1967. 18. април — Скупштина СФРЈ усвојила амандмане (I-VI) на Устав СФРЈ, којима је знатно ојачан положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен почетак институционалне разградње СФРЈ.

1968. 27. новембар — У Приштини избијају демонстрације албанских сепаратиста, на којима се захтева да тадашња Аутономна покрајина Косово и Метохија буде издвојена из састава Србије и трансформисана у посебну републику, са правом на уједињење са суседном Албанијом. То су биле прве масовне демонстрације против уставног поретка и територијалног интегритета СР Србије и СФРЈ. 26. децембар — Скупштина СФРЈ усваја амандмане (VII-XIX) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је означен наставак институционалне разградње СФРЈ.

1971. 30. јун — Скупштина СФРЈ усваја амандмане (XX-XLII) на Устав СФРЈ, којима се додатно јача положај федералних јединица у односу на савезне органе, чиме је настављена институционална разградња СФРЈ.

1974. 21. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СФРЈ, којим је Југославија трансформисана у лабаву федерацију, састављену од шест федералних јединица (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Србија, СР Црна Гора, СР Македонија) и две аутономне покрајине у СР Србији (САП Војводина и САП Косово). 25. фебруар — У Београду проглашен нови Устав СР Србије, којим су озваничена додатна права аутономних покрајина (САП Војводина и САП Косово). 27. фебруар — У Приштини проглашен први Устав САП Косова, којим је покрајина афирмисала своју пуну уставну и законодавну аутономију. Тиме је постављена основа за даљи развој сепаратизма у односу на СР Србију и Југославију.

1975. 2. септембар — Албански младићи из Стереоца, код Пећи убијају Српкињу из Црне Горе Бранку Ђукић, коју су покушали да пре тога силују на планини Чакор.

1978. 20. септембар — Обијена је православна црква Светог Димитрија у Добротину, крај Липљана, на Косову и Метохији, уништена бројна имовина, а однет је и новац који се затекао.

1980.

4. мај 1980. — У Љубљани умро Јосип Броз Тито, доживотни председник СКЈ и СФРЈ, и врховни командант ЈНА. 15. мај 1980. — Председништво СФРЈ преузима власт у држави. 10. јун 1980. — У СР Словенији група од шездесетак писаца, пјесника и јавних интелектуалаца потписује петицију тражећи простор за вођење интелектуалних расправа. Такође је затражено и покретање независног часописа у којем би те расправе биле објављиване. 1. октобар 1980. — Пет истакнутих словеначких интелектуалаца потписује петицију на нивоу цјеле државе о слободи јавног изражавања незадовољства комунистичким режимом.

1981.

11. март 1981. — Албански студенти у Приштини започињу демонстрације са циљем проглашења Космета седмом републиком СФРЈ. 16. март 1981. — У конаку манастира Пећке патријаршије подметнут пожар. 1. април 1981. — Албански демонстранти званично излазе за захтјевом проглашења Космета републиком. 2. април 1981. — Председништво СФРЈ шаље специјалне полицијске јединице на Косово да угуше демонстрације. 3. април 1981. — Сурово су угушене албанске демонстрације на Косову.

1982. 2. фебруар 1982. — У Љубљани одржан рок-концерт подршке пољском некомунистичком синдикату Солидарност. мај 1982. — У Словенији покренут први независни часопис "Нова ревија". 2. јуна 1982. У селу Самодрежа, код Вучитрна на КиМ, албански разбојници које предводи Мухамед Ферат нападају породицу Милинчић на њиховом имању. Данило Милинчић (22) је убијен из ватреног оружја, док је његова мајка Даница протерана.

1983. 12. април 1983. — Епископи Српске православне цркве потписују петицију против прогона Срба са Космета. 23. април 1983. — Словеначка рок група "Лајбах" на свом концерту у Загребу приказала је колаже из службених видео оквира порнографских сцена на којима је Тито представљен као пенис у ерекцији. Ово је довело до интервенције војске и полиције, док је група одмах морала напустити Загреб. јул-август 1983. — Муслимански адвокат и активиста Алија Изетбеговић, аутор књиге из 1980. "Ислам између истока и запада", је од стране полиције ухваћен са списима у којима позива све Муслимане свијета да устану и доживе препород. Због овог је пред судом у Сарајеву осуђен на 14 година затвора. Изашао је након пет.

