Филозофски факултет је високошколска установа Универзитета у Београду. Модерна је друштвено-образовна установа која се прилагођава актуелним образовним трендовима широм света. Најстарији је факултет Универзитета у Београду. Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905.
Историја мини|План Филозофског факултета, Александар Дероко и Петар Анагности Из Филозофског факултета се 1947. издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.
Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету. Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.
На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.
На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.Драгољуб Бојовић: Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације (Годишњак града Београда, књига 22, 1975. године, стране 5-27)
Одељења Филозофски факултет има десет одељења: андрагогија археологија етнологија и антропологија историја историја уметности класичне науке педагогија психологија социологија филозофија
Научни центри Филозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице: Институт за историју уметности Институт за педагогију и андрагогију Институт за психологију Институт за социолошка истраживања Институт за филозофију Центар за етнолошка и антрополошка истраживања Центар за кипарске студије Центар за теоријску археологију Археолошка збирка
Декани Декани овог факултета од 1905. били су:Сто година Филозофског факултета, Београд 1963. године, 865-866. страна 1905/06 - Богдан Поповић 1906-1908 - Светолик Радовановић 1908/09 - Михаило Петровић Алас 1909-1913 - Ђорђе Станојевић 1913/14 - Драгољуб Павловић, затим Ђорђе Станојевић 1918/19 - Сима Лозанић 1919/20 - Живојин Ђорђевић 1920-1923 - Никола Вулић 1923-1926 - Владимир К. Петковић 1926/27 - Милутин Миланковић 1927/28 - Милош Тривунац (зимски семестар), Недељко Кошанин (летњи семестар) 1928-1930 - Милорад Поповић 1930-1933 - Веселин Чајкановић 1933/34 - Владимир Ћоровић 1934/35 - Владимир Ћоровић (зимски семестар), Миливоје С. Лозанић (летњи семестар) 1935-1937 - Миливоје С. Лозанић 1937-1939 - Никола Поповић 1939/40 - Никола Поповић (зимски семестар), Милош Тривунац (летњи семестар) 1940/41 - Милош Тривунац 1945/46 - Јован Томић 1946/47 - Љубиша Глишић (зимски семестар), Душан Недељковић (летњи семестар) 1947-1949 - Душан Недељковић 1949/50 - Михаило Стевановић 1950/51 - Михаило Динић 1951/52 - Борислав Стевановић 1952-1954 - Боривоје Дробњаковић 1954/55 - Миодраг Ибровац 1955/56 - Никола Банашевић 1956/57 - Боривоје Дробњаковић 1957/58 - Георгије Острогорски 1958/59 - Војислав М. Ђурић 1959/60 - Драгољуб Павловић 1960-1962 - Јорјо Тадић 1962-1964 - Иван Божић 1966/67 - Михаило Марковић 1971-1973 - Дејан Медаковић 1974-1975 - Сима Ћирковић 2007-2009 - Александар Костић 2009-2012 - Весна Димитријевић 2012-2015 - Милош Арсенијевић 2015-2017 - Војислав Јелић 2017-2018 - Данијел Синани, в. д.https://pescanik.net/v-d-dekana-filozofskog-fakulteta-ucestvuje-u-prikrivanju-plagijata/ 2018-2021 - Миомир Деспотовић 2021-2024- Данијел Синани 2024- 202?- Данијел Синани Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут.
Познати дипломанти
Мира Адања Полак, слободни продуцент, новинар и водитељ Мехди Бардхи, оснивач Института за албанологију у Приштини Алојз Бенац, председник Академије наука и уметности Босне и Херцеговине (1977-1981) Гани Боби, албански филозоф и социолог Милан Будимир, српски класичар Милош Н. Ђурић, српски класичар Миодраг Булатовић, црногорски српски романсијер и драматург Бранко Ћопић, југословенски писац Бора Ћосић, српски и хрватски писац Зијо Диздаревић, босански прозаик Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2001–2003) Рајко Ђурић, српски ромски писац Јелена Генчић, српски тениски тренер Триво Инђић, саветник председника Србије (2004–2012) Жарко Кораћ, потпредседник Владе Србије (2001—2004) Десанка Ковачевић Којић, српска историчарка Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (2003-данас) Сима Лозанић, први ректор Универзитета у Београду Десанка Максимовић, српска песникиња Мирослав Марковић Марле, филолог и универзитетски професор Симо Елаковић, српски филозоф и економиста Михаило Марковић, српски филозоф Драгољуб Мићуновић, српски политичар и филозоф Никола Милошевић, српски писац и политички филозоф Драгослав Митриновић, српски математичар Васко Попа, српски песник румунског порекла Тома Поповић, српски историчар Небојша Радмановић, председник Босне и Херцеговине (2008–2009) Шербо Растодер, црногорски бошњачки филозоф и историчар Владислав Ф. Рибникар, оснивач Политике, најстаријег српског листа Вељко Рус, словеначки филозоф и политичар Љубодраг Симоновић, српски филозоф, писац и пензионисани кошаркаш Богољуб Шијаковић, министар вера Србије (2008–2012) Борис Тадић, председник Србије (2004–2012) Љубомир Тадић, један од оснивача Демократске странке у Србији Љубодраг Димић, српски историчар и универзитетски професор Лепа Млађеновић, српска феминисткиња и лезбејска активисткиња Здравко Диздар, хрватски историчар Милоје Грбин, српски социолог и песник Галерија
Види још Библиотека Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду Универзитет у Београду Списак факултета у Србији
Референце
Спољашње везе
Категорија:Филозофски факултети у Србији Категорија:Образовање на Старом граду (Београд) Категорија:Факултети у Београду