Мајкл Џефри Џордан (; Бруклин, 17. фебруар 1963) бивши је професионални амерички кошаркаш, којег многи сматрају најбољим кошаркашем свих времена. Изабран је као трећи пик прве рунде НБА драфта 1984. године од стране Чикаго булса. На 75–ој годишњици прославе НБА лиге проглашен је за најбољег играча који икада наступао у том шампионату и тиме је заслужио статус глобалне иконе и легенде спорта.
У НБА лиги је провео 15 сезона са 30,12 поена по утакмици у регуларној сезони (највише у НБА). Џордан је током 90-их година био доминантна фигура НБА лиге заједно са Чикаго булсима у којима је освојио шест НБА шампионата, био 10 пута најбољи стрелац и пет пута најкориснији играч лиге. Девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а три пута је био најбољи по броју украдених лопти. Од 1983. рекордних 49 пута се појавио на насловној страници часописа Спортс илустрејтед, а 1991. био је проглашен за спортисту године по избору овог часописа. Проглашен је 1999. за „највећег северноамеричког спортисту у 20. веку“ по избору спортског канала ЕСПН, а други је на листи најбољих спортиста века по избору Асошијетед преса. Његов снажан одраз и закуцавање са линије слободних бацања донели су му надимке „Летећи Џордан“ и „Његово ваздушно височанство“.
Детињство Мајкл Џефри Џордан се родио у Бруклину, држава Њујорк, као четврто од петоро деце Џејмса и Делорис Џордан. Породица се из Бруклина преселила у Вилмингтон, Северна Каролина, када је Мајкл још био дете. Много пре него што је почео да се бави кошарком, волео је да игра бејзбол са својим оцем Још као тинејџер, Џордан је постао познат у Северној Каролини као одличан играч бејзбола и био је номинован за најкориснијег играча Бејб Рут лиге након што је његов тим освојио државно првенство. Џордан је похађао средњу школу у Вилмингтону, где није одмах успео да уђе у кошаркашки тим. Уместо тога, тренер Клифтон Херинг је веровао да ће Мајкл побољшати своју игру у јуниорском тиму. Као софомор у јуниорској екипи, Џордан, тада висок 180 -{cm}-, постизао је 25 поена по утакмици. Наредно лето је провео у индивидуалним тренинзима и похађајући разне кошаркашке кампове. Мајку је у развоју каријере много помогао његов брат Лари. Иако је био двадесетак центиметара нижи од Мајкла, Лари га је редовно побеђивао у игри један на један и развијао код њега такмичарски дух. За време летњег распуста Мајкл је нарастао до 190 -{cm}- и био је уверен да ће ући у школски тим.
Кошаркашка каријера
Колеџ Пре сениорске сезоне, Мајкл је отишао на кошаркашки камп Пет звезда, где је упознао тренера Универзитета Северна Каролина Дина Смита који је позвао младог Мајкла у свој тим. Новембра 1980. Џордан се уписао на Универзитет Северне Каролине. Као сениор је водио своју средњу школу до 19 победа. У почетку се игра тима базирала на Сему Перкинсу и Џејмса Вортију, будућих НБА-звезда, па је Мајклова улога у тиму била мање значајна. Славу је стекао када је 1982. године, у завршници НЦАА првенства, у утакмици са Универзитетом Џорџтауна, постигао кош у последњој секунди и донео победу од 63-62, као и титулу. Своју снагу и умеће давања одлучујућих поена показао је и против Црвене звезде на турниру у Солуну. Поред постигнутих 32 поена, постигао је и одлучујући кош за победу резултатом 105:104. Тада је тренер Звезде Ранко Жеравица изјавио да је Џордан кошаркаш свемирске класе. Џордан је за овај тим играо још две године, да би се потом пријавио за НБА драфт.
Чикаго булси мини|200п|Мајкл Џордан у Булсима Чикаго булси су на НБА драфту 1984. изабрали Мајкла Џордана као трећег пика, док су испред њега били Хаким Олајџувон (Хјустон рокетси) и Сем Боуи (Портланд трејблејзерси). Почетком осамдесетих, Булси су били један од лошијих тимова, а доласком Џордана, тим је почео да постиже боље резултате. У првој сезони у Булсима, Џордан је био најбољи стрелац (28,2), скакач (6,5), асистент (5,9) и имао највише украдених лопти (2,4) по утакмици. То му је донело награду за рукија године, место у олстар тиму, али је Чикаго испао у првој рунди доигравања. То се поновило и у следећих пет година. Булсе су редовно избацивали Селтикси или Пистонси, а највећи проблем је био што није било играча који би помогао Џордану.
У сезони 1985/86. повредио је стопало тако да је у регуларном делу одиграо само 18 утакмица. У првом кругу доигравања против Селтикса је постизао просечно 43,7 поена по утакмици. У другој утакмици је поставио рекорд по броју постигнутих поена у доигравању (63), али су, упркос томе, Селтикси прошли даље. Следећу сезону је завршио са 3.041 поеном (37,1 у просеку) — поставши тако тек други играч после Вилта Чејмберлена који је у једној сезони постигао више од 3.000 поена. Те сезоне је први пут био водећи стрелац лиге, а још је шест пута освајао ту награду. Свој статус НБА суперзвезде запечатио је када је победио на такмичењу у закуцавању на Ол-стар викенду 1988. када је закуцао са линије слободних бацања. Џордан је својим узорним понашањем на терену и одличним играма допринео повећању популарности НБА лиге и у САД и у Европи. Такође је и своје спонзоре, међу којима и компанију Најки, „уздигао у небеса“. Тинејџери су га обожавали, његове патике и мајице са бројем 23 ношене су свуда, а рекламе су саветовале људе да „буду као Мајк“. Године 1988, Џордан је био водећи стрелац лиге и освојио је титулу најкориснијег играча лиге. Булси су први пут дошли до финала Истока, али су изгубили од Пистонса.
