Талес из Милета (; 626/623. п. н. е. — 548/545. п. н. е.) био је старогрчки пресократовски филозоф из Милета у Јонији, Мала Азија. Талес је био један од седам мудраца, оснивача античке Грчке.

Почев од историографије осамнаестог века, многи су га сматрали првим филозофом у грчкој традицији који се одвојио од употребе митологије за објашњење света и универзума, те је уместо тога објашњавао природне објекте и феномене нудећи натуралистичке теорије и хипотезе. Сматра се да је био први који се бавио математиком, науком и дедуктивним резоновањем. Овај практични начин размишљања навео га је да верује да догађаји у свету нису последица натприродне интервенције, већ да имају природне узроке које разум и посматрање могу да открију.

Скоро сви остали пресократовски филозофи су га следили у објашњавању природе као да произилази из јединства свега заснованог на постојању једне коначне супстанце уместо да користе митолошка објашњења. Аристотел је Талеса сматрао оснивачем Јонске школе филозофије и изнео је његову хипотезу да је изворни принцип природе и природа материје једна материјална супстанца — вода. Талесов став да је сва природа заснована на постојању једне једине ултимативне супстанце, за коју је теоретски претпоставио да је вода, био је веома утицајан међу филозофима његовог времена. Талес је сматрао да Земља плута на води.

У математици, Талес је познат по теореми која носи његово име и први је познати појединац који је користио дедуктивно резоновање примењено на геометрију тако што је извео четири последице теореме. Сматра се да је успео да израчуна висину пирамида на основу њихових сенки, да је успео да пронађе извор реке Нил и израчуна удаљеност бродова од обале.Савић М., Цветковић В., Цекић Н., (2003). Филозофија за средњу школу. Београд: Завод за уџбенике. Талес је прва особа којој је приписано математичко откриће. Као астроном, сматра се да је предвидео потпуно помрачење Сунца 585. године пре нове ере и открије положај сазвежђа Велики медвед, као и време солстиција и равнодневица. Познат по томе што је помогао лидијској војсци да пређе реку Халис.

Плутарх је написао да је „у то време, само Талес подигао филозофију од пуке спекулације до праксе“. Многи, а посебно Аристотел, сматрали су га првим филозофом у грчкој традицији,Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b18. и он је иначе историјски признат као први појединац за кога се зна да се бавио научном филозофијом.. University of Virginia Често се назива оцем науке. Талесов ученик такође из Милета био је филозоф Анаксимандар, из прве половине 6. века п. н. е.

Биографија Главни извор који се тиче детаља о Талесовом животу и каријери је доксограф Диоген Лаертије, у свом делу из трећег века нове ере „Животи и мишљења истакнутих филозофа“.. classicpersuasion site; original Greek text, under ΘΑΛΗΣ, the Library of Ancient Texts Online site. Иако је то све што имамо, Диоген је писао око осам векова након Талесове смрти, а његови извори су често садржали „непоуздане или чак измишљене информације“.See Познато је да је Талес био из Милета, трговачког града смештеног на ушћу реке Меандар, близу модерног Дидима у Турској.

Датуми Талесовог живота нису тачно познати, али су грубо утврђени на основу неколико догађаја поменутих у изворима. Према историчару Херодоту, који је писао у 5. веку пре нове ере, Талес је предвидео помрачење Сунца 585. године пре нове ере.Herodotus, 1.74.2, and A. D. Godley's footnote 1; Pliny, 2.9 (12) and Bostock's footnote 2. Хроника Аполодора из Атине, написана током 2. века пре нове ере, поставила је Талесово рођење око 625. године пре нове ере.

Порекло мини|Јонска стоа на Светом путу у Милету. Иако је вероватно да је Талес био Грк као и већина Милећана, Херодот је описао Талеса као „Феничанина далеког порекла“. Диоген Лаертије помиње Херодота, Дурида и Демокрита, који се сви слажу „да је Талес био син Хексамија и Клеобулине и да је припадао Телидима који су Феничани и међу најплеменитијим потомцима Кадма и Агенора“ који су протерани из Феникије, као и да је Талес био уписан као грађанин у Милету заједно са Нелејем. Међутим, већина писаца тврди да је Талес рођени Милећанин и изданак отмене породице.

Фридрих Ниче и други тумаче овај цитат само као да су његови преци били поморци Кадмејци из Беотије.Alexander Herda. Burying a sage: the heroon of Thales in the agora of Miletos: With remarks on some other excavated Heroa and on cults and graves of the mythical founders of the city. 2èmes Rencontres d'archéologie de l'IFEA : Le Mort dans la ville Pratiques, contextes et impacts des inhumations intra-muros en Anatolie, du début de l'Age du Bronze à l'époque romaine., Nov 2011, Istanbul, Turkey. Такође је могуће да је био мешовитог порекла, с обзиром на то да је његов отац имао каријско име, а мајка грчко. Диоген Лаертије изгледа да такође помиње алтернативни приказ: „Већина писаца, међутим, представља га као правог Милећанина и из угледне породице“. Encyclopedia Britannica (1952) закључила је да је Талес највероватније био Милећанин племићког порекла и да је свакако био Грк.

Диоген наставља, износећи још контрадикторних извештаја: један да се Талес оженио и или добио сина (Кибиста или Кибистона) или усвојио свог нећака истог имена; други да се никада није оженио, говорећи мајци као младић да је прерано за женидбу, а као старији човек да је прекасно. Плутарх је раније испричао ову верзију: Солон је посетио Талеса и питао га зашто је остао самац; Талес је одговорио да му се не свиђа идеја да брине о деци. Ипак, неколико година касније, забринут за породицу, усвојио је свог нећака Кибиста.

Путовања Култура архаичне Грчке била је под великим утицајем културе Леванта и Месопотамије. Каже се да се Талес бавио трговином и посетио Египат или Вавилон. Међутим, не постоје јаки докази да је Талес икада посетио земље на Блиском истоку, а то питање је спорно међу научницима. Посете таквим местима биле су уобичајено приписивање разним филозофима од стране каснијих писаца, посебно када су ови писци покушавали да објасне порекло свог математичког знања, као што је то случај са Талесом, Питагором или Еудоксом.

Египат мини|Талес се можда школовао у Египту. Неколико античких аутора претпоставља да је Талес, у једном тренутку свог живота, посетио Египат, где је учио о геометрији. Сматра се могућим да је Талес посетио Египат, пошто је Милет тамо имао сталну колонију (Наукратис). Такође се каже да је Талес имао блиске контакте са тебанским свештеницима који су га подучавали, или чак да је можда он подучавао њих геометрији.Plutarch, On Isis And Osiris, ch. 10. Могуће да је Талес знао за Египат из извештаја других, а да га заправо није посетио.

Вавилон Поред Египта, друга математички напредна, древна цивилизација пре Грка била је Вавилонија, још једно уобичајено приписивање путовања математички настројеном филозофу. Историчари Роџер Л. Кук и Б.Л. Ван дер Варден сврставају се на страну вавилонског утицаја математике на Грке, наводећи употребу нпр. сексагезималног система (или базе 60). Кук примећује: „Међутим, ова веза је контроверзна.“ Други историчари, попут Д. Р. Дикса, оспоравају идеју о вавилонском утицају на грчку математику. Јер до времена Хипарха (око 190–120. п. н. е.) њихов сексагезимални систем је био непознат.

Херодот је написао да су Грци научили гномон од Вавилонаца. Талесовом следбенику Анаксимандру се приписује увођење гномона Грцима. Херодот је такође писао да је пракса поделе дана на 12 делова, и полос, дошла до Грка од Вавилонаца. Па ипак, и ово се оспорава, на пример од стране историчара Л. Жмуда, који истиче да је гномон био познат и Египћанима и Вавилонцима, подела дана на дванаест делова (и по аналогији годину) била је позната Египћанима већ у другом миленијуму пре нове ере, а идеја о полосу није коришћена ван Грчке у то време.

