десно|мини|180п|Црвена застава, симбол покрета социјалне правде и социјализма Социјализам (, , ; порекло према — ’друштвени’, ’савезнички’), појам који означава изразито модерне и прогресивне политичке и економске идеје и теорије које крајњим циљем својих идеала теже превазилажењу и коренитом раскиду са системом светског капитализма ради успостављања уређења глобалног карактера базираног на глобалним средствима за производњу и расподелу у заједничком власништву и под демократским управљањем од стране целе глобалне заједнице у циљу производње само за потребе.Busky, Donald F. (20. 7. 2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Praeger. „Socialism”. The Free Dictionary. »2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system.«. »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.« Настао је у 18. веку у Европи као модерни одговор на индустријализацију и капитализам.Sinclair, Upton (1. јануар 1918). Upton Sinclair's: A Monthly Magazine: for Social Justice, by Peaceful Means If Possible. »Socialism, you see, is a bird with two wings. The definition is 'social ownership and democratic control of the instruments and means of production.'«Nove, Alec. „Socialism”. New Palgrave Dictionary of Economics, Second Edition (2008). »A society may be defined as socialist if the major part of the means of production of goods and services is in some sense socially owned and operated, by state, socialised or cooperative enterprises. The practical issues of socialism comprise the relationships between management and workforce within the enterprise, the interrelationships between production units (plan versus markets), and, if the state owns and operates any part of the economy, who controls it and how.«. »Socialism is an economic system characterised by state or collective ownership of the means of production, land, and capital.« Социјализам се кроз историју свог развоја појављивао унутар различитих политичких концепција и теорија, од којих су најзначајније: анархизам различитих струја, марксизам различитих струја, демократски социјализам, социјалдемократија, религијски социјализам (хришћански социјализам, исламски социјализам и сл.), утопијски социјализам, бољшевизам (ауторитарни комунизам) итд.. »Socialism may be defined as movements for social ownership and control of the economy. It is this idea that is the common element found in the many forms of socialism.« »Socialist systems are those regimes based on the economic and political theory of socialism, which advocates public ownership and cooperative management of the means of production and allocation of resources.«. »Pure socialism is defined as a system wherein all of the means of production are owned and run by the government and/or cooperative, nonprofit groups.«

Свака варијанта социјалистичке идеје настоји у индустријализованом друштву остварити друштвени поредак у којем неће постојати капитализам, у којем ће се превазићи приватно власништво у економији, а привредна средства и економија бити стављени под јавну демократску контролу.

Увод Централне вредности заједничке свим облицима социјализма јесу критика приватног власништва у економији и тежња да привредна средства и економија буду стављени под јавну демократску контролу (или барем неки делимични облик јавне контроле), те начело друштвене једнакости.. »This alteration in the relationship between economy and politics is evident in the very definition of a socialist economic system. The basic characteristic of such a system is generally reckoned to be the predominance of the social ownership of the means of production.«»Just as private ownership defines capitalism, social ownership defines socialism. The essential characteristic of socialism in theory is that it destroys social hierarchies, and therefore leads to a politically and economically egalitarian society. Two closely related consequences follow. First, every individual is entitled to an equal ownership share that earns an aliquot part of the total social dividend…Second, in order to eliminate social hierarchy in the workplace, enterprises are run by those employed, and not by the representatives of private or state capital. Thus, the well-known historical tendency of the divorce between ownership and management is brought to an end. The society — i.e. every individual equally — owns capital and those who work are entitled to manage their own economic affairs.«„2. (Government, Politics & Diplomacy) any of various social or political theories or movements in which the common welfare is to be achieved through the establishment of a socialist economic system” „Socialism” at The Free dictionary. »This term is harder to define, since socialists disagree among themselves about what socialism ‘really is.’ It would seem that everyone (socialists and nonsocialists alike) could at least agree that it is not a system in which there is widespread private ownership of the means of production…To be a socialist is not just to believe in certain ends, goals, values, or ideals. It also requires a belief in a certain institutional means to achieve those ends; whatever that may mean in positive terms, it certainly presupposes, at a minimum, the belief that these ends and values cannot be achieved in an economic system in which there is widespread private ownership of the means of production…Those who favor socialism generally speak of social ownership, social control, or socialization of the means of production as the distinctive positive feature of a socialist economic system.«. »Socialists have always recognized that there are many possible forms of social ownership of which co-operative ownership is one…Nevertheless, socialism has throughout its history been inseparable from some form of common ownership. By its very nature it involves the abolition of private ownership of capital; bringing the means of production, distribution, and exchange into public ownership and control is central to its philosophy. It is difficult to see how it can survive, in theory or practice, without this central idea.« Појавни облици социјализма међусобно се разликују по начину (средствима) којим ће се те вредности постићи. Социјализам је изразито савремена и модерна идеја, иако се садржај појма социјализма може пронаћи већ у раним искуствима човечанства, у појединим етичко-религијским учењима, у пракси неких религијских заједница, од јудаизма, ислама, хришћанства, будизма до разних других религијских група, односно у учењима свих оних који су боље друштво покушавали постићи концепцијама праведности утемељеним на једнакости, братству и сестринству.

У том смислу елементи социјалистичког мишљења могу се пронаћи у делима разних писаца (Т. Кампанела, Томас Мор). У делу Утопија из 1516. године Томас Мор указује да „тамо где је власништво приватно, где је новац мерило свих ствари, тешко је и немогуће да заједница има праведну владу”.

Утопијски социјализам Утопијски социјализам је био спонтани низ политичких и друштвених идеја средине 19. века, које су се јавиле појавом индустријске револуције и раног капитализма. Истовремено су се појавили и мислиоци као Роберт Овен и Шарл Фурије који су имали идеје блиске каснијим социјалистичким идејама промене друштва. Шарл Фурије је тежио изградњи друштва на основу фаланстерија, односно модела уравнотежених заједница, које би функционисале као акционарска друштва, чији би се доходак делио међу члановима друштва, па никакав облик власти не би био потребан. Сен Симон се заузимао за нови друштвени поредак са централизованом структуром у којем ће уместо владавине капиталиста друштвом управљати научници и најученији чланови друштва, а Роберт Овен се усмерио на синдикално и задружно радничко удруживање. Реч ’социјалиста’ први пут се појавила 1827. године у часопису Cooperative Magazine, који је уређивао Роберт Овен, а реч ’социјализам’ у часопису Le Globe 1832. године.

Утопијски социјализам се често описује као представљање визија и контура имагинарних будућих друштава, при чему су позитивни идеали главни разлог за кретање друштва у таквом правцу. Каснији социјалисти и критичари утопијског социјализма сматрали су да утопијски социјализам није утемељен у стварним материјалним условима постојећег друштва.

Као појам или етикету најчешће се користи или се користио за дефинисање оних социјалиста који су живели у првој четвртини 19. века, а касније су социјалисти ознаку утопијски приписали као погрдницу да би наговештавали наивност и одбацивали њихове идеје као маштовите и нереалне.

Једна кључна разлика између утопијских социјалиста и осталих социјалиста (укључујући већину марксиста и анархиста) јесте та што утопијски социјалисти углавном не верују да је било какав облик класне борбе или социјалне револуције потребан за појаву социјализма. Утопијски социјалисти сматрају да људи свих класа могу добровољно усвојити свој план за друштво ако је он представљен уверљиво. Осећају да се њихов облик кооперативне заједнице може успоставити међу истомишљеницима унутар већ постојећег капиталистичког друштва и да њихове мале експерименталне заједнице комуналних насеља унутар самог капитализма могу демонстрирати изводљивост свог плана за друштво..

Анархизам Анархизам је школа мишљења унутар социјалистичке теорије и социјалистичког покрета. Инспирисани идејама мутуалисте Пјера Жозефа Прудона и праксом Париске комуне из 1871. године анархисти Михаил Бакуњин и Петар Кропоткин су међу првима развијали теорије о антиауторитарном бескласном друштву, залажући се за друштво без приватног власништва и репресивних делова постојеће капиталистичке државе.

„Анархизам”, „слободарски социјализам”, „антиауторитарни социјализам” или „бездржавни социјализам” је скуп антиауторитарних, антиетатистичких и слободарских политичких филозофија унутар социјалистичког покрета који критикују државносоцијалистичку концепцију социјализма као облик државног капитализма у којем мањинска и отуђена бирократија задржава централизовану контролу над економијом и диригује масама, уместо да становништво преузме моћ у своје руке. Критикује робовање плати и надници на радном месту, а афирмише самоуправљање произвођача и стваралаца, те децентрализоване демократске структуре политичке организације.

Слободарски социјализам често критикује репресивне елементе постојеће капиталистичке државе и тврди да се друштво које се темељи на слободи и правди може постићи једино превладавањем ауторитарних и репресивних институција које контролишу средства за производњу и расподелу и подређују већину радног и обесправљеног становништва власничкој капиталистичкој класи или политичкој и економској елити. Слободарски социјалисти се залажу за децентрализоване демократске структуре засноване на федералним или конфедералним удружењима, формираним на принципима директне демократије и демократских тела, као што су савети произвођача. Разликује се од ауторитарног и авангардистичког приступа бољшевизма и лењинизма, али и реформизма фабијанизма и Бернштајнове верзије социјалдемократије.Prichard, Alex; Kinna, Ruth; Pinta, Saku; Berry, Dave, ур. (децембар 2012). Libertarian Socialism: Politics in Black and Red. Palgrave Macmillan.

Облици и социјалистичко крило прошлих и садашњих политичких филозофија и покрета који се обично описују као слободарско социјалистички укључује анархизам (посебно анархистичке школе мишљења као што су анархосоцијализам, анархосиндикализам, анархоколективизам, зелени анархизам, мутуализам и социјални анархизам), затим слободарски марксизам, луксембургизам, поједине верзије демократског социјализма, аутономизам, социјализам савета, партиципизам и револуционарни синдикализам..

Марксизам