Шампионске године
Пре почетка сезоне 1989/90, тадашњи помоћни тренер Булса, Фил Џексон, постао је главни тренер. Тада је представио свој чувени напад троугао, који је омогућавао Џордану да испољи своју прецизност, као и да асистира саиграчима, највише Скотију Пипенуу и Хорасу Гранту. У финалу Истока поново су се нашли Булси и Пистонси, и тек после седме утакмице Пистонси су се пласирали у финале. У наредном периоду, Џордан је сву пажњу преусмерио на побољшавање игре својих саиграча; Булси су више функционисали тимски, што је резултовало првом НБА титулом. Преко Пистонса на Истоку и Лејкерса у финалу, Булси су освојили титулу. Џордан је проглашен за МВП-а лиге и МВП-а доигравања. И у наредне две године, Булси су освајали титулу. Интересантно је поменути прву утакмицу финалне серије 1992. године против Портланда. Многи су тада оспоравали његов шут за три поена као и поредили са играчем Портланда Клајдом Дрекслером. Он је као одговор за полувреме постигао 35 поена уз 6 убачених тројки.
Привремени прекид
На крају сезоне 1992/93. Џордан је шокирао јавност изјавом да се повлачи из кошарке, изјављујући да нема више амбиција да игра кошарку. Многи су сматрали да је убиство његовог оца 1993. био главни разлог за повлачење. После овога, Мајк је решио да испуни животни сан, да игра професионални бејзбол. Године 1994, потписао је уговор са тимом Вајт сокс из Чикага. Без Џордана, Булси су имали 55 победа, а у доигравању су прекинули низ од три титуле поразом од Њујорка у полуфиналу Истока.
Повратак мини|200п|Мајкл Џордан са тренером Филом Џексоном 1997. године Године 1995, бејзбол играчи су кренули у штрајк и Џордан је решио да је време да се врати кошарци. Булсима се прикључио 17 утакмица пре краја сезоне, али није имао времена да се спреми за жестоке обрачуне у доигравању. Булси су у полуфиналу Истока изгубили од Орланда. Сезоне 1995/96. Џордан се вратио у стару форму и поново је обукао дрес са бројем 23 који је 1994. повучен. Те године, Булси су поставили рекорд НБА лиге са резултатом 72:10 у регуларном делу сезоне. Екипу коју су чинили, између осталих Џордан, Пипен, Родман и Тони Кукоч, многи сматрају за најбољу у историји НБА кошарке. Булси су поново постали прваци, а Џордан је четврти пут постао МВП доигравања. У наредне две године, Булси су у финалу играли против Јуте, коју су предводили Карл Малон и Џон Стоктон. Оба пута су Булси освојили титулу, а Џордан је тако још два пута постао МВП доигравања. У петој утакмици финала 1997. године против Јуте, Џордан је видно болестан и са температуром од 39,4 успео да на паркету проведе 44 минута и убаци 38 поена. Када је победник био одлучен пао је у загрљај саиграча Пипена који га је одвукао до клупе. И у следећој сезони Џордан је наставио са одличним играма. Те сезоне је по уговору зарадио 33,1 милион долара, што је и даље највећа једногодишња зарада у историји НБА лиге. У том његовом последњем финалу, постигао је кош пет секунди пре краја утакмице и Булси су победили 87:86. Фил Џексон је после овога напустио Булсе, а Џордан се поново пензионисао, изјавивши да неће да игра ни за кога осим за Џексона.
Вашингтон Неколико година касније Мајкл Џордан је преузео улогу у вођењу Вашингтон визардса, а недуго након тога се вратио на терен. Иако у поодмаклим годинама забележио је низ феноменалних наступа током две сезоне. У првој сезони је имао просек од 22,9 поена, а у другој 20 поена по мечу. Податак да је са 40 година успео да на једној утакмици постигне преко 40 поена довољно говори о каквом се играчу радило. То му је пошло за руком 21. фебруара 2003. године када је Против Њу Џерзија постигао 43 поена. Пред своју последњу утакмицу у каријери против Филаделфије 16. априла 2003. године је изјавио:
“Кошарка је мој живот. Ја сам користио ову игру и она је користила мене. Мени је кошарка као најбољи пријатељ, али некада одрастете и одаљите се од најбољих другова.”
Репрезентација мини|200п|Мајкл Џордан на Олимпијади 1992. у Барселони. Пре одласка у НБА лигу, учествовао је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу. Као капитен изузетно јаке аматерске екипе (у тиму су још били Патрик Јуинг, Сем Перкинс, Крис Малин) водио је САД до златне медаље, просечно постижући 17,1 поен по утакмици.
Године 1992, дозвољено је професионалцима да играју на ОИ у Барселони. Тадашњи амерички Дрим-тим у коме су поред Џордана играли још и Лери Бирд и Меџик Џонсон, али и остале НБА звезде, донео је САД злато, победом против Хрватске у финалу. Оно што је посебно интересантно да је после целе непроспаване ноћи, на дан утакмице снимао рекламу у раним јутарњим сатима, затим је отишао на дугу партију голфа и одатле директно на финалну утакмицу.
Играчки профил