Теорија и истраживања Рани Грци, и друге цивилизације пре њих, често су се позивали на идиосинкратична објашњења природних појава позивајући се на вољу антропоморфних богова и хероја. Уместо тога, Талес је тежио да објасни природне појаве путем рационалних хипотеза које су се позивале на саме природне процесе — логос, а не митос. Аристотел је заступао став да је Талес био први природни филозоф (physiologoi),Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b. http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg025.perseus-eng1:1.983b иако овај став обично није био усвојен међу другим писцима, чак ни међу онима унутар Аристотелове перипатетичке школе, све док став није постао истакнутији међу историчарима осамнаестог века. Такође, док су осталих седам мудраца били строги законодавци и државници, а не спекулативни филозофи, Плутарх је приметио „да се чинило да је Талес био једини мудрац тог времена који је своје спекулације носио изван домена практичног“.Plutarch, Life of Solon, 3.5  

Вода као архе

мини|Талес приказан у Купатилима седам мудраца. Талесова најпознатија идеја била је његова филозофска и космолошка теза да је све вода, која нам долази кроз одломак из Аристотелове Метафизике.Aristotle, Metaphysics Alpha, 983b. http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0086.tlg025.perseus-eng1:1.983b У делу, Аристотел је изнео Талесову теорију да је архе или изворни принцип природе једна материјална супстанца: вода. Аристотел је затим наставио да нуди низ претпоставки заснованих на сопственим запажањима како би пружио веродостојност разлозима зашто је Талес можда изнео ову идеју (иако је сам Аристотел није сматрао).

Иако је Аристотелова претпоставка о томе зашто је Талес сматрао воду изворним принципом материје његово сопствено размишљање, његова изјава да ју је Талес сматрао водом генерално се прихвата као истинско порекло од Талеса. Пишући вековима касније, Диоген Лаертски такође наводи да је Талес учио да „вода представља (ὑπεστήσατο, 'стајала испод') принцип свих ствари.“

Према Аристотелу:Оно од чега је све што постоји и од чега прво постаје и у шта се коначно претвара, чија супстанца остаје под њим, али се трансформише у квалитетима, то је, кажу, елемент и принцип ствари које јесу. ... Јер је неопходно да постоји нека природа (φύσις), једна или више од једне, од којих настају остале ствари објекта који се спасава... [Први филозофи] се не слажу сви око броја и природе ових принципа. Талес, оснивач ове врсте филозофије, каже да је то вода.Он додаје:Вероватно је ову претпоставку извео видећи да је храна влажна и да сама топлота настаје из влаге и зависи од ње за своје постојање (и оно из чега је нешто настало је увек његов први принцип). Своју претпоставку је извео из овога; а такође и из чињенице да семе свега има влажну природу, док је вода први принцип природе влажних ствари."У књизи „Речник грчке и римске биографије и митологије“ из 1870. године наведено је следеће:У својој догми да је вода извор ствари, то јест, да је она оно из чега све настаје и у шта се све раствара, Талес је можда следио орфичке космогоније, док је, за разлику од њих, настојао да утврди истинитост тврдње. Стога, Аристотел, одмах након што га је назвао зачетником филозофије, износи разлоге за које се веровало да их је Талес навео у потврду те тврдње; јер да није постојао никакав писани развој тога, па чак ни било каква Талесова књига, доказују изрази које Аристотел користи када износи доктрине и доказе Милећана. (стр. 1016)Већина се слаже да је Талесов печат на мисао јединство супстанције. Не само емпиријска тврдња да је све вода, већ дубља филозофска тврдња да је све једно. На пример, Фридрих Ниче је у својој „Филозофији у трагичном добу Грка“ написао:§ 3Грчка филозофија као да почиње апсурдном идејом, тврдњом да је „вода“ првобитно порекло и утроба свих ствари. Да ли је заиста потребно да озбиљно обратимо пажњу на ову тврдњу? Јесте, и то из три разлога. Прво, зато што нам говори нешто о првобитном пореклу свих ствари; друго, зато што то чини језиком лишеним слике или басне, и коначно, зато што је у њој садржана, макар само ембрионално, мисао: „све ствари су једно“.

Математика