Други горњи (латерални, дистални) секутић – -{dens incisivus secundus superior}- - је други зуб од медијалне линије у оба квадранта горњег денталног лука. Постоје два горња латерална секутића која се обележавају на следећи начин:
стални горњи десни други секутић – 12; стални горњи леви други секутић – 22.
Својом мезијалном површином он контактира са централним секутићем, а дистално са очњаком. Други горњи секутић је умањени облик првог и допуњује га у функцији (мастикација, фонетика и естетика). Показује правилан знак угла и лука и правилан нагиб корена, а оклудира са доњим латералним секутићем и доњим очњаком.
Круна
Круна зуба је по облику слична горњем централном секутићу, али је нешто заобљенија и показује честе варијације, па може да се јави у више различита облика: облик сличан перли (бисеру), облик сличан очњаку, а најчешће је ипак слична круни првог секутића. На круни се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне и инцизална.
Лабијани аспект
Лабијална површина () је облика високог трапеза или правоугаоника, са базом у пределу сечивне ивице. У целости подсећа на аналогну површину горњег централног секутића, али је нешто мања и заобљенија. Максимум конвекситета се налази у вратној трећини и више је изражен мезијално (правилан знак лука). На лабијалној површини се уочавају и два плитка удубљења (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија), која полазе од сечивне ивице и завршавају се у средњој трећини. У вратној трећини могу да се виде тзв. глеђни набори (преклопне линије), паралелни са цервикалном линијом.
Мезијални профил је конвексан и висина контуре се налази на споју инцизалне и средње трећине, а дистални профил је сличан, с тим што се висина контуре налази у средњој трећини. Сечивна ивица је равна, али се код новоизниклих зуба могу наћи два кумулуса, која нестају када он успостави активну оклузију. Цервикална линија је конвексна у смеру корена.
Палатинални аспект
Палатинална површина () је нешто ужа од лабијалне и има облик троугла. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и овде се налази лингвална јама (), коју ограничавају мезијални и дистални маргинални гребенови. У цервикалној трећини палатинална површина је конвексна и гради цингулум, који је израженији у односу на централни секутић. Између ових структура налази се хоризонтална лингвогингивална бразда са слепим отвором () из кога извире и -{fissura liguocervicalis}- и пружа се вертикално ка дисталном делу врата зубa. Највећи конвекситет палатиналне површине се налази у пределу цингулума.
Проксимални аспект
Мезијална и дистална проксимална површина () су облика троугла са базом у пределу врата зубa. Мезијална страна је дужа, шира и равнија од дисталне и има већу контактну област, која се налази у инцизалној трећини (док је код дисталне она локализована нешто цервикалније).
Лабијални профил је конвексан, а палатинални конкаван у средњој и инцизалној, а конвексан у цервикалној трећини. Сечивна ивица је оштра или благо заобљена и нагнута орално.
Инцизални аспект
Са инцизалног аспекта зуб је трапезоидног облика, слично очњаку, са базом коју чини лабијална површина и врхом у пределу цингулума.
Врат
Врат зубa () се наставља на круну и показује цервикалну линију са конвекситетом у апикалном (код лингвалне и палатиналне површине) и инцизалном смеру (код проксималних површина).
Корен
Горњи латерални секутић има један корен, купастог облика. Често показује уздужну бразду на дисталној површини и на попречном пресеку је овоидног облика. У поређењу са централним секутићем, нешто је дужи у односу на висину круне и има оштрији врх, али у принципу личе један на други.
Димензије
Други горњи секутић Мезио-дистална ширина Вестибуло-орална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба 6,5 -{mm}- 6,0 -{mm}- 9,0 -{mm}- 13,0 -{mm}- 22,0 -{mm}-
Развој зуба
Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена 1 година 4 - 5 година 8 - 9 година 11 година
Варијације
Код овог зубa се среће највећи број варијација и аномалија у читавом зубику, са изузетком умњака. Често се среће и као прекобројни зуб у вилици. Од многобројних варијација већина се односи на:
облик лабијалне контуре, облик цингулума, облик проксималних површина и закривљеност корена.
Види још Топографско-анатомска обележја зуба Посебне морфолошке карактеристике зуба Дентална номенклатура Каријес
Референце Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ; Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ; Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, -{I}- издање („БМГ“ Београд, 2001.) , -{COBISS-ID}- 94080780;
Категорија:Зуби