Десета херцеговачка пролетерска народно-ослободилачка ударна бригада била је бригада Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), формирана одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ 10. августа 1942. у Шујици код Дувна, од Херцеговачког партизанског одреда и Мостарског партизанског батаљона. На дан формирања имала је три батаљона са око 620 бораца. Први командант бригаде био је Владо Шегрт, а политички комесар Чедо Капор.
До ступања у састав Треће ударне дивизије, 9. новембра 1942. била је под непосредном командом Врховног штаба НОВ и ДВЈ. Уз успехе постигнуте у биткама на Неретви и Сутјесци, имала је велики значај за развој Народноослободилачке борбе у Херцеговини, стварање 29. херцеговачке дивизије, стварање народне власти, развој организација Народноослободилачког покрета и учвршћење братства и јединства у Херцеговини. Била је једина бригада НОВЈ која је нарасла на 11 батаљона. У њеним редовима борили су се, поред Срба, Хрвата и Муслимана из Босне и Херцеговине и Далматинци, Црногорци и други.
У току Народноослободилачке борбе, више пута је похваљивана од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ и других претпостављених штабова. За ратне заслуге, бригада је одликована Орденом народног ослобођења и Орденом братства и јединства, а поводом петнаестогодишњице битке на Сутјесци 3. јула 1958. одликована је Орденом народног хероја. Бригада је 11. јула 1952. проглашена пролетерском и преименована у 17. пролетерску.
Борбени пут Десете херцеговачке бригаде Крајем августа 1942. у састав бригаде ушла је Игманска партизанска чета, у септембру Прозорски батаљон Трећег крајишког партизанског одреда, а у новембру расформирани Трећи одред Четврте оперативне зоне Хрватске и партизански батаљони: „Јозо Јурчевић“, „Војин Зиројевић“ и „Миховил Томић“. По формирању бригада је имала три батаљона, с око 620 бораца, а у новембру 1942. године имала је пет батаљона, с око 1.000 бораца.
Августа 1942. године учествовала је у борбама за Купрес, затим у борбама око Дувна и Посушја, па у Прозорској операцији. После тога деловала је око Травника и на сектору Ливно-Гламоч. Од уласка у састав Треће ударне дивизије до почетка битке на Неретви водила је више борби у долини река Врбаса, Лашве и Босне. У новембру је учествовала у ослобођењу Јајца, а у децембру у његовој одбрани.
лево|мини|200п|Десета херцеговачка бригада у околини Сарајева, марта 1945. До 17. јануара 1943. године деловала је у захвату комуникације Јајце-Травник и на Влашић планини; 17. јануара 1943. године учествовала је у ослобођењу Жепча; потом је десетак дана деловала у захвату комуникације Брод-Сарајево. У бици на Неретви 15/16. и 16/17. фебруара учествовала је у ослобођењу Прозора; потом је ослободила Раму и Острожац, па је учествовала у борбама на Неретви и нападима на Коњиц.
У противофанзиви Главне оперативне групе Врховног штаба НОВ и ПОЈ са Неретве на исток учествовала је у бројним подухватима: у разбијању четника у северној Херцеговини (од 14. до 22. марта), ослобођењу Невесиња (у марту), у ослобођењу и одбрани Гацка (април-мај) и Љубиња и Стоца (у априлу). У мају је водила борбе на правцима Мостар-Невесиње-Улог и Билећа-Гацко, што је имало велики значај за оживљавање Народноослободилачког покрета у Херцеговини и за стварање слободне територије.
За време битке на Сутјесци, до 6. јуна 1943. године, водила је тешке борбе на правцима Никшић-Пива и Гацко-Пива и у долини Пиве. Потом је била ангажована на Волујку, па у пресудним операцијама у долини реке Сутјеске и на Зеленгори. У овој операцији имала је огромне губитке - око 400 погинулих, рањених и несталих. Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 14. јуна упутио бригаду у Херцеговину са задатком да снажније утиче на развој НОП-а, изградњу народне власти и др. Већ 19. јуна бригада је код Улога уништила Четнички штаб за источну Босну и Херцеговину.
У августу је ослободила Љубиње, а касније Калиновик, Автовац, Гацко и др. У октобру је поново ослободила Љубиње и Билећу, а у новембру Кулу Фазлагића. Ослободила је и део територије у западној Црној Гори. У зимским операцијама 1943/44. године водила је жестоке борбе са немачком Седмом СС дивизијом Принц Еуген. У борбама до краја пролећа 1944. године тежила је да продре према Бококоторском заливу и водила борбе у источној и јужној Херцеговини (Билећа, Гацко, Требиње, Невесиње, Корита, Трусина и Попово поље). У јулу и августу водила је борбе око Билеће и ометала продор немачких снага из источне Херцеговине у западну Црну Гору.
Од октобра 1944. до почетка марта 1945. године водила је више борби за коначно ослобођење Херцеговине, дела Бока которске и јужне Далмације: у октобру је ослободила Билећу, Дубровник и Херцеговину; до почетка 1945. учествовала је у борбама око Широког бријега и Невесиња; у Мостарској операцији ослободила је Невесиње и Јабланицу, а учествовала је и у ослобођењу Острошца и Коњица. Нарочито је битна њена улога у разбијању четничке групе „националног отпора“ у мостарској операцији. После овога водила је једномесечне борбе на Иван-планини. Учествовала је и у Сарајевској операцији. После марша од Сарајева до Постојне, дугог 610 километара, учествовала је у Тршћанској операцији и у ослобођењу Горењске и Љубљане, где је завршила свој ратни пут.
Командни састав бригаде десно|мини|200п|Владо Шегрт, први командант бригаде
Команданти бригаде: Владо Шегрт — од формирања бригаде до септембра 1943. Раде Хамовић — од септембра до новембра 1943. Никола Љубибратић — од новембра 1943. до децембар 1944. Радомир Мирковић Рако — од децембра 1944. до краја рата Политички комесари бригаде: Чедо Капор — од формирања бригаде до априла 1944. Живко Јошило — од априла до августа 1944. Неђо Илић — од августа до децембра 1944. Свето Ковачевић — од децембра 1944. до краја рата Начелници Штаба бригаде: Раде Хамовић — од формирања бригаде до септембра 1943. Мустафа Диздаревић — од септембра 1943. до септембра 1944. Антун Мратович — од септембра до новембра 1944. Хрвоје Тичиновић — од новембра 1944. до краја рата Заменици команданта бригаде: Владо Томановић — од формирања бригаде до јуна 1943. Војин Поповић — од јуна 1943. до октобра 1943. Пеко Богдан — од октобра 1943. до априла 1944. Никола Радошевић — од априла до септембра 1944. Радомир Мирковић Рако — од септембра до децембра 1944. Милан Папић — од децембра 1944. до краја рата Заменици политичког комесара: Васо Мискин Црни — од формирања бригаде до јула 1943. Слободан Шакота — од јула 1943. до августа 1944. Саво Митровић — од августа 1944. до марта 1945. Миљо Милатовић — од марта 1945. до краја рата
Народни хероји бригаде мини|Орден народног хероја Неки од бораца Десете херцеговачке ударне бригаде проглашени за народне хероје:
Милош Бајовић, заменик политичког комесара Првог (гатачког) батаљона Младен Балорда, командант Трећег (мостарског) батаљона Карло Батко, политичког комесара чете у Петом батаљону Коста Бјелогрлић, командант Првог (гатачког) батаљона Алекса Бојовић, командант батаљона Ристо Врећа, политички комесар батаљона Павле Вукоје, командант Петог батаљона Хасан Захировић Лаца, борац-митраљезац у Трећем (мостарском) батаљону Асим Зупчевић, политички комесар чете у Трећем (мостарском) батаљону Обрен Ивковић, командант Другог батаљона Милош Ковачевић, командант Трећег (мостарског) батаљона Никола Љубибратић, командант бригаде Љубо Миљановић, командант батаљона Васо Мискин Црни, партијски руководилац бригаде Шефик Обад, политички комесар Треће чете Трећег (мостарског) батаљона Милета Окиљевић, борац Прве чете Првог (гатачког) батаљона Душан Пајић-Дашић, командир артиљерије бригаде Жарко Папић, командир Прве чете Првог (гатачког) батаљона Ахмет Пинтул, командир Друге чете Трећег (мостарског) батаљона Срећко Реић, командант батаљона Владо Томановић, заменик команданта бригаде Вуко Торовић, командир Треће чете Четвртог батаљона Мехмед Трбоња, командир чете Радован Шакотић, командант Трећег (мостарског) батаљона Данило Шаренац, командант Четвртог батаљона Анте Шарић Раде Шпанац, командир чете у батаљону Војин Зиројевић Владо Шегрт, први командант бригаде Обрен Шупић, командир чете у Првом (гатачком) батаљону Бориша Ковачевић Шћепан, руководилац Политодела бригаде
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Пролетерске бригаде Категорија:Херцеговачке бригаде НОВЈ Категорија:Јединице и установе НОВЈ одликоване Орденом народног хероја Категорија:Битка на Сутјесци