Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду које је вештачким путем претворено у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.
Површина полуострва je 8 km², а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.
У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.
Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.
На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.
Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као „Дан Аде Циганлије”. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.
Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.
Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.
Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.
У децембру 2023. године, Ада Циганлија је проглашена за предео изузетних одлика Србије.
Географија мини|300п|Поглед на Аду Циганлију из балона Географски положај и локација
На јужној обали реке Саве, у непосредној близини ушћа Саве у Дунав, на удаљености од 4 -{km}- од центра Београда, налази се некадашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је највеће и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана. Налази се у општини Чукарица, са северне стране преко реке Саве граничи са се Новим Београдом и и вештачким полуострвом Мала Циганлија, док се између новобеоградских блокова и Аде Циганлије налази острво Ада Међица. Са јужне стране полуострва налази се Баново брдо и Чукаричка падина, са источне насеље Сењак, а западне стране шума и насеље Макиш.
Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су 1967. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 -{km}-, са просечном ширином 200 -{m}-, и дубином 4-6 -{m}-. Савско језеро, некада подружница реке Саве, претворено је у језеро са две бране, док је преостали део на североистоку претворен у Чукарички залив. У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије и акваторија износи 800 хектара, дугачка је 6,3 km, широка око 700 m.
Морфолошки облици, настали од алувијалних наноса Саве, формирају депресије и греде издуженог облика, дубине највише до 1,5 m. У депресијама је вода дуже стагнирала него у другим деловима острва. На анализираном простору, природно стање режима поплавних и подземних вода јасно је указивало да је минимална висинска разлика значила врло велике разлике у дужини стагнирања воде — од 20 дана (изохипса 73,5 m надморске висине) до 170 дана (изохипса 70,5 m н.в) и тако омогућила, еколошки условљен, читав низ типова земљишта и биљних заједница. Рељеф Аде Циганлије обликован је дејством текуће воде (радом речне ерозије), акумулације и одношењем земљишта. Првобитно је био обрастао хидрофилном вегетацијом. Касније у условима мање влажног станишта односно хидротехничке санације острва, задржала се иницијална вегетација, али у смањеном облику.
Антропогени утицај на Ади Циганлији је изменио природни режим поплавне и подземне воде и њихов доминантан утицај на друге карактеристике станишта. Изградњом одбрамбеног насипа, подизањем горње и доње преграде на једном краку реке Саве (због Савског језера), изградњом 20 водозахватних објеката — рени бунара искључен је, изузев у форланду, вековни утицај поплава. Може се закључити да изградњом насипа и радом рени бунара више не постоји утицај поплавне и подземне воде у горњем брањеном делу Аде Циганлије.
Клима Просечна годишња температура ваздуха на полуострву је 12,5 °C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2 °C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23 °C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4 °C. Просечна количина падавина износи 690,9 mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9 mm воденог талога.
Захваљујући комбинацији фактора, Ада Циганлија је привилегована са микроклимом. Смештена између реке, вештачког језера, неколико острва и шумовитог подручја, влажност ваздуха се повећава у поређењу са остатком града, што помаже да се поништи висока температура Београда током сезоне.
Савско језеро
десно|300п|мини|Панорама Савског језера Савско језеро је благо повијеног лучног облика, заузима површину од око 0,9 km2, просечна дубина је око 3 m, а запремина микроакумулације износи 4.000.000 m³. Просечна ширина језера је око 250 m, док је дужина језера 4,4 km. Језеро је физички подељено на два дела, у јужном делу се налази таложник (преко којег се језеро снабдева водом) површине 181.000 m², док на спортско-рекреативни део језера отпада 785.000 m². Дно Савског језера је веома разнолико, приобални делови језера су шљунковити док је у осталом делу оно муљевито-песковито и муљевито-глиновитог карактера. Према конзистенцији, дно језера варира од растреситог до чврстог.Janković M.M, Jaković I.M, Prilog poznavanju i rešavanju problema eutrofizacije i zarašćivanja Savskog jezera (Ada Ciganlija) kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XVI, 1-42
Температура воде је углавном уједначена, максимална разлика температуре на површини језера и при дну износи око 1,4 °C. Током летњих месеци температура воде досеже 27 °C, што је чини веома погодном за купање. Током зимских месеци, језеро је често залеђено током дужег временског периода, лед може досећи дебљину и до 30 cm. Провидност воде варира од 0,8 m током сезоне купања, до 4,7 m током пролећних месеци. Вода језера је базне реакције (-{pH}- 8,2 - 8,72)Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173 Савско језеро познато и као Ада, настало је из десне руке Саве са изградњом две бране у близини северног и јужног крака острва 1967. године. Дугачко је 4,2 km, има просечну ширину од 200 m и дубину од 4 до 6 m. Обухвата површину од 0,86 km² и налази се на надморској висини од 78 m, једној од најнижих на подручју Београда. Подручје 7 km обале са обе стране полуострва претворено је у шљунковиту плажу. Вода редовно достиже 24 °C током лета.
