Маргита (, ) је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 770 становника.
Историја Године 1597. године помиње се први пут Маргита. У 17. веку -{Szent Margita}-. У 19. веку – -{Nagy Margita}-. A од 1919. године Маргита.
Године 1597. помиње се место као посед Гашпара Тота. Вероватно је, да је насеље прозвано по црквеном патрону. Становници насеља били су Срби. 1713. године имало је 22 дома.
Године 1724. године одселило се много становника, на чија су се места, вероватно одмах после 1740. године населили Румуни, чија презимена – Ардељан, Царан, Шипецан, Гетејанц јасно одају одакле су овамо дошли. Подигнута је црква брвнара 1742. године а 1810. године сазидана је српска црква. Године 1835. "на Духове" (празнику), завршено је зидање садашње цркве, која је освећена 1836. године.
Од 1716. до 1830. године пролазила је пошта из Темишвара крај Денте, Маргитице и Алибунара за Панчево. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Маргита" припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Јављају се 1840. године као претплатници српске књиге: поп Николај Попов парох, Георгије Враговић учитељ и каплар Василије Чаковац. Године 1854. пописано је 1922 становника.
Дана 4. маја 1889. године отворена је железничка станица на ново саграђеној прузи Велики Бечкерек - Маргита, а 1. јула 1891. године отворен је саобраћај и на новој прузи за Вршац. На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1807 становника, од којих је било: Срба 707, Словака 1, Румуна 937, Немаца 24, Мађара 69, и осталих 35.
Приликом радова на прокопавању моравичког канала, ископан је један мамутов костур, од којих се више костију чува у вршачком музеју.
Овде се налази Маргита (слатинско станиште).
Демографија У насељу Маргита живи 808 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 368 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево” Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник Обласног одбора у Смедереву 1928. г. Историјски преглед Подунавске области, Банатски део. Написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г. »Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999.
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Пландишту Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији