Граматика италијанског одликује то не садржи ни један падеж и и да поседује 2 рода (мушки и женски).

Слова Италијански алфабет (-{L'alfabeto}-) састоји се од 21 слова основне латинске абецеде. То су:

+ ИТАЛИЈАНСКИ АЛФАБЕТ Слово Назив слова на италијанском Изговор назива -{А а а /а/ B b bi /bi/ C c ci /t∫i/ D d di /di/ E e e /e/ F f effe /ef:e/ G g gi /dзi/ H h acca /ak:a/ I i i /i/ L l elle /el:e/ M m emme /em:e/ N n enne /en:e/ O o o /o/ P p pi /pi/ Q q cu /ku/ R r erre /er:e/ S s esse /es:e/ T t ti /ti/ U u u /u V vu /vu/ Z z zeta /dzeta/ }-

Слова -{J}- (-{jota, i lunga /jota, i lunga/}-), -{K}- (-{kappa /kap:a/}-), -{W}- (-{doppia vu /dop:ja vu/}-), -{X}- (-{ics /iks/}-), -{Y}- (-{ipsilon, i greca /ipsilon, i greka/}-) махом се јављају у речима страног порекла које су преузете у оригиналној графији (-{yoghurt}-, -{whisky}-, ирд), док се графем „-{Ј}-“ јавља у писању и у неким од италијанских дијалеката када нпр. мења графем „-{I}-“ у његовој полуконсонантској функцији о чему ће бити речи у сегменту изговора, мада се јавља и из других разлога.

Изговор у италијанском језику не би требало да задаје већих потешкоћа особама којима је српски матерњи језик. Разлог је тај што се италијански у великој мери чита како је написан, мада постоји група правила за изговор одређених слова и словних група.

Изговор италијанског језика (-{La pronuncia}-)

Вокали Изговор италијанског језика је прилично једноставан у односу на француски који је такође један од романских језика. Вокали се у италијанском читају скоро као у српском, и то тако да се за готово сваки написан вокал изговара његова звучна вредност, нпр. -{parte /parte/, chi /ki/, gioventù /dзoventù/}-. Можете приметити да се вокал „-{I}-“ не изговара у последњем наведеном примеру. И о томе ће убрзо бити речи.

Засад да се задржимо на вокалима. Битно је истаћи да два вокала, „Е“ и „О“ имају отворен и затворен изговор. Ова појава се јавља и у говорима српског језика, рецимо нишко јако отворено „Е“ и „О“ и београдско нешто затвореније. Али, у српском та отвореност, односно затвореност вокала нема разликовну функцију. У српском језику, хомоними се разликују по српским тоналним акцентима, или се у писаној форми разликују према контексту (ако већ акценат није обележен ради разликовања), а у италијанском постоје речи које се потпуно идентично бележе, али им се изговор разликује у отворености или затворености вокала „Е“, односно „О“. Самогласници a, à: [a] e, é, è: [eː] када се после њих налази један сугласник e, é, è: [ɛ] i, í, ì: [i] o, ó, ò: [o] o, ó, ò: [⁠ɔː] када се после њих налази један сугласник u, ú, ù: [u]

Треба рећи да када се после било ког сугласника налази један или неколико различитих сугласника, сугласници постају дуги.

Сугласници c: меко [t͡ʃ] које мало звучи на ћ (испред e & i) c: [k] (у осталим случајевима) f, ph: [f] g: меко [dʒ] које мало звучи на ђ (испред e & i) g: [g] (у осталим случајевима) gi: меко [dʒ] које мало звучи на ђ gl: [ʎ] gn: [ɲ] h: [-] не чита се уопште i: [j] после сугласника и пре било ког другог самогласника qu: [kw] r: [r] s: [s] sc: [ʃ] (испред e & i) sc: [sk] у осталим случајевима z: [d͡z] (испред e) z: [t͡s] у осталим случајевима

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Основни појмови

Чланови и родови Као и већина других романских језика, италијански такође поседује 2 рода: мушки и женски. Треба рећи да се именице мушког рода углавном завршавају на -o, а женског на -а. Међутим, број и употреба чланова у италијанском је мало комплексна.

