Ubuntu je distribucija GNU/Linuksa operativnog sistema. Zasnovan na distribuciji Debijan, Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korišćenja, slobodi od svih ograničenja, redovnom objavljivanju novih izdanja (svakih 6 meseci) i lakoći instalacije. Ubuntu sponzoriše privatno preduzeće južnoafričkog biznismena Marka Šatlvorta, Kanonikal. Naziv distribucije potiče od afričke ideologije ubuntu (otprilike: „humanost prema drugima“), mada su predložena i druga značenja.
Trenutno izdanje distribucije je verzija 26.04 (resolute raccon), koja je izdata 23. aprila 2026. godine. Namera je da se korišćenjem jedino slobodnog softvera prosečnom korisniku obezbedi istovremeno ažuran i stabilan operativni sistem.
Kubuntu, Lubuntu i Ksubuntu su zvanični Ubuntuovi potprojekti, kojima je cilj da jezgru Ubuntua donesu stona okruženja KDE, -{LXDE}- i -{Xfce}-. Edubuntu i Ubuntu Studio su takođe zvanični potprojekti. Edubuntu je „dizajniran za školsko okruženje, a koji bi trebalo da bude podjednako podesan i da ga deca koriste kod kuće“ dok je Ubuntu Studio prilagođen osobama koje se bave grafikom i produkcijom ili obradom muzike.
Razvoj Prvo izdanje Ubuntua je izašlo 20. oktobra 2004. godine kao privremeno -{fork}- izdanje (nov izveden projekat) Debijan GNU/Linuks distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debijana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Od tada, svakih šest meseci izlazi novo izdanje sa podrškom od osamnaest meseci (devet meseci od verzije 13.04), putem krpljenja, ispravljanja grešaka i sigurnosnih propusta i manjih nadogradnji programa. Odlučeno je da će svako četvrto izdanje, koje je izdato svake dve godine, dobijati produženu podršku (DP, ). Izdanja sa produženim trajanjem podrške su nekada bile podržane tri godine za korisnike i pet godina za servere. Međutim, izlaskom Ubuntua 12.04 DP, podrška za korisnike je produženo na pet godina (npr. Ubuntu 12.04 DP će biti podržan do aprila 2017). Podrška je produžena da bi se tvrtke koje koriste Ubuntu lakše prilagodile zbog troškova nadogradnje. Izdanja sa produženom podrškom imaju dodatne, „tačke” izdanja, da bi izdanja sa dugom podrškom mogla raditi na novijem hardveru.
Ubuntuovi paketi su zasnovani na Debijanovoj „nestabilnoj grani paketa”: obe distribucije koriste Debijanov oblik -{.deb}- za instalisanje programa i alatke za upravljanje paketima -{APT}- i Ubuntu Softver Centar. Debijan i Ubuntu paketi nisu obavezno kompatibilni jedni sa drugima i zato se ponekad -{.deb}- paket mora ponovo izgraditi da bi se mogao koristiti u Ubuntuu. Mnogi programeri koji razvijaju Ubuntu jesu i održavaoci ključnih paketa unutar Debijana ali ima kritika o tome da se to ne dešava često. U prošlosti, Ijan Merdok, osnivač Debijana, izražavao je zabrinutost da su se Ubuntuovi paketi previše udaljili od Debijanovih da bi ostali kompatibilni. Pre izdavanja, paketi su uvezeni iz nestabilnog Debijana i spojeni sa Ubuntuovim ispravkama. Mesec dana pred izdavanje, uvezene stavke su zamrznute i tada programeri rade na kompatibilnosti paketa.
Mark Šatlvort je objavio 31. oktobra 2011. godine da će Ubuntuova podrška za tablične računare, pametne telefone i televizore postati deo Ubuntua do verzije Ubuntua 14.04. 9. 1. 2012, Kanonikal je otkrio Ubuntu TV na Prikazu potrošačke elektronike.
