Пчеларство (или апикултура, од латинске речи -{apis}- = "пчела") је врста пољопривредног занимања које подразумева гајење и искоришћавање медоносне пчеле у кошницама за добијање директних или индиректних користи. Место где се узгајају пчеле назива се пчелињак.
Директне користи од бављења пчеларством пчелар добија у следећим производима: мед, пчелињи восак, пчелињи отров (убод), матични млеч, цветни прах (полен), прополис. Поред тога добија и ројеве и матице за репродукцију у пчеларству.
Индиректна корист коју даје пчеларство опрашивањем пољопривредног биља, знатно је већа од директне, за око 100 до 150 пута, јер у природи око 80% биљака су ентомофилне (биљке које опрашују инсекти). Око 150 културних биљака на подручју Балкана захтева опрашивање помоћу пчела.
Пчеларење може да буде: хоби; додатни посао; комерцијални посао.
Историја пчеларства мини|Сакупљач меда, цртеж стар 6000 година у пећини поред Валенсије у Шпанији Пчеларство је једно од најранијих занимања човека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства. Предак данашњег човека није узгајао пчеле, већ их је тражио у шупљинама дрвећа и стена. Пчеле је уништавао, а одузимао им мед и восак. Најстарији податак о пчеларству потиче из каменог доба. Нађен је у пећини код Бакора у Шпанији, стар је око 30.000 година и на њему је представљено узимање меда из стене.
Стари Египћани и Асирци су међу првим узгајали пчеле. Познавали су и методу одузимања меда а да не униште пчеле. У многим гробницама нађени су рељефи на којима су насликане пчеле и мед у саћу. Стари Грци примили су вештину пчеларења од Египћана, а Римљани од Грка.
У извештају Прискуса Ретора о писму византијског цара Теодосија II (408—450) хунском владару Атили наводи се да су војници у рату добијали уместо хране кашику, а уместо вина медос. Медос (мед с грчким додатком ос) је медовина, омиљено пиће старих Словена. Употреба медоса (медовине) у Панонској низији, где су тада владали Хуни, показује да су Словени, насељени око реке Дунава и Тисе, били главни произвођачи медоса, јер је реч мед није ни грчка ни хунска, већ словенска.
Након коначног насељавања Јужних Словена на Балкан пчеларство је добило још већи привредни и културни значај. Мед и восак су произвођени не само за становништво и војску, већ и за трговину. Сачувани су одређени писмени споменици српских владара који то потврђују. Тако у писму Стефана Првовенчаног, којим је регулисана трговина Дубровчана, стоји између осталог и ово:
Краљ Урош, дајући Дубровчанима привилегије да тргују по српским земљама, наређује:
За време краља Милутина пчелари су били ослобођени свих других дужности, па и војних. Зато из чињенице да је мед у средњем веку био цењени артикал трговине, може се закључити да су услови за пчеларење тада били добри и да су пчелари били мајстори свог посла. Пчеларство је тада било цењено зато што се мед користио као замена за шећер, који је био скупа намирница.
С пропашћу српских држава, пропали су и велики пчелињаци манастира и српске властеле. Међутим, поред свих ратова и осталих друштвених недаћа, српски сељак је наставио да и даље гаји пчеле све до данас.
Врсте пчелињака Стационирани пчелињак - пчелињак у ком су кошнице током целе године на једном месту. Селећи пчелињак - пчелињак у коме се кошнице селе на подручја где у зависности од доба године цветају медоносне биљке. Екопчелињак - пчелињак у ком се пчеле узгајају на
посебан (еколошки) начин уз надзор државних институција.
Пчеларски прибор Поред незаобилазне кошнице, за основно бављење пчеларством потребни су: димилица, пчеларска капа, нож за отварање кошница, кавези за матице, сандуче за пчеларски прибор, сандук за преношење оквира, неколико матичних решетки и ситан алат (чекић, клешта, ексери и др.).
Димилица мини|Пчеларска димилица Димилица служи за умиривање пчела. То је справа која се састоји из меха и лимене ваљкасте кутије са ложиштем и затварачем. Испод ложишта које се налази с доње стране се налази цевчица кроз коју мех убацује ваздух. Струјање ваздуха чини да запаљени материјал гори и да дим млазевима излази кроз отвор. Ако се неколико млазева дима нанесе на пчеле, оне ће да усисају одређену количину меда. Када довољно напуне желудац медом, постаће троме и мирне.
Прекомерно задимљавање пчела, нарочито при хладнијим данима, није препоручљиво јер тиме пчела оптерећује свој желудац што може да изазове појаву ноземозе.
Пчеларска капа Пчеларска капа штити главу пчелара од пчелињих убода. Капа са мрежом мора да буде провидна и због тога се најчешће прави од црног памучног конца.
Нож за отварање кошнице Нож за отварање кошнице је битна справа у пчеларству и зато га пчелар увек мора имати при руци. Подешен је за стругање, чишћење, раздвајање оквира и тела итд.
Врцаљка Врцаљка је део опреме која омогућава вађење (врцање) меда из саћа. Рамови се смештају у врцаљку и окрећу се, а затим услед центрифугалне силе мед излази из саћа и удара у зид врцаљке. А затим се слива ка славини врцаљке и складишти се у амбалажу. Пошто пчеле мед стављају у саће са обе стране рама, потребно је рамове окренути и поновити врцање. Врцаљка може да буде на ручни и електрични погон. У пракси, чешће се срећу врцаљке на ручни погон, а на електрични погон су присутне у већим пчелињацима. Врцаљке се разликују и по броју рамова које је могуће одједанпут врцати. Најчешће су врцаљке са 4 места за рамове, али нису ретке и са више места.
Инвентар покретне кошнице мини|Гајење пчела у 16 веку.
Рани облици сакупљања меда подразумевали су уништење целокупне колоније када је мед био сакупљен. Дивља кошница је грубо погубљена, помоћу дима за потискивање пчела, сатне основе су разбијали - заједно са јајима, ларвама и медом који су задржавали. Течни мед из уништеног гнезда био је напрегнут кроз сито или корпу. Ово је било деструктивно и нехигијенско, али за друштва ловаца сакупљача то није било важно, пошто се мед генерално конзумирао одмах и увек је било више дивљих колонија да експлоатишу. Али у насељеним друштвима уништавање пчеларске колоније значило је губитак драгоценог ресурса; овај недостатак је учинио пчеларима како неефикасним тако и нечим што је активност "зауставити и започети". Не може бити континуитета производње и нема могућности селективног узгоја, пошто је свака пчела колонија уништена у време жетве, заједно са драгоценом краљицом (матицом).
Током средњовековног периода, Аббеји и манастири су били центри пчеларства, пошто је пчелињи восак био високо цењен за свеће, а ферментисани мед се користио за производњу алкохолних пића у подручјима Европе где грожђе не би расло. У 18. и 19. веку су се виделе сукцесивне фазе револуције у пчеларству, што је омогућило да се пчеле чувају када се узму жетве.
