Рашка је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 6.291 становника. Налази се између река Рашка и Ибар.
Назив Као новије насеље, које је настало тек 1835. године, данашње општинско место Рашка је назив добило по свом географском положају на ушћу реке Рашке у реку Ибар. Приликом разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства (1835), гранична линија је утврђена управо на ушћу реке Рашке у Ибар, где је подигнута погранична царинска испостава (ђумрукана). У то време, модерно насеље Рашка још увек није постојало, тако да се чак и 1879. године памтило да "до 1835. год. на месту, где је данашња варошица Рашка, није ни једне куће било". У време разграничења, шири крај је у народу још увек био познат под старинским називом Брвеник, по имену српске средњовековне жупе (а потом и нахије), чије се седиште налазило у оближњој тврђави Брвеник. Услед саобраћајне важности, на ушћу реке Рашке у Ибар се након разграничења развио "Рашки ђумрук" (царинарница), око кога се потом формирало ново погранично место, које је прозвано Рашка, а исти назив је касније добила и општина чије се средиште налази у том месту.
Географски положај Град је смештен у југозападној Србији, између Копаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а у наставку и Рашка у Ибар.
Демографија У насељу Рашка живи 5.195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,0 код мушкараца и 39,8 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.
Саобраћај
мини|Железничка станица у Рашкој
Знаменитости Над главним градским тргом доминира црква посвећена Светом Гаврилу грађена од 1871. до 1874. године.
Недалеко од главног трга, у Ибарској улици се налази најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по чијем узору су почетком 20. века изграђене готово све куће у граду. Кућа је проглашена спомеником културе и њој је седиште Центра за културу, образовање и информисање „Градац”. У приземљу су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије „Јелена Анжујска” која се крајем јула одржава у порти манастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања је градска библиотека, а у поткровљу, од 2015. је и спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоница Краљевине Србије. У спомен соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.Заборављена историја: Град који је 13 дана био престоница Србије за време Великог рата (Б92, 9. новембар 2021)
Камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године, приликом евакуације, заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање 1925. године.
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристичка организација Рашка Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Галерија фотографија План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Рашка: Место сусрета историје и природних лепота (Б92, 18. септембар 2016) "Време", 11. мај 1937., (свадба Ратка Курсулића, сина народног посланика Вељка К.)
Категорија:Насељена места у Рашком управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији