Талмуд () представља огроман корпус јеврејских текстова првенствено теолошке садржине, али садржи и текстове из других области живота - бајке, легенде, право, филозофију, одредбе о одржавању хигијене, о одржавању домаћинства и располагању имовином, међуљудским и социјалним односима. У њега су инкорпорисане збирке расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји. Талмуд се састоји из два дела: Мишна, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишни и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танах. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза „шишах седарим“ што се односи на „шест заповести“ Мишне).
Према јеврејском учењу, посредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора. Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних пет стотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.
Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право. Талмуд је на српски превео Еуген Вербер, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1982,
Историја
thumb|right|Рано издање Талмуда (Танит 9б); са Рашијевим коментаром
Првобитно, јеврејска ученост је била усмена и преносила се са генерације на генерацију. Рабини су излагали и расправљали о Тори (писаној Тори израженој у хебрејској Библији) и расправљали о Танаху без употребе писаних дела (осим самих библијских књига), иако су неки можда правили приватне белешке (), на пример, судских одлука. Ова ситуација се драстично променила услед римског уништења јеврејске заједнице и Другог храма 70. године и последичног преокрета јеврејских друштвених и правних норми. Пошто су рабини морали да се суоче са новом стварношћу — углавном јудаизмом без храма (који је служио као центар учења и учења) и потпуном римском контролом над Јудејом, без барем делимичне аутономије — дошло је до налета правног дискурса и стари систем усменог учења није могао да се одржи. У том периоду рабински говор је почео да се бележи у писаној форми.
Најстарији потпуни рукопис Талмуда, познат као Минхенски Талмуд (Codex Hebraicus 95), датира из 1342. године и доступан је на интернету.
Критика
Историчар Мајкл Леви Родкинсон, у својој књизи Историја Талмуда, написао је да су клеветници Талмуда, како током, тако и после његовог формирања, „различити у свом карактеру, предметима и поступцима“, а књига документује бројне критичаре и прогонитеље, укључујући Николаса Донина, Јоханеса Феферкорна, Јохана Андреаса Ајзенменгера, франкисте и Августа Ролинга. Многи напади долазе из антисемитских извора као што су Јустинас Пранајтис, Елизабет Дилинг или Дејвид Дјук. Критике такође долазе из хришћанских, муслиманских, и јеврејских извора,Such as Uriel da Costa, Israel Shahak, and Baruch Kimmerling као и од атеиста и скептика.Such as Christopher Hitchens and Denis Diderot Оптужбе против Талмуда укључују наводни:Hyam Maccoby, Judaism on TrialStudent, Gil – Rebuttals to criticisms of TalmudBacher, Wilhelm, "Talmud", article in Jewish Encyclopedia, Funk & Wagnalls Company, 1901
Антихришћански или анти-нејеврејски садржајCohn-Sherbok, Апсурдан или сексуално неморалан садржај Фалсификовање Светог писмаSee, for example, Uriel DaCosta, quoted by Nadler, Cohn-Sherbok, Wilhelm Bacher, "Talmud", article in Jewish Encyclopedia
Браниоци Талмуда истичу да су многе од ових критика, посебно оне у антисемитским изворима, засноване на цитатима који су извучени из контекста, и на тај начин погрешно представљају значење Талмудовог текста и његов основни карактер као детаљан запис дискусија које су сачуване изјаве разних мудраца, а из којих изјаве и мишљења која су одбачена никада нису едитована.
Понекад је погрешно представљање намерно, а понекад једноставно због немогућности да се схвате суптилне, а понекад збуњујуће и вишестране нарације у Талмуду. Неки цитати које су дали критичари намерно изостављају одломке како би генерисали цитате који изгледају нападно или увредљиво.ADL report,
Види још Хагада Халаха Сидур
Напомене
Референце
Литература
. (includes Samuel ha-Nagid's Mevo ha-Talmud, see next section)
. (Jason Aronson, 1995).
. ABC-CLIO, 2005. See articles: "Talmud Trials", "Entdecktes Judenthum", "The Talmud Jew", "David Duke", "August Rohling", and "Johannes Pfefferkorn". . A compendium of primary source materials, with commentary. () . (Hebrew Fulltext), transl. Zvi Lampel (Judaica Press, 1998).
. Read more here. See also
Логика и методологија
Samuel ha-Nagid,
Zerachiah Halevi,
(included in most editions of Keritut) collective, ed. Abraham ibn Akra, Joseph ibn Verga,
(commentary on Halichot Olam) ) Yisrael Ya'akov Algazi, Ar'a de-Rabbanan
(section on Torah she-be-al-Pe) . Feldheim 1988, . Feldheim 1995,
Malachi ha-Cohen, Aryeh Leib HaCohen Heller,
Ezechia Bolaffi, Ben Zekunim vol. 1 . vol. 1, vol. 2, vol. 3
Савремена научна дела
(Hebrew), Machon Ben Zvi: Jerusalem, . 53–80
.: Jerusalem (Jerusalem: Jewish Theological Seminary, 1982 on) . 28,
. repr. 1997, hardback , paperback
. (Hebrew): Jerusalem
Strack, Herman L. and Stemberger, Günter, . tr. Markus Bockmuehl: repr. 1992, hardback , paperback
О индивидуалним трактатима
Moshe Benovitz, Berakhot chapter 1: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary) Stephen Wald, Shabbat chapter 7: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary) Aviad Stollman, Eruvin chapter 10: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary) Aaron Amit, Pesachim chapter 4: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary) Netanel Baadani, Sanhedrin chapter 5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary) Moshe Benovitz, Sukkah chapters 4–5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
Историјска студија
. Brown Judaic Studies
. (=The Rabbinic Class of Roman Palestine in Late Antiquity)
Спољашње везе
Sefaria.org Jewish Encyclopedia: Talmud . aish.com Talmud/Mishnah/Gemara, jewishvirtuallibrary.org . University of Miami Law Library A survey of rabbinic literature by Ohr Somayach by Rabbi M. Taub Talmud translation, 13th-14th century, at E-codices
Категорија:Јудаизам Категорија:Свети текстови