Међусобне фазе у транзицији од старог пчеларства до новог су забележили на пример Томас Вилдман у 1768/1770, који је описао напредак у вези са деструктивним старим начином пчеларства, тако да пчеле више нису морале бити убијене како би сакупили мед. (London, 1768, 2nd edn 1770). Вилдман је, на пример, фиксирао паралелни низ дрвених шипки преко врха сламне кошнице или скепа (са посебним кровом од сламе, који ће касније бити фиксиран) "тако да постоје у свих седам решења" [у 10 инча- пречника (250 мм) "на које пчеле постављају своје сатне основе" ".Wildman, op.cit., 2nd (1770) ed., at pp. 94–95. Такође је описао коришћење таквих кошница у вишеслојној конфигурацији, предодређујући савремену употребу насатавака: описао је додавање (у одговарајућем времену) сукцесивно доле испод сламених сламица и евентуално уклањање оних које су горе, када нема сатних основа испуњених медом, тако да се пчеле могу посебно чувати на жетви за наредну сезону. Вилдман је такође описаоWildman, op.cit., 2nd (1770) ed., at pp. 112–115. даљи развој, користећи кошнице са "клизним оквирима" како би пчеле могле да изграде своје сатне основе, што указује на савремену употребу покретних кошница. Вилдманова књига признаје напредак у познавању пчела које су раније дали Свамердам, Маралди и де Реамур - он је укључио дугачак превод Реамуровог приказа природне историје пчела - а он је такође описао иницијативе других у дизајнирању кошница за очување животиње у животу узимајући у жетву, цитирајући нарочито извјештаје из Бретања из 1750-их. Међутим, претходници модерних кошница са покретним оквирима који се данас углавном користе, сматрају се традиционалним кошницама са кровом од сламе из Грчке, познате под називом "грчки кошари". Најстарије сведочење о њиховој употреби датира из 1669. године, иако је вероватно да њихова употреба има више од 3000 година left|мини|Лоренцо Лангстрот (1810–1895)
У 19. веку ова револуција у пчеларској пракси довршена је кроз перфекцију кошнице са покретним рамовима Американца Лоренца Лореина Лангстрота. Лангстрот је прва особа која је практично искористила Хуберово раније откриће да је постојало одређено просторно растојање између саћа, касније названог пчеларског простора, које пчеле не блокирају воском, већ одржавају слободан пролаз. Након што је одредио овај простор (између 5 и 8 мм, или 1/4 до 3/8 "), Лангстрот је затим дизајнирао низ дрвених рамова унутар правоугаоне кутије, пажљиво одржавајући тачан размак између узастопних оквира и утврдио да пчеле граде паралелне сатне основе у кутији без везивања једне до друге или са зидовима кошница. То омогућава пчелару да извуче било који оквир из кошнице ради прегледа, без штете пчела или рама, штитећи јаја и ларве које су садржане у ћелијама, а исто тако је значило да се рамови са медом могу лагано уклонити и да се мед екстрахује без уништења рама. Основани медени рамови се затим могу вратити пчелама нетакнутим за пуњење. Лангстрохова књига, The Hive and Honey-bee, објављена 1853. године, описао је његово поновно откривање простора пчела и развој његове покретне кошнице. Проналазак и развој покретне кошнице повећали су раст производње комерцијалних медова у великој мери и у Европи и у САД (види и Пчеларство у Сједињеним Државама).
Еволуција дизајна кошница мини|Пчеле на улазу у кошницу Лангстротов дизајн за покретне кошнице је обузео проналазаче са обе стране Атлантика и широк спектар покретних кошница дизајнираних и усавршених у Енглеској, Француској, Немачкој и Сједињеним Државама. Класични дизајни који су се развили у свакој земљи: дадантне кошнице и кошнице Лангстрот су и даље доминантне у САД; у Француској је Де-Лаиенс кутија-кошница постао популаран и у Великој Британији британска национална кошница постала је стандардна све до 1930—их година, иако је у Шкотској још увек популарна мања кошница Смита. У неким скандинавским земљама и у Русији традиционална кошница је остала до краја 20. века и још увијек се задржава у неким подручјима. Међутим, модели Лангстротх и Дадант остају свеприсутни у САД и у многим дијеловима Европе, иако су Шведска, Данска, Немачка, Француска и Италија све имале своје националне дизајне кошница. Регионалне варијације кошница развијене су тако да одражавају климу, цветну продуктивност и репродуктивне карактеристике различитих подврста матичне пчеле у сваком раму.
мини|Мед у дрвеном саћу
Разлике у димензијама кошница су безначајне у односу на уобичајене факторе у свим овим кошницама: све су квадратне или правоугаоне; сви користе покретне дрвене рамове; сви се састоје од подњаче, плодишта, медишта, збега и крова. Кошнице су традиционално изграђене од кедра, бора или чемпреса, али у последњих неколико година постају све заступљеније кошнице направљене од густог полиестера.
У кошницама се користи и матична решетка између плодишта и медишта, како би краљица држала јаја у ћелијама поред оних које садрже мед који није намењен за конзумирање. Такође, са појављивањем пчелиње ваши (варое), подови кошница се често замењују део године (или читаву) са жичаном мрежицом и одстрањивим лежиштем (обично направљеним од лима или пластике).
Пионири комерцијалног и практичног пчеларства