки). У нашим изворима, српски летописци записују: „приими Матеашь краль и Вукь деспоть Заслонь градь на рěцě Сави”, односно: „И тожде лето 6984 прими краљ Матијаш и Вук Деспот Заслон град на реци Сави, изе зовет се Шабац” или „Заслонь градь на Сави јеже зовет се по грьчьскому језику Шабась”. Заслон је био лоциран на западној падини потоњег Јеврејског гробља, окренутој ка бари Бент и даље према подручју ХИ Зорке (Думача). Временски припада 12—13 веку. Априла 1968. године откривени су остаци старог насеља, на падини окренутој ка бари Бент, где се по површини налазе фрагменти керамике.
У другој половини 15. века, после пада тадашње Србије под турску власт, Турци овладавају и овим крајевима. Године 1470. Иса-бег Исаковић, по идеји Мехмеда II Освајача, са 20.000 људи зида шабачку тврђаву, Бигир Делен. Убрзо како је завршен, град Шабац је почео да игра улогу која му је била намењена. Већ 1472. године, по писању савремених хронолога, спомиње се војска Али-бега и Иса-бега са значајним војним успесима преко Саве у Срему.Antonii Bonfinii Rerum Hungaricum decades..., Lipsiae . Тврђава Бигир Делен није велика, али има снажне и високе бедеме. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану – Угарској, касније Аустроугарској. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око ње настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција.
300п|мини|десно|Запис Шабац (верзија Sabach) у првој песми о Шапцу, Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476. мини|План шабачке тврђаве из османског периода.
Јануара 1476. године краљ Угарске Матија Корвин шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12. јануара 1476. године. Војска је отпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић — Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непосредне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио ШабацШабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца. Стр. 83, 84, 85
Током неколико наредних векова Шабац је више пута прелазио из турске под аустријску власт и обратно. Током периода владавине једног или другог царства, једне или друге културе, град је мењао свој изглед. За турске владавине, а она је заправо прекидана само на релативно кратке временске периоде, био је то типични оријентални град, са уским уличицама, малим занатским радњама са ћепенцима и са више џамија са витким минаретима.
Шабац под турском влашћу За цео период под турском владавином не може се у ствари ни говорити о правом граду, јер се живот одвијао углавном у тврђави и непосредно око ње. Један од разлога за слабији развој градског насеља је и конфигурација терена. Сава и речица Камичак чинили су природну препреку развоју насеља, као и мочварно тло које се простирало јужно од Саве и физички одвајало појас око тврђаве од благо уздигнутих тераса на простору где се данас уздиже град Шабац. Баир (брег, узвишење) једна је од најстаријих градских насељених зона, био је раније повезан са тврђавом дугим дрвеним мостом који је премошћавао водоплавни терен. На Баиру су, једни насупрот других, живели Турци и Срби.
Током дуготрајне турске владавине на овим просторима Шабац је постао веома значајно место на коме се одвијала трговина, и кроз које су се кретали каравани превозећи из Турске и са Блиског истока егзотичну робу у Угарску и Аустрију, а у другом смеру индустријску робу. Шабац је био веома значајан погранични град за турску империју. Кроз Шабац се, такође, одвијала веома жива унутрашња трговина између крајњих западних крајева турског царства и његових централних и источних делова. Из тог периода засигурно потичу корени трговачког духа који ће Шабац прославити у каснијим временима.
За време Аустријско-турскog ратa (1716-1718), хабзбуршка војска је преотела Шабац од Турака. Град је остао у хабзбуршкој власти све до новог Аустријско-турскog ратa (1737-1739), када поново потпада под турску власт. За време Аустријско-турскog ратa (1788-1791), хабзбуршка војска је 25. априла 1788. године поново освојила Шабац од Турака. Град је остао под хабзбуршком окупацијом све до 30. октобра 1791. године, када је договорена поновна предаја града Турцима, а наредног дана хабзбуршке јединице су напустиле Шабачку тврђаву.
Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручје Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788. у којој је прву војну акцију и рањавање доживео Јозеф Поњатовски, затим Мишарске битке 1806. која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на Засавици недалеко од Шапца и боја на Дубљу 1815., задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току Церске операције 1914. и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до битке за Шабац из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века. Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију.
Шабац у 19. веку
Већи историјски значај за Србе Шабац добија са избијањем Првог српског устанка 1804. године. У његовој околини одиграло се неколико значајних битака између Турака и српских устаника. Код Шапца је први пут у Србији изведен ракетни напад, на Шабачку тврђаву.Ракетама у васиону, Милош Корда, Најзначајнија је свакако била битка на Мишару, 1. августа (13. по новом календару) 1806. године. Мишар, село удаљено 6 -{km}- од Шапца идући ка Београду, било је поприште славног боја у коме су Срби предвођени Карађорђем Петровићем до ногу потукли силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Ту су се храброшћу истакли многи српски јунаци, а нарочито Милош Стојићевић — Поцерац, Јаков Ненадовић, Стојан Чупић — Змај од Ноћаја, поп Лука Лазаревић, прота Смиљанић и Цинцар Јанко. Слепи песник и гуслар Филип Вишњић је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама — Бој на Мишару. Један од најснажнијих момената ове песме је онај кад, сазнавши за исход битке и погибију Кулин Капетана, Кулинова када огорчено јеца:
„Бјео Шапцу не бијелио се већ у живој ватри изгорјео! Јер код тебе Турци изгибоше Црни Ђорђе да те Бог убије!”
мини|Шабац 1904.
Поробљена српска раја, бар за кратко, ослобођење од турског јарма дочекала је 27. јануара (8. фебруара по новом календару) 1807. године, када су Турци предали Шабац устаницима под Карађорђем. Тако је после 300 година ропства коначно дочекана слобода. Она се, нажалост, губи пропашћу Првог српског устанка, али је њен значај за развој града и полет који је он добио био невероватно велики. Развој и нарастање Шапца од тог времена незаустављиво напредује.
Први замах у развоју град Шабац добија по завршетку ратних дејстава у Другом српском устанку. Овај период се поклапа са временом управе просвећеног Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша, који је био једини писмен од браће и човек широких и напредних назора. Он је Шапцем управљао 15 година, и за то време је много тога из корена променио и унапредио укупан живот дотадашње турске касабе. Само пола године по Јевремовом доласку у Шабац, Стеван Живановић-Телемак пише Вуку Караџићу у Беч: „Шабац се на Баиру начинио да ти има шта око гледати.” Велику борбу је овај знаменити човек водио са дотадашњим назадним и превазиђеним, готово оријенталним схватањима живота код Срба. Он уноси дух европске цивилизације и град почиње да поприма изглед „пречанских” вароши. Ангажује инжењере који постављају основе за правилну, урбанизовану изградњу Шапца, гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности... Примерима из живота својих чланова породице учи Шапчане новитетима и тиме подстиче на почетку богатије грађане, а касније и остале, да следе њихов пример у области одевања, становања, опхођења, културних навика... Осим тога, он у Шабац доноси много тога што се у Србији прво могло срести и видети у Шапцу. Први пут се у Србији уместо традиционалних гусала или фруле могао звук клавира чути баш овде, а уместо пенџерли хартије угледати прозорско стакло, или провозати фијакером који је мамио уздахе шабачке господе. И још много које чега добио је Шабац у то време први или међу првима. мини|десно|Споменик на Мишару Изградњи Јевремовог конака, једне од најлепших зграда тадашње Србије, претходила је изградњи конака кнегиње Љубице у Београду, а и у архитектонском смислу му је био узор. Баш ту, у том здању, Јеврем је окупљао интелектуални крем ондашње Србије, подстичући и храбрећи њихово стваралаштво које је наилазило на неразумевање и отпор непросвећене и веома заостале средине, у чему му је помагала и његова образована кћерка Анка.
Оно што је највредније, а што је настало у Шапцу за време Јевремове владавине, свакако су, на понос Шапчана: