Универзитетска библиотека Светозар Марковић је научна библиотека Универзитета у Београду и налази се у згради у Булевару краља Александра 71. Она је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији централне Србије, односно на територији Града Београда и подручјима Мачванског, Колубарског, Подунавског, Браничевског, Шумадијског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Златиборског, Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког и Пчињског управног округа. Служи наставним и научним потребама студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 24. мај, Дан словенске писмености посвећен просветитељском раду Св. Ћирила и Методија.
По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састојао од монографских и серијских, а данас има око 1 700 000 публикација.
У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.
Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве је вредности.
Историјат Библиотеке Универзитетска библиотека, једна је од највећих научних библиотека на Балкану чија је функција да служи наставним и научним потребама академске популације – студентима, универзитетским наставницима и научним радницима уопште, као и свим корисницима жељних знања. Води порекло од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије. Ова највиша школска установа у Србији тога времена, основана 1838. године, имала је библиотеку коју су користили професори и ђаци Лицеја и ученици Београдске гимназије. Њене фондове сачињавали су поклони домаћих и страних дародаваца и обавезни примерак Кнежевине Србије. По одредбама Устројенија Лицеја, библиотекар је морао бити један од лицејских професора, те је њен први библиотекар био др Јанко Шафарик (1814—1876), филолог и професор историје. Библиотека је 1850. године имала 927 свезака.
Лицеј Кнежевине Србије је Законом од 24. септембра 1863. претворен у Велику школу. У библиотеци ове школе задржане су само стручне публикације, док су остале предате Народној библиотеци Србије. Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет, библиотека је расформирана. Њен фонд је, према научним областима, подељен семинарима одговарајућих факултета. Највреднији део ове колекције припао је библиотеци Српског семинара. Убрзо се увидело да је Универзитету потребна једна општа научна библиотека, али избијање Првог светског рата одлаже њено оснивање. Део овог фонда добила је по свом оснивању Универзитетска библиотека.
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку Филозофског факултета, усвојен од стране универзитетског Сената, потекао од Павла Поповића, професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја 1921. године, Урош Џонић именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
На иницијативу нашег посланика у Вашингтону, Славка Грујића, Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у Београду. Слободан Јовановић, тадашњи ректор Универзитета, успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета."Политика", 14. април 1921 Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку. Камен темељац на Тркалишту је постављен 23. јуна 1921. године, чему је присуствовао и регент Александар.„Политика”, 24. јун 1921 Према писању новина,"Политика", 21. септ. 1923, стр. 5 - "Нова Батал Џамија" градња је требала бити завршена већ крајем 1921, али се протегла до нестанка новца фебруара 1923, када је зграда споља изгледала завршена али изнутра су недостајали вода, струја, грејање и намештај. Градња је потрошила четири милиона динара, добијена након размене долара у време када је курс овога био низак, а онда је недостајало 1,4 милиона, за шта је од државе затражен кредит. До септембра 1923. већ је примљено доста књига на поклон из Француске, Енглеске и Америке; на име репарација из Немачке је набављено некоколико библиотека и, на крају, било је предвиђено да "семинари и заводи" Универзитета дају део својих књига.
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили Слободан Јовановић, ректор Универзитета, Лео Капсер, представник Карнегијеве задужбине, Андра Стевановић, Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић, архитекте и професори Техничког факултета. Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве Србије, а с друге изградњу универзитетског центра Београда што је предвиђено Генералним планом Београда из 1921. године.
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362. Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата архитектуре академизма.А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355. Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног портика са четири коринтска стуба који носе троугаони забат са симетрично распоређеним акротеријама. Архитектонска пластика, рад вајара Аце Стојановића, у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног забата. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фигура деце са књигама и анђелом.Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21. Представљене фигуре и предмети су алегорије плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918—1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.
Ентеријер библиотеке изведен је током 1925. и 1926. године, по узору на берлинске библиотеке. Намештај је израдила фабрике намештаја Јозефа Трира и Лудвига Алтера из Дармштата. У целокупном унутрашњем уређењу издвајају се велика студентска читаоница израђена у стилу енглеске ренесансе са зидовима обложеним храстовим дрветом и професорска читаоница изведена у стилу италијанске ренесансе од ораховог дрвета. У вестибилу, у ниши на мермерном постољу, постављена је биста Ендруа Карнегија коју је библиотека добила од управе његове задужбине. Београд је у знак захвалности, улицу у непосредној близини библиотеке назвао по овом великом добротвору.
Универзитетска библиотека представља једно од најзначајнијих здања дарованих Београдском универзитету.С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 65-82. Све до подизања зграде Народне библиотеке на Врачарском платоу била је прва и једина зграда у Србији наменски грађена за те потребе. Истовремено, ово монументално здање у Булевару краља Александра представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, 1977. године је проглашена за споменик културе.
Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године.Илустровани лист, 1926 - бр. 22, стр. 31, digitalna.nb.rs Професор Урош Џонић остао је на положају Управника до почетка Другог светског рата. У раду му је помагао одбор, чији је председник био проф. др Павле Поповић. Главни задатак ове установе био је „да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком”. За време Другог светског рата, под немачком окупацијом, библиотека није радила са публиком, а део зграде заузела је немачка војска. Залагањем особља библиотеке, њени фондови су ипак сачувани. После ослобођења, за управника постављена је Милица Продановић, дотадашњи библиотекар Универзитетске библиотеке. Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године ова установа добија свој данашњи назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.
У периоду после Другог светског рата отпочела је примена савремених метода у организацији и обради фондова. Формиран је јавни стручни каталог, а у сарадњи са Народном библиотеком Србије израђен је правилник за каталогизацију од стране Библиотекарског друштва Србије, који је означио почетак уједначавања обраде књижне грађе у библиотекама Србије. Успостављени су контакти са универзитетским и националним библиотекама у земљи и у иностранству. Такође отпочет је интензиван рад на размени и међубиблиотечкој позајмици публикација. Формирана је служба за информације и проширена је сарадња са факултетским, семинарским, институтским и другим библиотекама Универзитета у Београду.
Одељење за научне информације и едукацију мини|десно|220п|Водич кроз Универзитетску библиотеку "Светозар Марковић" (у пдф формату) Одељење за научне информације је трансформисано 2008. године у Одељење за научне информације и едукацију. Ово одељење прати развој система научних информација и комуникација, претражује базе података из свих научних области. Основна делатност одељења је информационо описмењавање корисника, посебно студената основних и дипломских студија, припремање материјала за различите видове едукације прилагођене специфичним групама корисника, рад на континуалном стручном усавршавању, организација стручног усавршавања библиотекара универзитетских библиотека у Србији, високошколских библиотека као и библиотека научноистраживачких института и установа. Одељење израђује информаторе, водиче и друге информационе материјале о библиотеци, припрема информативни материјал за веб сајт библиотеке; бави се истраживањем и анализом у оквиру области информационих наука, у складу са захтевима и потребама универзитета и других корисника; сарађује на развоју библиотечко-информационог система и система научно-технолошких информација на универзитетима у Србији и у систему координиране набавке публикација у штампаном и електронском облику; развија међународну сарадњу.