Бела Виктор Јанош Барток (; Велики Семиклуш, 25. март 1881 — Њујорк, 26. септембар 1945) је био мађарски композитор, пијаниста и етномузиколог. За Бартока се каже да је један он најеминентнијих композитора двадесетог века. Један је од оснивача етномузикологије, антропологије и етнографије у музици. Радио је као професор на Музичкој Академији Франца Листа, а истовремено био страствени колекционар фолк музике из земаља Централне Европе. Његов допринос није значајан само за мађарску или европску историју музике, већ се његов значај огледа универзално од епохалне важности.
Пореклом из музичке породице: његов отац, Бела Барток је био бивши директор градске школе, пијаниста и свирао је у виолончело у оркестрима, чак се бавио и компоновањем; његова мајка га је подучавала, а истовремено била врло добра пијанисткиња. Његов стил је имао одлучујућу улогу у развоју немачког класицизма и романтизма, а његов узор је био Брамс. Уз подршку и помоћ Золтана Кодаља, интензивно се бавио истраживањем народне музике, како мађарске, тако и других народа.. Приступљено 23. августа 2014.
Под утицајем Листа и Р. Штрауса а затим и Дебисија одушевљено је прихватио фолклорну музику. Тај утицај је био одлучујући за његову естетику. Успешно је остварио синтезу између народне музике и ученог стила. Пошто је доспео до претеране апстрактности, вратио се, при крају живота, романтичарском поступку коме има да захвали за своје велике успехе. Његов опус обухвата многа дела разноврсних жанрова и облика, из којих се издваја опера Замак кнеза Мудрофуза.
Године 1940. због рата напушта свој дом на дужи период и предавао је на Универзитету на Хардвару у САД, предмет мађарске музике. Упркос жељи да се врати у родну земљу, умире 26. септембра 1945. године, са 64 године, од леукемије, у Њујорку. Постхумно је награђен Кошут наградом 1948. године. Биографију Беле Бартока је написао његов син инжењер, Бела Барток млађи.
Биографија
Бела Барток је рођен 25. марта 1881. године, у малом банатском граду, Великом Семиклушу (данас у Румунији, тада у Аустроугарској. Барток је одрастао у етнолошко и културолошко различитој средини. Његов отац је себе и своју породицу сматрао потпуно мађарском, јер је са његове стране Барток породица била нижег племићког порекла из округа Борсод. Бартоковој мајци је матерњи језик био немачки, али је имала поједине родбинске везе са стране Мађара, Пољака и Словака.
Као веома мали, Бела је показао завидан музички таленат: према речима његове мајке, он је могао да разликује различите ритмове које је она свирала на клавиру пре него што је успео да саставља пуне реченице. Са четири године, знао је да свира четрдесетак једноставнијих комада на клавиру, те га је његова мајка званично почела подучавати идуће године.. Џун од Тота, -{bartokcds.com}-. Приступљено 23. августа 2014.
Бела је био ситно и болешљиво дете, те је са мање од пет година патио од пар екцема. Године 1888, када је Бела био седмогодишњак, његов отац, директор пољопривредне школе, је изненадно умро. Белина мајка је одвела њега и његову сестру, Ержебет, да живе у Нађсулушу (данас Виноградиву, Украјина) и Пожоњу, (данас Братиславу, Словачка). Тамо је Бела са 11 година имао први наступ који је био добро прихваћен од стране публике. Између осталог, тамо је свирао своју прву компоновану композицију, које је написао две године раније. Реч је о краћем комаду под називом Ток Дунава. Убрзо након тога, Ласло Еркел га је узео за свог ученика.
Био је члан Мађарске академије. Студирао је од 1892. до 1896. у Братислави (тада Пожуну), код Ласла Еркела, а од 1899. на Музичкој академији у Будимпешти. По угледу на Јоханеса Брамса, почео је са компоновањем, да би се са Золтаном Кодаљем окренуо народној музици. 1940. године се преселио у САД где је умро у немаштини и болести.Artist Biography - Béla Bartók(Биографија уметника - Бела Барток), Мајкл Родман, -{allmusic.com}-. Приступљено 23. августа 2014. Најзначајнија дела су му три концерта за клавир, виолински концерт, три гудачка квартета, концерт за виолу и оркестар (по многима најлепши виолски концерт, иначе Бартоково последње дело) итд.
Породични живот
Године 1909, са 28 година, Барток се оженио Мартом Цејглер (1893–1967), када је она имала тек 16 година. Њихов син, Бела III, се родио 22. августа 1910. године. Након приближно 15 година брака, разишли су се у јуну 1923. године.
Два месеца касније, оженио се Дитом Пастори (1903–1982), студенткињом клавира, десет дана након што је запросио. Тада је она имала 19, а он 42 године. Са њом је добио сина Петра, који је рођен 1924.Bela Bartok Dies In Hospital Here (Бела Барток умире овде, у болници), Њујорк тајмс, 27. септембар 1945. Приступљено 23. августа 2014.
Статуе и бисте мини|Бартокова статуа у Маку, Мађарска. Бартокова статуа стоји у Бриселу, у Белгији, близу главне железничке станице на једном јавном тргу, Spanjeplein-Place d'Espagne Статуа стоји на Малверн Курту, на самом југу Јужног Кенсингтона у подземној железници и на тачно на месту где је стајао док је наступао у Лондону.Види Белу Бартока, -{tiredoflondontiredoflife.com}-, 8. октобар 2012. Приступљено 23. августа 2014. Статуа је постављена испред куће у којој је Барток провео последњих осам година у Мађарској, која је данас претворена у меморијалну кућу Беле Бартока. Биста Бартока је постављена на место испред куће где је умро, у Њујорку. Његова биста се налази и испред предњег дворишта Државног конзерваторијума у Анкари, у Турској. Бартокова статуа коју је извајао Имре Варга, стоји на обали реке Сене, на јавном парку, на Тргу Беле Бартока, у Паризу.Трг Беле Бартока у Паризу, -{eutouring.com}-. Приступљено 23. августа 2014.
Дела
Музика за клавир Велика фантазија за клавир, 1897. Allegro barbaro, 1911. Микрокозма, 1932-1939. Камерна музика Гудачки квартет бр. 1, 1909. Гудачки квартет бр. 2, 1917. Гудачки квартет бр. 3, 1927. Гудачки квартет бр. 4, 1928. Гудачки квартет бр. 5, 1934. Гудачки квартет бр. 6, 1939. Контраст за кларинет, виолину и клавир, 1938. Музика за оркестар Скерцо за оркестар, 1901. Симфонија „Кошут“, 1903. Четири комада за оркестар, 1921. Музика за гудаче, удараљке и чело 1936. Концерт за оркестар, 1943. Концертна музика Рапсодија за клавир и оркестар, 1904. Скерцо за клавир и оркестар - Бурлеска, 1904. Концерт за клавир и оркестар бр. 1, 1926. Концерт за клавир и оркестар бр. 2, 1931. Концерт за клавир и оркестар бр. 3, 1945. Концерт за виолину и оркестар бр. 1, 1908. Концерт за виолину и оркестар бр. 2, 1938. Концерт за виолу и оркестар Балет Чудесни мандарински, балет-пантомима, 1927. Дрвени принц Опера Замак кнеза Мудрофуза Остало велики број разноврсних народних песама и игара различитог порекла
Референце
Литература
. Reprinted in }} . translated by Péter Balabán and István Farkas; translation revised by Elisabeth West and Colin Mason. . selected and edited by Benjamin Suchoff. The New York Bartók Archive Studies in Musicology, No. 8. London: Faber & Faber; New York: St. Martin's Press. .
. 20th-Century Composers. (pbk).
.
.
. Historical Dictionaries of Literature and the Arts. .
. (cased) (pbk). . (cloth), (pbk); New York: Hal Leonard.
(Fall):.}}
. . 7–23. Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: . (cloth);
. 21–22. Cambridge: Harvard Square Library. .
. introduced by Alan Bush. .
. (accessed 19 October 2017) . translated GFraser and Erik de Mauny. . translated GFraser and Erik de Mauny, with a preface by Arthur Honegger. Partial reprint of
. episode 3İnsan Prodüksiyon LTD. ȘTİ. Turkish CNN television documentary series. Perle, George. . foreword by Oliver Knussen, introduction by David Headlam, 189–205. Monographs in Musicology. Stuyvesant, NY: Pendragon Press. .
Studies in 20th-Century Music 5. Berkeley: . . Sipos, János (ed.). . Somfai, László. . Ernest Bloch Lectures in Music 9. Berkeley: . . . second edition. ASIN: B000NZ54ZS . third edition, prepared by Malcolm Gillies. .
. – via Google Books. (2001) (accessed 29 July 2019). Szabolcsi, Bence. . (Why is the music of the Twentieth century so beautiful?), edited by György Kroó. Budapest: Gondolat
2003. . Edited by Benjamin Suchoff, 340–44. London. . second English edition, edited by Benjamin Suchoff, translated by Michel D. Calvocoressi, with annotations by Zoltán Kodály. The New York Bartók Archive Studies in Musicology 13. Albany: State University of New York Press. Bartók, Peter. 2002. "My Father". Homosassa, Florida, Bartók Records . Bayley, Amanda (ed.). . Cambridge Companions to Music. Cambridge and New York: . (cloth); (pbk). Bónis, Ferenc. . ''. Budapest: Balassi Kiadó: Vávi Kft., Alföldi Nyomda Zrt. . Budapest: Balassi Kiadó: Vávi Kft., Alföldi Nyomda Zrt. (November):.
. [Budapest]: Kossuth Könyvkiadó. . Welcome to Decca Classics: Catalogue, www.deccaclassics.com (accessed 19 August 2016). . Jyrkiäinen, Reijo. 2012. "Form, Monothematicism, Variation and Symmetry in Béla Bartók's String Quartets". Ph.D. diss. Helsinki: University of Helsinki. (). . translated by Fred MacNicol. . nos. .
Lendvai, Ernő. 1972. "Einführung in die Formen- und Harmoniewelt Bartóks" (1953). In his Béla Bartók: Weg und Werk, edited by Bence Szabolcsi, 105–49. Kassel: Bärenreiter. – Bulletin of the Royal Entomological Society of London. .
Nelson, David Taylor . , Musical Offerings: Vol. 3: No. 2, Article 2. (16 February). (liner notes for Bluebeard's Castle). . [Eighteen Bartók Studies]. Budapest: Zeneműkiadó.
Спољашње везе . оригинални текстови Бартокових дела, са преводима на различите језике
Бела Барток на nndb.com
Finding aid to Béla Bartók manuscripts at Columbia University. Rare Book & Manuscript Library.
Interactive scores of Bartók’s works for piano with Sir András Schiff.
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Мађарски композитори Категорија:Мађарски пијанисти Категорија:Мађарски атеисти Категорија:Умрли од леукемије