Ево су одређени чланови:

! colspan="2" style="width:20%;" | ! style="width:20%;" |једнина !множина |- style="text-align:center;" ! rowspan="3" |мушки |пре слова s + још један сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci |lo | rowspan="2" |gli |- style="text-align:center;" |пре самогласника |l|- style="text-align:center;" |у осталим случајевима |il |i |- style="text-align:center;" ! rowspan="2" |женски |пре сугласника |la | rowspan="2" |le |- style="text-align:center;" |пре самоглансика |l|} Ево су неодређени чланови:

|- style="text-align:center;" ! rowspan="2" |мушки |пре слова s + још један сугласник,

пре слова z

или пре слова gn, gli и sci |uno |- style="text-align:center;" |у осталим случајевима |un |- style="text-align:center;" ! rowspan="2" |женски |пре сугласника |una |- style="text-align:center;" |пре самоглансика |un|}

Именице Италијански је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Глаголи Италијански глаголи се мењају према:

једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200-300 глагола који се неправилно мењају. три лица: првом, другом и трећем два броја: једнини и множини четири начина: индикатив, субјунктив, кондиционал и императив два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и повратни. три проста времена (presente, imperfetto и futuro semplice) и 3 сложена времена (passato prossimo, trapassato prossimo и futuro anteriore)

У италијанском се, као и у већини других романских језика, може избацити субјекат јер се на основу конјугираног глагола препознаје ко је вршилац радње.

Постоје три групе глагола у инфинитиву. То су они који се завршавају на -are, -ere и -ire.

Помоћни глаголи Помоћни глаголи у италијанском су: avere (имати) и essere (бити).

Партицип садашњи (Gerundio) Партицип садашњи је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Има улогу прилога (као глаголски прилог). Гради се суфиксима -ante и -ente.

Пример глагола који се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ante = parlante

Пример глагола који се завршава на -ere или -ire finire (завршити): fin- + -ente = finente

Пример реченице са функцијом прилога: Mentre parlando, capisco meglio (док говорим, боље разумем).

Прогресивни облик Прогресивни облик је облик презента сличан енглеском present continuous-у.

Пример реченице: Stiamo mangiando (једемо).

Партицип прошли Партицип прошли је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Деле се уједно на мушки и женски род.

Мушки род Пример глагола који се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ato = parlato

Пример глагола који се завршава на -ere vivere (живети): vi- + ss + -uto = vissuto

Пример глагола који се завршава на -ire finire (завршити): fin- + -ito = finito

Женски род Пример глагола који се завршава на -are parlare (говорити): parl- + -ata = parlata

Пример глагола који се завршава на -ere vivere (живети): vi- + ss + -uta = vissuta

Пример глагола који се завршава на -ire finire (завршити): fin- + -ita = finita

Пасив

Повратни За повратни пасив се употребљава si и глагол у одговарајућем времену.Si vende la pizza (Пица се продаје).

Статички За статички пасив се употребљава помоћни глагол essere (бити) и партицип прошли.Il libro è letto da Marco (Књига је прочитана од стране Марка).

Индикатив

Презент

-Are група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -are: parlare (говорити): Лицеједнинамножина1. лицеio parlonoi parliamo2. лицеtu parlivoi parlate3. лицеlui, lei/Lei parlaloro parlano

-Ere група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -ere: vivere (живети): Лицеједнинамножина1. лицеio vivonoi viviamo2. лицеtu vivivoi vivete3. лицеlui, lei/Lei viveloro vivono

-Ire група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -ire: dormire (спавати): Лицеједнинамножина1. лицеio dormonoi dormiamo2. лицеtu dormivoi dormite3. лицеlui, lei/Lei dormeloro dormono

Неправилна промена Пример мењања неправилних глагола stare (стајати): Лицеједнинамножина1. лицеio stonoi stiamo2. лицеtu staivoi state3. лицеlui, lei/Lei staloro stanno Специфична ствар за италијански, изузев помоћних глагола, јесте да су у презенту неправилни углавном у 2. и 3. лицу једнине.

Модални глаголи Модални глаголи у италијанском су: potere (моћи), dovere (морати) и volere (желети, хтети).

Пример мењања глагола potere (моћи): Лицеједнинамножина1. лицеio possonoi possiamo2. лицеtu puoivoi potete3. лицеlui, lei/Lei puòloro possono

Глаголи са повратном заменицом Као у српском и неким другим романским језицима, тако и у италијанском постоје повратне заменице да се направи повратни глаголски облик.

Пример мењања глагола vestirsi''' (обући се): Лицеједнинамножина1. лицеio mi vestonoi ci vestiamo2. лицеtu ti vestivoi vi vestite3. лицеlui, lei/Lei si vesteloro si vestono Код таквих глагола наставак -si је повратна заменица, због чега нестаје -e'' на крају.

Категорија:Граматика Категорија:Италијански језик