Ubuntu trenutno finansira Kanonikal. Mark Šatlvort i Kanonikal su 8. jula 2005. godine obznanili stvaranje Ubuntu zadužbine i uložili početnih 10 miliona američkih dolara. Svrha ove zadužbine je obezbeđivanje podrške i razvoja za sva buduća izdanja Ubuntua, ali zadužbina od 2006. postaje neaktivna. Mark Šatlvort opisuje fondaciju kao alternativni fond finansiranja Ubuntu projekta u slučaju da Kanonikal prestane sa radom.
Karakteristike десно|мини|Ubuntu na pametnom telefonu -{Nexus S}-
Ubuntu je sastavljen od mnogo programskih paketa, i većina njih su objavljeni pod slobodnom softverskom licencom. Glavna licenca koja se koristi, GNU-ova opšta javna licenca (GOJL; ), zajedno sa GNU-ovom manjom opštom javnom licencom (GMOJL; ), izričito proglašava slobodu korisnika da koriste, umnože, dele, razvijaju i poboljšavaju softver. S druge strane, postoji i vlasnički softver koji se može koristiti na Ubuntuu.
Program za instalaciju, Sveprisutnost (), omogućuje instalaciju Ubuntua na čvrst () disk iz „živog” CD-a (), bez potrebe za ponovnim pokretanjem računara pre instalacije. Od verzije 5.04, -{UTF-8}- je osnovni način kodiranja znakova, koji podržava puno nelatiničnih pisama (zapravo, to je jedan od oblika Unikoda).
Alatka Sudo se, kao sigurnosna funkcija, koristi za dodeljivanje privremenih prava za obavljanje upravnih poslova, dozvoljavajući korenskom () nalogu da ostane zaključan i sprečavajući neiskusne korisnike da slučajno naprave velike greške koje bi imale veoma loše posledice.
Od Ubuntua 6.06 dodata je mogućnost pokretanja Ubuntua bez instalacije („živ” CD), tako omogućavajući korisnicima da provere podržanost njihovog hardvera na Ubuntuu. -{Ubuntu Desktop}- sadrži grafičko okruženje radne površi („radni sto”). U verzijama pre 11.04, glavno korisničko sučelje je bilo Gnom panel, ali je zamenjeno Junitijem (), grafičkim okruženjem koje je u početku bilo namenjeno za izdanje Ubuntua za prenosne računare. U Ubuntuu preovladavaju nijanse sive i braon, a ikonice i pozadina su obojene u nijanse ljubičaste i narandžaste boje.
Ubuntu dolazi sa mnoštvom instalisanog softvera, uključujući Libreofis, Fajerfoks, Tanderberd, Empatiju, Transmisiju itd. Dodatni softver koji nije instalisan po početnim postavkama, uključujući softver koji je nekada bio u početnim postavkama kao Evolucija, Gimp, Pidžin itd. mogu biti instalisani putem Ubuntu softver centra ili nekog drugog programa za upravljanje paketima. Programi u „Softverskom centru” su uglavnom besplatni, ali postoje i oni koji se naplaćuju, najčešće časopisi. Ubuntu takođe može da pokreće brojne aplikacije namenjene za Microsoft Windows (npr. Majkrosoft ofis), kroz Vajn ili koristeći virtuelnu mašinu (npr. Vršualboks).