Синоними за Савско језеро у промотивним кампањама су „Београдско море“, „Море Београда“ и „Језеро Ада Циганлија“.
Обе бране омогућују проток воде кроз цеви и пумпе. На тај начин, главно тело језера је повезано са мањим воденим телом на југозападу, које је од реке одвојено трећом браном. Ово мини „тампонско” језеро које се назива депозитар се користи као прочишћивач за воде Савског језера и градских водовода, који такође користе ову воду. Филтрирана вода се непрестано упумпава у језеро док се на северозападу вода црпи путем електричних пумпи преко друге бране у Чукарички залив. На овај начин се ствара вештачки проток воде кроз језеро. Због тога што се вода користи и за пиће и санитарије, језеро је под строгом заштитом. На дну језера се налазе корови који чисте воду везивањем фосфора, азота и прљавштине. лево|280п|мини|Савско језеро током зиме Коришћење моторних чамаца је строго забрањено на језеру. На Савском језеру налази се забавни град на води, код бетонских трибина у близини Округлог купатила, а отворен је у току купалишне сезоне. Од 2018. године постављен је још један забавни парк, на макишкој страни Аде Циганлије.
Најчешће рибе у језеру су шаран и амур, али се може наћи и велики аутохтони сом, тежак преко 100 кг. У марту 2019. године у језеру је ухваћен сом дугачак 2 m. Сомови ове величине су реткост у језеру и како је прописано законом, након улова враћају се у језеро. Било је више случаја пријављивања сомова ове величине од стране ронилаца, али они леже на дну језера, не пливајући на површину.
У језеру је пописано 25 врста риба, укључујући шарана, штуку, смуђа, деверику, буцова, гргеча, терпана, бабушку и сунчаницу. Језеро такође настањују речни ракови и крабе, које су у језеро вероватно пустили власници који су их држали као кућне љубимце.
Језеро настањују и слатководне медузе, први примерци у језеру откривени су 1994. године, а осим на Савском језеру, у Београду се могу наћи и на Дунаву.
У макрофитској вегетацији Савског језера доминантну улогу имају васкуларне биљке, док се спорадично могу јавити макроскопске алге пршљенчице кончасте или сложеније грађе (). Флора Савског језера има велику улогу у пречишћавању воде.
Плажа око Савског језера је у целости уређена и опремљена неопходним инфраструктурним објектима, па је једна од највећих и најлепших плажа на вештачким језерима у Европи. Вода Савског језера је топлија од речне и чистија, а језеро је погодно за масовну рекреацију. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза је веома погодно за врхунска такмичења на мирним водама.На самом крају Савског језера, гледајући из центра Београда, налази се нудистичка плажа. Ада Циганлија је вишеструки добитник „Плаве заставе”, највишег међународног признања за квалитет воде и безбедност на купалишту. Године 2012. по веб-порталу „Лонли планет”, Ада Циганлија је била прво место које туристи треба да посете у Београду. Заузимала је 218. место од 51.674 европских дестинација која су била у понуди овог Лонли планет портала. Године 2011. Ада Циганлија била је проглашена за треће најлепше градско острво на свету, по светској интернет и путничкој агенцији „Virtualtourist”.
Чукарички залив
десно|300п|мини|Ушће реке Топчидерке у Чукарички залив Када је Ада била повезана са копном преко насипа 1967. године, северни део рукавца реке Саве, који је одвајао острво (Чукаричка рука, Чукарички рукавац), претворио се у Чукарички залив. Ток је издужен у правцу југозапад—североисток, омеђен је северним крајем Аде Циганлије, насипом и десном обалом Саве (насеља Царева Ћуприја и јужни део Бара Венеција). То је место где се Топчидерска река улива у Саву. У близини тачке повезивања са главним током Саве, данас се прелази преко Моста на Ади.
Залив се користи за спортске и рекреативне активности, на њему тренирају кајакаши, а у близини налази се и марина за мале бродове, док су обале окружене бициклистичким стазама. Залив је дуг 1,3 km, а широк 120 до 160 m. Површина самог залива је 16 ha, али подручје које градска управа укључује у локалитету залива укључује и додатних 5,8 ha акваторија и 20,8 ha околног земљишта.