1984. 1. јануар 1984. — Група од 26 словеначких интелектуалаца и јавних личности захтјева промјену Устава СФРЈ у смислу заштите слободе говора и јавних окупљања.

1985. 1. мај 1985. — Долази до буђења српског национализма који позива на заштиту Срба са Космета. До тога је дошло након случаја косовског Србина Ђорђа Мартиновића који је годинама најгоре злостављан од стране комшија Албанаца. Ово је ко зна који случај овог типа. 25. мај 1985. — Српска академија наука и умјетности (САНУ) одлучује донијети Меморандум који би одредио смјер рјешавања српског питања унутар СФРЈ. 20. јун 1985. — Председништво СФРЈ прихвата захтјев словеначког члана Милана Кучана да Срби немају потпуно право створити властиту државу због двије покрајине. септембар 1985. — Словеначки историчар Јожко Шавил и филолог Матеј Бор објављују Венетска теорију која тврди да Словенци нису јужнословенски народ. Ова теорија је имала анти-југословенска начела и стекла је огромну популарност у СР Словенији.

1986.

6. април 1986. — Председник Председништва СР Србије Иван Стамболић на Косову пољу разговора са косовским Србима о њиховим свакодневним проблемима са локалним албанским властима. 7. април 1986. — Пар стотина косовских Срба због националних проблема долази у Београд, гдје их прима македонски члан Председништва СФРЈ Лазар Мојсов. април 1986. — На 12. конгресу СКОЈ Словеније донесена је резолуција која подржава људска права, права хомосексуалаца и пацифистичке покрете на територији СР Словеније. Резолуцијом се такође тражи и слобода говора, јавног окупљања и интелектуалног дјеловања. 28. мај 1986. — Политичар Слободан Милошевић постаје председник Централног комитета Савеза комуниста Србије. 24-25. септембар 1986. — Лист Вечерње новости у два наставка објављује Меморандум САНУ. 25. септембар 1986. — Председник СР Србије Иван Стамболић оштро критикује меморандум: "Меморандум је смртоносни, шовинистички ратни манифест за српске комесаре".

1987.

20. април 1987. — Слободан Милошевић се на Косову пољу први пут састаје са виђенијим косовским Србима. 24. април 1987. — Слободан Милошевић на Косову пољу разговора са косовским Србима о њиховим проблемима са локалним албанским властима.За вријеме тог разговора долази до сукоба између Срба и албанске полиције и тада Милошевић поручује косовским Србима:"Нико не сме да вас бије". 26. јун 1987 — Око хиљаду Срба са Косова у Београду организује нови протест против прогона са Косова. 2-3. септембар 1987. — Војник ЈНА албанске националности Азиз Кељменди је у касарни ЈНА у Параћину на спавању убио четири, а ранио пет војника.

1988. 27. јун 1988. — Албански дечаци у селу Граце, између Вучитрна и Приштине, на Косову и Метохији, откопавају гробове српских беба из породице Петровић, а потом раскомадани и разбацани.

1989. 11. јануар — У Подгорици завршен митинг демонстраната који су тражили смену државног руководства Црне Горе, што је и успело. А власт у држави и СК Црне Горе преузимају Момир Булатовић и Мило Ђукановић. 20. фебруар — У АП Косову и Метохији траје штрајк 6.000 рудара албанске националности, због смене Азема Власија из ЦК СКЈ. Штрајкачи су тражили обуставу Уставних промена и смену Морине, Шукрије и Аземнија, функционера лојалних Слободану Милошевићу. 20. фебруар — у Љубљани, у Цанкарјевом дому одржан скуп подршке албанским рударима на Космету. 28. фебруар — 1. март — Београдски студенти имају митинг испред Скупштине СФРЈ, који захтевају хапшење Азема Власија и обрачун са сепаратистичким снагама на АП Косову и Метохији. 28. фебруар — У Книну дошло је до спонтаних демонстрација подршке сународницима на Косову и Метохији који су деценијама били на удару албанског насиља и сепаратизма. Тада су говорили браћа Доброта, Јован Опачић и Драган Бурсаћ. Било је присутно око 2.000 људи, где су били радници "Твика", "Агропрераде", "Динаре", као и ученици средњих школа. Показивање српске тробојке без симбола, први пут након Другог светског рата на книнским улицама, послужило је хрватским медијима да скуп прогласе за прочетнички. Говорници и организатори су приведени у канцеларију ДБ-а. 1. март — Ухапшен Азем Власи 1. март — На АП Косову и Метохији уведене посебне мере тј. „полицијски час. Ухапшени Бурхан Каваја и Азиз Абраши, организатори штрајка албанских рудара. 17. март — У Београду изабрана нова Влада СФРЈ, коју је предводио премијер Анте Марковић. 28. март — У Београду Скупштина СР Србије прогласила Амандмане на Устав СР Србије, тако да су покрајинама АП Војводини и АП Косову и Метохији укинута широка овлашћења која су имала по Уставу СФРЈ из 1974. За то време у Приштини трају велике демонстрације и сукоб са полицијом. 15. мај — Слободан Милошевић изабран за председника председништва СР Србије. 20. мај — Скупштина СР Србије донела одлуку о формирању Зајма за препород Србије. 17. јун — У Загребу, у тајности, основана Хрватска демократска заједница, за председника изабран Фрањо Туђман. 28. јун — На Газиместану се одржала прослава 600 година од Косовске битке, где је процена да је било скоро 2.000.000 људи. Тада је Слободан Милошевић одржао свој чувени говор где спомиње битке, које су у осталим републикама чланицама СФРЈ протумачили као позив за рат. 9. јул — На далматинском Косову, крај Книна у манастиру Лазарица одржана прослава 600 година Косовске битке. На том скупу су изнети захтеви за равноправност Срба у СР Хрватској у погледу културе, писма и језика. Након тога уследила су хапшења виђенијих Срба (Јован Опачић) у Далмацији и Лици. август — На подручју Книнске Крајине трају протести поводом хапшења Јована Опачића. 8. август 1989. у Београду Скупштина СФРЈ усвојила амандмане на Устав из 1974. који су омогућили увођење вишепартијског система у СФРЈ. 28. септембар — Скупштина СР Словеније усваја прве Амандмане на републички Устав. 3. октобар — Почело суђење Азему Власију и још 13 Албанаца за сепаратистичко деловање на Космету. 22. октобар — Последњи пут дочекан воз Братства и јединства из СР Словеније. 10. новембар — Седамнаеста седница ЦК СКЈ која је показала велико неслагање републичких руководстава. 12. новембар — Слободан Милошевић добио 86% гласова на референдуму за избор председника Председништва СР Србије. 1. децембар — У Љубљани забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије „Божур”. ССРН Србије издаје проглас грађанима Србије где се тражи прекид веза са СР Словенијом и бојкот словеначких производа.

1990.

Јануар 22. јануар — Прекинут рад 14. конгреса СКЈ у београдском Сава Центру након што су делегати СК Словеније и СК Хрватске напустили конгрес.

Фебруар 17. фебруар — У Книну основана СДС, за председника странке изабран Јован Рашковић. 24. фебруар — ХДЗ у загребачкој дворани „Ватрослав Лисински” има први оснивачки скуп. Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислиншка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа”. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера.

Март 4. март — На Петровој Гори, на Кордуну је организован велики народни митинг Срба из СР Хрватске и северозападног дела БиХ, на коме су јасно истакнуте жеље за опстанак СФРЈ и равноправност Срба у СР Хрватској. ТВ Загреб је овај скуп прогласила четничким, јер је снимила неколико људи са четничким обележјима. 22. март — на Косову и Метохији се подмеће случај о наводном тровању 300 албанске деце из околине Урошевца и Липљана. За ове догађаје оптужене су власти у Београду као главни кривци. Након тога Савезна влада СФРЈ шаље стручњаке са ВМА на Космет, који утврђују једногласно да нема говора о тровању албанске деце. Пораст српско-албанских тензија.

Април