Izdanja Verzija Ubuntu Kodno ime Izašla Podržana do Zabeleške Desktop Server 4.10 -{Warty Warthog}- 20. 10. 2004. 30. 4. 2006. kernel 2.6.8 5.04 -{Hoary Hedgehog}- 8. 4. 2005. 31. 10. 2006. kernel 2.6.10 5.10 -{Breezy Badger}- 13. 10. 2005.13. 4. 2007. kernel 2.6.12 6.04 DP -{Dapper Drake}- 1. 6. 2006. 14. 7. 2009. 1. 6. 2011. kernel 2.6.15 6.10 -{Edgy Eft}- 26. 10. 2006. 25. 4. 2008. kernel 2.6.17 7.04 -{Feisty Fawn}- 19. 4. 2007. 19. 10. 2008. kernel 2.6.20 7.10 -{Gutsy Gibbon}- 18. 10. 2007. 18. 4. 2009. kernel 2.6.22 8.04 DP -{Hardy Heron}- 24. 4. 2008. 12. 5. 2011. 9. 5. 2013. kernel 2.6.24 8.10 -{Intrepid Ibex}- 30. 10. 2008. 20. 4. 2010. kernel 2.6.27 9.04 -{Jaunty Jackalope}- 23. 4. 2009. 23. 10. 2010. kernel 2.6.28 9.10 -{Karmic Koala}- 29. 10. 2009. 30. 4. 2011. kernel 2.6.31 10.04 DP -{Lucid Lynx}- 29. 4. 2010. 9. 5. 2013. 4. 2015. kernel 2.6.32 10.10 -{Maverick Meerkat}- 10. 10. 2010. 10. 4. 2012. kernel 2.6.35 11.04 -{Natty Narwhal}- 28. 4. 2011. 28. 10. 2012. kernel 2.6.38 11.10 -{Oneiric Ocelot}- 13. 10. 2011. 9. 5. 2013. kernel 3.0 12.04 DP -{Precise Pangolin}- 26. 4. 2012. 4. 2017. kernel 3.2 12.10 -{Quantal Quetzal}- 18. 10. 2012. 4. 2014. kernel 3.5 13.04 -{Raring Ringtail}- 25. 4. 2013. 1. 2014. kernel 3.8 13.10 -{Saucy Salamander}- 18. 10. 2012. 4. 2014. kernel 3.11 14.04 DP -{Thrusty Thar}- 17. 4. 2014. 4. 2019. kernel 3.13 14.10 -{Utopic Unicorn}- 23. 10. 2014. 7. 2015. kernel 3.16 15.04 -{Vivid Vervit}- 23. 4. 2015. 1. 2016. kernel 3.19 15.10 -{Wily Werewolf}- 22. 10. 2015. 7. 2016. kernel 4.2 16.04 DP -{Xenial Xerus}- 21. 4. 2016. 4. 2021. kernel 4.4 16.10 -{Yakkety Yak}- 13. 10. 2016. 7. 2017. kernel 4.8 17.04 -{Zesty Zapus}- 13. 4. 2017. 1. 2018. kernel 4.10 17.10 -{Artful Aardvark}- 19. 10. 2017. 7. 2018 kernel 4.13 18.04 DP -{Bionic Beaver}- 26. 4. 2018. 4. 2023 kernel 4.15 18.10 -{Cosmic Cuttlefish}- 18. 10. 2018. 7. 2019 kernel 4.18 19.04 -{Disco Dingo}- 18. 4. 2019. 1. 2020 kernel 5.0 19.10 -{Eoan Ermine}- 17. 10. 2019. 7. 2020 kernel 5.3 20.04 DP -{Focal Fossa}- 23. 4. 2020. 4. 2025 kernel 5.4 20.10 -{Groovy Gorilla}- 22. 10. 2020. 7. 2021 TBA Boja Značenje Roze Staro izdanje, nije podržano Plava Staro izdanje, podržano Zelena Trenutno, stabilno izdanje Žuta Buduće izdanje
Svako izdanje Ubuntua ima svoj verzijski broj koji se sastoji od poslednje dve cifre godine po gregorijanskom (novom) kalendaru i broja meseca u godini. Nа primer, prvo izdаnje Ubuntuа, 4.10, obјаvljeno je 20. oktobrа 2004. Ako se desi dа izdаnje bude obјаvljeno каsnije nego što je to bilo plаnirаno, tаdа se i brojevi menјајu u sklаdu sа mesecom i godinom u kojoj je izdаnje obјаvljeno. U svакоdnevnom govoru, Ubuntu izdаnја se često zovu sаmo po pridevu.
Izdаnја su vremenski nаmeštenа tако dа izаđu oko mesec dаnа nакоn novog izdаnја Gnom, tj. oko dvа mesecа nакоn novog izdаnја prozorskog sistemа Iks (-{X}-). Као posledicа togа, svако izdаnje Ubuntua dolаzi sа nаdogrаđenim izdаnjem Gnomа i Iksа.
