Градови и општине у Републици Србији, 2016. су Вршац, Кикинда и Пирот постали градови, 2018. статус града добијају Бор и Прокупље|250п|мини
Градови Србије су јединице локалне самоуправе са посебним градским статусом, који је установљен Уставом Републике Србије (188. и 189. члан) и додатно прописан Законом о територијалној организацији Републике Србије, односно Законом о локалној самоуправи. Према законским одредбама, градови су административни, економски и културни центри са више од 100.000 становника.
Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. Градови уживају посебан статус аутономије и самоуправе, јер имају сопствене градске скупштине и извршне органе, као и градоначелника, који се бира директно од стране грађана на локалним изборима. Такође, председници општина често се у свакодневном говору називају „градоначелницима“.
Према изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије донетом јуна 2018, Република Србија има 28 градова, док главни град Београд има посебан статус. Као и општина, територија града се састоји од ужег градског подручја и околних села (на пример, територија града Суботице обухвата сам град Суботицу и околна села). Главни град Београд је једини град који има статус округа. Сви остали градови су на нивоу општина и припадају одређеном округу.
Град може, али и не мора бити подељен на градске општине. Пет градова, (Београд, Врање, Ниш, Пожаревац и Ужице) састоје се из неколико градских општина. Надлежности градова и градских општина су подељене. Градске општине ових градова такође имају своје скупштине и друге овлашћења. Највећа градска општина по броју становника је Нови Београд (209.763 становника).
Град Крагујевац је имао своје градске општине од 2002. до 2008. године, када су оне укинуте. Нови Сад је некада формално био подељен на градске општине Нови Сад и Петроварадин, али је у марту 2019. године усвојен нови статут града којим су све општине укинуте.
Нови Сад и Приштина су центри аутономних покрајина Србије: Војводине и Косова и Метохије. Међутим, Приштина је под контролом власти делимично признате Републике Косово и њен је главни град. Контролу над градом српске власти изгубиле су у јуну 1999. године, када су након агресије НАТО-а против Југославије Војска и Министарство унутрашњих послова Савезне Републике Југославије напустили град, а такође је дошло до масовног одласка Срба, Црногораца и Рома који су напуштали покрајину.UNHCR: 2002 Annual Statistical Report: Serbia and Montenegro,
Историја Као посебне административно-територијалне јединице, градови су у Србији првобитно уређени 1947. године, доношењем Закона о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, који је у 11. члану прописивао постојање следећих градова: Београд, Бор, Ваљево, Врање, Вршац, Зајечар, Зрењанин, Кикинда, Косовска Митровица, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Параћин, Пећ, Пирот, Пожаревац, Призрен, Приштина, Прокупље, Светозарево, Сента, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Титово Ужице, Чачак и Шабац.Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
Административном реформом из 1952. године, статус града задржали су само: Београд, Зрењанин, Крагујевац, Ниш, Нови Сад, Приштина, и Суботица.Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952) Такво уређење остало је на снази до 1955. године, када је у склопу реформе административно-територијалног устројства дошло до укидања градова као посебних јединица, уз задржавање срезова и општина.Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
Каснијим укидањем срезова (1959-1967) и реорганизацијом општинских управа, у већим градским местима на територији Србије појавила се потреба за вишим облицима административног организовања, тако да је доношењем новог Устава СР Србије из 1974. године, општинама дата могућност удруживања у градске заједнице општина (284. члан).Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 8/1974) Новим законским решењима из 1992. године, у структуру локалне самоуправе у Србији поново су уведени градови.Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије и локалној самоуправи (Службени гласник Републике Србије, бр. 79/1992)
Списак градова у Србији Према Закону о територијалној организацији Републике Србије, градови у Републици Србији су:
Грб Град Број становника (2022) Површина (-{km²}-) Густина насељености (ст./-{km²}-)Фотографија Уже подручје Шире подручје центар|80п Београд 1.197.714 1.681.405 3.234 519,91200x200px|Панорама Београда са погледом на Храм Светог Саве центар|80п Бор 28.822 40.845 856 47,72200x200px|Панорама града центар|80п Ваљево 56.059 82.169 905 90,79200x200px|Стара чаршија центар|80п Врање 50.954 74.381 860 84,49200x200px|Зграда старог начелства центар|80п Вршац 31.946 45.462 800 56,83200x200px|Градска кућа центар|80п Зајечар 32.448 47.991 1.069 44,89200x200px|Скупштина општине Зајечар центар|80п Зрењанин 67.129 105.722 1.327 79,67200x200px|Трг слободе центар|80п Јагодина 34.892 64.644 470 137,54200x200px|Центар Јагодине центар|80п Кикинда 32.084 49.326 782 63,08200x200px|Центар Кикинде центар|80п Крагујевац 146.315 171.186 835 205,01200x200px|Трг Радомира Путника центар|80п Краљево 57.432 110.196 1.530 72,02200x200px|Народни музеј центар|80п Крушевац 68.119 113.582 854 133,00200x200px|Панорама града центар|80п Лесковац 58.338 123.950 1.025 120,93200x200px|Централни парк центар|80п Лозница 19.515 72.062 612 117,75200x200px|Панорама града центар|80п Ниш 182.797 249.501 596 418,63200x200px|Панорама града центар|80п Нови Пазар 71.462 106.720 742 143,83200x200px|Панорама града центар|80п Нови Сад 306.702 368.967 699 527,85200x200px|Градска кућа центар|80п Панчево 73.401 115.454 756 152,72200x200px|Зграда Магистрата центар|80п Пирот 34.942 49.601 1.232 40,26200x200px|Панорама града центар|80п Пожаревац 42.530 68.648 477 143,92200x200px|Народни музеј центар|80п Приштина − − 572 −200x200px|Панорама града центар|80п Прокупље 24.627 38.054 759 50,14200x200px|Зграда општине центар|80п Смедерево 59.261 97.930 484 202,33200x200px|Смедеревска тврђава центар|80п Сомбор 41.814 70.818 1.216 58,24200x200px|Градска кућа центар|80п Сремска Митровица 36.764 72.580 762 95,25200x200px|Остаци Сирмијума у градском језгру центар|80п Суботица 88.752 123.952 1.007 123,09200x200px|Трг слободе центар|80п Ужице 48.539 69.997 667 104,94200x200px|Панорама града центар|80п Чачак 69.598 105.612 636 166,06200x200px|Хотел Београд у Чачку центар|80п Шабац 51.163 105.432 797 132,29200x200px|Градски трг
Карта Градови са бројем становника:
8px — од 10.000 до 49.999 особа 10px — од 50.000 до 99.999 особа 14px — од 100.000 до 999.999 особа 17px — 1.000.000 особа и више
Напомене
Види још Административна подела Србије Статистички региони Србије Управни окрузи Србије Територијална организација Србије Списак насељених места у Србији
Референце
Литература
Србија
Градови Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији