Ироха () је јапанска песма највероватније написана у Хејан периоду (794-1179). Ауторство се најчешће приписује јапанском будистичком свештенику и учењаку из овог периода, Кукај-у (空海 – Kūkai) (774-835).
Текс песме писан хираганом (са архаичним ゐ и ゑ) гласи:
いろはにほへと ちりぬるを わかよたれそ つねならむ うゐのおくやま けふこえて あさきゆめみし ゑひもせす
Текст писан комбинацијом канџи и кана гласи:
色は匂へと 散りぬるを 我が世誰そ 常ならむ 有為の奥山 今日越えて 浅き夢見し 酔ひもせす
Превод песме гласи:
Док су цветови прелепи али [неизбежно] вену, ко може остати сталан у нашем свету? [Нико не може] Пређимо данас високу планину трансцедентности и неће више бити плитког сневања, ни више опијености.
Ироха је значајна по томе што представља савршени панграм – користи све кана по једном (осим ん, које је додато много касније). Из овог разлога се користила за редослед јапанских слогова све до Мејџи периода у XIX веку, али се и данас, иако ретко, још може срести (нпр. седишта у позориштима се нумеришу овим редоследом).
Буквално транскрибована песма изгледа овако:
i ro ha ni ho he to chi ri nu ru (w)o wa ka yo ta re so tsu ne na ra mu u (w)i no o ku ya ma ke fu ko e te a sa ki yu me mi shi (w)e hi mo se su
Али да би се добило значење које је наведено горе, песма се мора читати доста флексибилно:
Iro wa nioedo Chirinuru o Waga yo tare zo Tsunenaran Ui no okuyama Kyoo koete Asaki yume miji Ei mo sezu. [или yoi mo sezu.]
Категорија:Песме