Nаdogrаdnje između izdаnја se morајu urаditi sа јеdnog nа sledeće izdаnje (npr. Ubuntu 12.10 nа 13.04) ili sа јеdnog DP izdаnја nа drugo DP izdаnje (npr. Ubuntu 10.04 DP nа Ubuntu 12.04 DP).
Ubuntu 10.10 je obјаvljen 10. oktobrа 2010. (10.10.10.). To je odstupаnje od uobičajenog sistemа obјаvljivаnја pri krајu oktobrа dа bi se dobilа „Sаvršenа desetка”, i jer su tri desetke (101010) jednаке broju koji je odgovor nа konаčno pitаnje o životu svemiru i sve što postoji po Autostoperskom vodiču kroz gаlакsiju.
Ubuntu 11.04 je izаšао 28. аprilа 2011. godine i dobio je kodno ime -{Natty Narwhal}- (Uredni Nаrvаl). Korisničko sučelje ovog izdаnја је bilo veomа rаzličito od prošlih jer je Juniti (-{Unity}-) uvedeno као osnovno okruženje. Ipак, i dаlje je postојаlo stаro, „klаsično” izdаnje (Gnom pаnel). Novo sučelje je primilo oštre kritike od strаne nekih korisniка koji su novo okruženje videli као mаnje funkcionаlno od Gnom pаnelа, dok su drugi korisnici pohvаlili novo okruženje као funkcionаlno i minimаlistički urаđeno nаsuprot stаrom dizајnu. Međutim, oni koji su pozitivno rеаgovаli nа novine ipаk misle dа imа dostа mestа zа poboljšаnја.
Sа izdаnjem Ubuntuа 12.10, ISO odraz ne stаје nа stаndаrdan (700-{MB}-) kompакt disk, već zаhtevа -{DVD}- ili pokretački () fleš disk sа 1-{GB}- ili više memorije. Postoji i nezvаničnа ponovno sаbijenа sliка која može dа stаne nа -{CD}-.
Klasifikacija paketa i podrška мини|Ubuntu 11.10 DP -{CD}--ovi Ubuntu deli sav softver na četiri dela, zvanih komponente, da bi pokazao razlike u licenciranju i nivou podrške koja je dostupna.
+ Podela komponenataKomponente Slobodan softver Vlasnički softverPodržane Glavna-{Main}- Ograničena-{Restricted}-Nepodržane Univerzum-{Universe}- <center>Multiverzum-{Multiverse}-
Slobodan softver uključuje samo onaj softver koji podržava Ubuntuove zahteve za licenciranje, koji otprilike odgovaraju Debijanovim smernicama za slobodan softver. Izuzeci su firmver i fontovi u glavnoj komponenti.
Vlasnički softver uglavnom nije podržan (Multiverzum), ali postoje neki izuzeci (Ograničen) zbog važnih vlasničkih programa. Podržan vlasnički softver uključuje i upravljačke programe koji omogućuju Ubuntuu da se normalno koristi na novijem hardveru. Razina podrške za vlasnički softver je manja nego za slobodan, prvenstveno zbog toga što programeri nemaju pristup kôdu. Namera je da glavna i ograničena komponenta sadrži sav softver neophodan za celovito stono okruženje. Alternativni programi za iste namene su stavljeni u komponente Univerzum ili Multiverzum.
-{-updates}- skladište omogućuje stabilne nadogradnje softvera, koji se uglavnom instališe kroz upravnika nadogradnji. Svako izdanje ima svoje -{-updates}- skladište (npr. -{quantal-updates}-). Ta skladišta su podržana od strane Kanonikla za glavnu i ograničenu komponentu, dok zajednica podržava univerzum i multiverzum. Svaka nadogradnja prvo mora proći provere i kroz -{-proposed}- skladište, pre nego li izađe. Nadogradnjama se može pristupiti do isteka podrške izdanja.