Павле Јулинац (Сегедин, 1730, 1731 или 1732 — Беч 25. фебруар 1785) био је српски писац и преводилац. Јулинац је писац прве објављене историје Срба на српском језику.
Биографија Не зна се где је рођен (вероватно у Сегедину, али може бити и Чуругу). Пореклом је из племићке граничарске породице, син официра Арсенија Јулинца а унук мајора Василија из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну. 1753. га је у Русију повео потпуковник Јован Шевић, један од предводника српске сеобе у Нову Сербију, где је започео каријеру војника.
-{"Краткоје в'веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа"}- издато је у Венецији 1765. и ослања се на дело словачког историографа и његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. мини|322x322пиксел|Насловна страна прве објављене историје српског народа Краткое введение в историју происхожденија славено-сербскаго народа (1765) Павла Јулинца У складу са традицијама пожунског лицеја где је за Јулинчевог школовања уведен изузетно популарни француски језик, огледао се и у превођењу са француског. Превео је Ролена и Мармонтеловог „Велизара“ (Беч, 1776) у тренутку када је овај роман доживљавао своју славу широм Европе.
Референце
Спољашње везе Новосадски времеплов („Дневник“, 25. фебруар 2004)
Категорија:Рођени 1730. Категорија:Умрли 1785. Категорија:Српски историчари Категорија:Српски преводиоци Категорија:Срби у Мађарској Категорија:Срби у Аустрији Категорија:Српски књижевници 18. века Категорија:Сегединци