Санад () је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 906 становника.
Историја Први записи о Санаду датирају још из 1247. године, али насеље је постојало и много раније. По предању село је сачињавало седам земуница, а први становници били су рибари. Према легенди Санад је добио име по лепој рибаревој ћерци Санди, која се због несрећне љубави удавила у Тиси. У спомен на несрећну девојку, рибари своје насеље назваше Санад.
Санад је 1764. године православна парохија Чанадског протопрезвитерата."Српски сион", Сремски карловци 1905. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Санад припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника Илијевића. Пароси, поп Михаил (рукоп. 1782) и поп Теодор (1794) били су Срби."Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
Санад је половином 19. века просперирао захваљујући житарској трговини на Тиси. Посао је узео маха наводно баш од 1840. године, када су на левој обали Тисе почели да се привезују бродови. Био је Санад тим трговачким послом добро котиран, готово у рангу са трговачким центрима - Бечејом, Панчевом, Темишваром, Острогоном, Мошоњом и Бечом. Поред старих великих спахијских житних магацина, шпекуланти трговци су подигли још 13 нових, од тврдог материјала. Од првог јула сваке године крене промет, а у месту бораве и коначе бројни предузетници, разних нација, међу којима доминирају Јевреји. Пшеница се извози на 20-25 великих трговачких лађи као и 4-5 шлепова - сваке недеље. Промет банатске пшенице достиже 700-800.000 пожунских мерова."Србски дневник", Нови Сад 1857. године
У месту је око 1857. године живело 1400 православаца и 400 католика. Раде две школе; једна са 70 а друга са 60 ђака.
Овде се налази Српска православна црква у Санаду. На цркви је у лето 1860. године постављен крст са јабуком на торњу. Највеће заслуге имају: председник општине Мила Нафтан, главни тутор Дина Надрљански и мештани Ђорђе Михаљев, Рада Цвејић и Коста Надрљански."Србски дневник", Нови Сад 1860. године У околини се налази Дванаест санадских хумки.
Знаменити људи У Санаду је живео и радио Тимотеј Илић (Санад, 28. март 1795 − Санад, 24. новембар 1851.) истакнути и уважени српски свештеник, писац и преводилац.Ур. Ч. Попов: Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009. Био је намесник и парох санадски. Постао је кореспондентни члан Друштва српске словесности 8. јануара 1850. године.Љ. Никић: Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА, Београд 2008. У Санаду је рођен Ђорђе Бирдић (Санад, ? − Нови Сад, 22. фебруар 1930.) , новосадски велетрговац и индустријалац"Правда", Београд 22. фебруар 1930. године.
Демографија У насељу Санад живи 1039 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 467 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-) https://web.archive.org/web/20121106035306/http://picasaweb.google.com/szanad1914/SzanadSanadI?feat=directlink https://web.archive.org/web/20121106035321/http://picasaweb.google.com/szanad1914/SzanadSanadII?feat=directlink Порекло презимена, село Санад (-{портал Порекло}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Чоки Категорија:Насељена места у Војводини