Херберт Џорџ Велс (; Бромли, 21. септембар 1866 — Лондон, 13. август 1946) био је енглески писац, плодан у многим жанровима. Написао је више од четрдесет романа и десетине кратких прича. Његов публицистички рад обухватао је дела социјалног коментара, политике, историје, популарне науке, сатире, биографије и аутобиографије. Велс је данас најпознатији по својим револуционарним романима научне фантастике; понекад је називан „оцем научне фантастике”, титулом која је такође додељивана Жилу Верну и Хугу Гернсбаку.
Поред његове славе као писца, током живота био је истакнут као напредан, чак пророчки социјални критичар који је своје књижевне таленте посветио развоју прогресивне визије на глобалном нивоу. Као футуриста, написао је бројна утопијска дела и предвидео појаву авиона, тенкова, свемирских путовања, нуклеарног оружја, сателитске телевизије и нечега налик на Ворлд вајд веб. Његова научна фантастика замислила је путовање кроз време, инвазију ванземаљаца, невидљивост и биолошки инжењеринг пре него што су ове теме постале уобичајене у жанру. Брајан Олдис називао је Велса „Шекспиром научне фантастике”, док га је Чарлс Форт назвао „дивљим талентом”.
Велс је своја дела чинио уверљивим уносећи свакодневне детаље уз једну изванредну претпоставку по делуназвану „Велсов закон”због чега га је Џозеф Конрад 1898. године поздравио са: „О реалисто фантастике!”. Његова најзначајнија научнофантастична дела укључују Времеплов (1895), што је била његова прва новела, Острво доктора Мороа (1896), Невидљиви човек (1897), Рат светова (1898), војну научну фантастику Рат у ваздуху (1907) и дистопијски роман Кад се спавач пробуди (1910). Романи социјалног реализма попут Кипс (1905) и Историја господина Полија (1910), који описују живот енглеске ниже средње класе, довели су до сугестија да је достојан наследник Чарлса Дикенса, али је Велс описивао широк спектар друштвених слојева, па чак покушао, у делу Тоно-Бунгај (1909), да да дијагнозу енглеског друштва у целини. Велс је четири пута номинован за Нобелову награду за књижевност.
Велсово најраније специјализовано образовање било је из биологије, а његова размишљања о етичким питањима одвијала су се у дарвинистичком контексту. Од младости је био отворени социјалиста, често (али не увек, као на почетку Првог светског рата) саосећајући са пацифистичким ставовима. Током већег дела свог одраслог живота био је страствени заговорник еугенике и недобровољне еутаназије, аргументујући у корист „стерилизације неуспеха” као неопходног услова за успех социјализма, што је став којег се у великој мери одрекао до 1940. године. У каснијим годинама писао је мање фикције, а више дела у којима је излагао своје политичке и друштвене ставове, понекад наводећи новинарство као своју професију. Велс је био дијабетичар и 1934. године суоснивач хуманитарне организације The Diabetic Association (Дијабетес УК).
Живот Младост мини|upright|Млади Велс, познат као „Берти”,
Херберт Џорџ Велс рођен је у Кући Атлас, у Хај стриту 162 у Бромлију, у Кенту, 21. септембра 1866. године. Породица га је звала „Берти”, а био је четврто и последње дете Џозефа Велса, бившег кућног баштована, а тада трговца и професионалног играча крикета, и Саре Нил, бивше кућне помоћнице. Наследство је омогућило породици да купи продавницу у којој су продавали порцелан и спортску опрему, иако она није напредовала делом због застареле залихе и лоше локације. Џозеф Велс је успевао да заради оскудан приход, али је мало тога долазило од продавнице; примао је нередовну количину новца играјући професионални крикет за тим округа Кент.
Кључни инцидент у животу младог Велса била је несрећа 1874. године због које је био везан за кревет са сломљеном ногом. Да би прекратио време, почео је да чита књиге из локалне библиотеке, које му је доносио отац. Убрзо је постао одан другим световима и животима којима су му књиге пружиле приступ; оне су такође подстакле његову жељу за писањем. Касније те године уписао је Трговачку академију Томаса Морлија, приватну школу основану 1849. године, након банкрота Морлијеве раније школе. Настава је била нередовна, а наставни план се углавном фокусрао, како је Велс касније рекао, на краснопис и математику корисну за трговце. Велс је наставио школовање на Морлијевој академији до 1880. године. Године 1877. његов отац, Џозеф Велс, сломио је бутну кост. Ова несрећа је практично ставила тачку на Џозефову каријеру играча крикета, а његове касније зараде као трговца нису биле довољне да надокнаде губитак примарног извора породичног прихода.
мини|upright=1.1|лево|Велс је зиму 1887–88. провео опорављајући се у Апарку у Сасексу, где је његова мајка, Сара, радила као домаћица.
Како више нису могли финансијски да се издржавају, породица је покушала да запосли своје синове као шегрте у разним занимањима. Од 1880. до 1883. године, Велс је имао несрећно искуство као шегрт у Хајдовом трговачком центру за текстил у Саутсију. Његова искуства код Хајда, где је радио тринаест сати дневно и спавао у спаваоници са осталим шегртима, касније су инспирисала његове романе Точкови среће, Историја господина Полија и Кипс, који приказују живот кројачког шегрта, уз пружање критике друштвене расподеле богатства.
Велсови родитељи су имали турбулентан брак, првенствено због тога што је његова мајка била протестанткиња, а отац слободоумни мислилац. Када се његова мајка вратила да ради као служавка (у Апарку, сеоском имању у Западном Сасексу), један од услова рада био је да неће имати простор за живот за свог мужа и децу. Након тога, она и Џозеф живели су одвојено, иако су остали верни једно другом и никада се нису развели. Због тога су се Хербертови лични проблеми повећали док је касније неуспешно радио као трговац текстилом, а потом и као апотекарски помоћник. Међутим, Апарк је имао величанствену библиотеку у којој је проводио много времена, читајући многа класична дела, укључујући Платонову Државу, Утопију Томаса Мора и дела Данијела Дефоа. Када је постао први великан научне фантастике као засебног књижевног жанра, Велс се позвао на Франкенштајна Мери Шели у вези са својим делима, написавши: „она припадају класи писања која укључује причу о Франкенштајну.”
Учитељ мини|240px|Спомен-плоча у Мидхерсту, Западни Сасекс, која обележава место где је Велс становао док је радио као учитељ у Гимназији у Мидхерсту између 1883. и 1884. године. У октобру 1879. године, Велсова мајка је преко даљег рођака, Артура Вилијамса, договорила да се Херберт придружи Националној школи у Вукију у Самерсету као ученик-наставник, старији ученик који је деловао као учитељ млађој деци. У децембру те године, међутим, Вилијамс је отпуштен због нерегуларности у квалификацијама, па је Велс враћен у Апарк. Након кратког шегртовања код апотекара у оближњем Мидхерсту и још краћег боравка у Гимназији у Мидхерсту, потписао је папире за шегртовање код Хајда. Године 1883, Велс је убедио родитеље да га ослободе шегртовања, искористивши прилику коју је поново понудила Гимназија у Мидхерсту да постане ученик-наставник; његово знање латинског језика и науке током ранијег кратког боравка било је запамћено.
Године проведене у Саутсију биле су му до тада најмизерније у животу, али његова срећа што је осигурао позицију у Гимназији у Мидхерсту значила је да Велс може озбиљно да настави своје самообразовање. Наредне године, Велс је добио стипендију за Нормалну школу науке (касније Краљевски колеџ науке у Јужном Кенсингтону, који је постао део Империјалног колеџа у Лондону) у Лондону, где је студирао биологију код Томаса Хенрија Хакслија. Као бивши студент, касније је помогао у оснивању Удружења Краљевског колеџа науке, чији је први председник постао 1909. године. Велс је студирао у својој новој школи до 1887. године, са недељним џепарцем од 21 шилинга (једна гвинеја) захваљујући стипендији. Ово је требало да буде угодна сума новца (у то време су многе радничке породице имале „око фунте недељно” као целокупан приход домаћинства),. New York: Garland Pub., . . Some of the text is available online. ипак у свом Експерименту у аутобиографији Велс говори о сталној глади, а фотографије из тог периода показују младића који је веома мршав и потхрањен.
Убрзо се придружио школском дебатном друштву. Ове године означавају почетак његовог интересовања за могућу реформу друштва. Иако је прво приступио теми кроз Платонову Државу, убрзо се окренуо савременим идејама социјализма израженим од стране недавно основаног Фабијанског друштва и бесплатним предавањима одржаним у Келмскот Хаусу, дому Вилијама Мориса. Такође је био међу оснивачима Школског научног часописа (енгл. The Science School Journal), школског часописа који му је омогућио да изрази своје ставове о књижевности и друштву, као и да се опроба у писању фикције; претеча његовог романа Времеплов објављена је у часопису под насловом „Хронични аргонаути”. Школска година 1886–87. била је последња година његових студија.
мини|лево|Велс током студија у Лондону 1890. Током 1888. године, Велс је боравио у Стоуку на Тренту, живећи у Басфорду. Јединствено окружење области Потерис свакако је било инспирација. Написао је у писму пријатељу из те области да је „област оставила огроман утисак на мене”. Сматра се да је инспирација за неке од његових описа у Рату светова дошла из времена проведеног овде, где је гледао пећи за топљење гвожђа како горе над градом, бацајући огромну црвену светлост на небо. Његов боравак у Потерису такође је резултирао морбидном кратком причом „Шишарка” (1895, насталом истовремено са познатим Времепловом), смештеном на северу града.
Након што је неко време радио као учитељ — накратко је био члан особља на Академији у Холту у Велсу — Велс је схватио да је неопходно да допуни своје знање у вези са образовним принципима и методологијом, те је уписао Колеџ учитеља (енгл. College of Preceptors). Касније је добио дипломе лидера и сарадника од колеџа. Тек 1890. године Велс је стекао диплому из зоологије преко спољног програма Универзитета у Лондону. Током 1889–90. године, успео је да пронађе место учитеља у школи Хенли Хаус у Лондону, где је подучавао А. А. Милна (чији је отац водио школу). Његово прво објављено дело био је Уџбеник биологије у два тома (1893).
Након напуштања Нормалне школе науке, Велс је остао без извора прихода. Његова тетка Мери — снаја његовог оца — позвала га је да борави код ње неко време, чиме је решио тренутни проблем са смештајем. Током боравка код тетке, све више се интересовао за њену ћерку, Изабел, којој се касније удварао и којом се оженио. Да би зарадио новац, почео је да пише кратке хумористичне чланке за часописе попут Пал мал газете, касније их сакупивши у делима Одабрани разговори са ујаком (1895) и Одређене личне ствари (1897). Велс је постао толико плодан у овом виду новинарства да су многа од његових раних дела остала неидентификована. Према Дејвиду Ц. Смиту:
Његов успех са овим краћим делима охрабрио га је да напише дело у формату књиге, те је 1895. године објавио свој први роман, Времеплов.
Лични живот мини|upright|лево|Улица Мејбери 141, Вокинг, где је Велс живео од маја 1895. до краја 1896. године.