Технолошко-металуршки факултет је високошколска установа у саставу Универзитета у Београду.Технолошко-металуршки факултет, Београд Основан је 1948. године реорганизацијом тадашњег система Техничког факултета. Технолошко-металуршки факултет се налази у Карнегијевој улици 4. Од академске 2005/06. године на факултету је почела да се примењује Болоњска декларација. По новим реформама је за диплому основних студија неопходно 240 ЕСПБ, а за мастер 300 ЕСПБ.
Одсеци на факултету су хемијско инжењерство, инжењерство материјала, инжењерство заштите животне средине, металуршко инжењерство, текстилна технологија и биохемијско инжењерство и биотехнологија. У оквиру одсека хемијско инжењерство налазе се пододсеци фармацеутско инжењерство, органска хемијска технологија, неорганска хемијска технологија, контрола квалитета, електрохемијско инжењерство, полимерно инжењерство и хемијско процесно инжењерство.
Историјат мини|лево|Улаз на факултет Пут ка независном одељењу на Техничком факултету (1905—1924)
Период 1905-1924. обухвата припрему за оснивање посебне наставе за инжењере-технологе, изазвану све већом потребом за хемијским и технолошким образовањем будућих инжењера. У том периоду дошло је, на тадашњем Машинско-техничком одсеку Техничког факултета, до избора првих сталних наставника и увођења наставе из технолошких предмета, а 1910. до оснивања Кабинета за хемијску технологију који је 1912. променио назив у Хемијско-технички завод, који задржава све до 1961; у саставу Завода биле су лабораторије за неорганску, аналитичку и органску хемију.
Као последица Првог светског рата, Универзитет није радио 1914-1919, те до даљих промена у припремном периоду долази тек 1923. када је на Машинско-електротехничком одсеку, поред два постојећа смера, основан и трећи, Технолошки. За студенте новог смера извршено је усмеравање наставе којим је уведена настава из специфичних, хемијских и технолошких предмета, вежбе у хемијско-техничкој лабораторији и израда дипломског рада из технологије.
Од одељења технологије до Технолошког факултета (1925—1948)
У периоду 1925-1941. долази до усвајања самосталног наставног плана, али он није битно измењен у односу на наставни план Технолошког смера, већ су технолошки предмети проширени и уведен је мањи број нових предмета. Прва година била заједничка за све студенте, друга у великој мери, док су трећа и четврта биле углавном специфичне за поједине одсеке, па и за Технолошки. По оснивању Технолошког смера на Машинско-електротехничком одсеку 1922. на нови смер се пријавило око 15 студената, који су касније дипломирали на Технолошком одсеку. У фебруару 1925. се извештава да су дипломирали први технолози, на технолошком институту техничког факултета, са дипломама машинских инжењера."Политика", 24. феб. 1925, стр. 5 По оснивању Одсека 1925. прешло је на одсек 20 студената машинаца, а исти број се уписао на прву годину. Интересовање за студије на Одсеку се повећавало, али је упис често ограничаван расположивим лабораторијским простором. Тако се до школске 1936/37. уписивало у прву годину просечно око 30 студената годишње, да се идућих година тај број нагло повећа и последње, предратне школске године 1940/41. достигне 170 студената. Укупно је у зимски семестар 1940/41. на Технолошки одсек било уписано 464 студента.
мини|Зграда Машинског и ТМФ-а Као што је наведено, прва организациона јединица из области хемијске технологије био је Хемијско-технички завод у саставу Машинско-техничког одсека, који је од оснивања 1912. имао мале просторије у Космајској улици, односно Топличином венцу, све до 1924. када је, пред оснивање Технолошког одсека, добио и знатно веће просторије у новој згради Универзитета на Студентском тргу. У саставу Хемијско-техничког завода налази се од 1926, поред постојећих, и лабораторија за физичку хемију и електрохемију коју је основао др инж. Панта Тутунџић (1900—1964). Он је изабран за наставника Одсека прве академске 1925/26, и представља значајну личност у развоју Факултета, као и његовог првог декана. Када је 1930. завршена нова зграда Техничког факултета на данашњем Булевару Револуције, Одсек прелази у њу, дели је са друга три одсека и ту остаје све до изградње данашње зграде Технолошко-металуршког факултета. Исте године, Лабораторија за физичку хемију и електрохемију издвојена је из састава Хемијско-техничког завода у посебан Завод за физичку хемију и електрохемију. За време окупације 1941-1944. Технолошки одсек је претрпео велика оштећења. Окупатор је систематски и стручно опљачкао имовину Одсека, књиге, часописе, апарате, инструменте итд. Одмах по завршетку рата почеле су средином 1945. припреме за организовање наставе. Од 464 студента уписана у зимски семестар 1940/41. вратило се око 160 који су, сливени у једну „предратну генерацију“, наставили студије по наставном плану из 1937. Као последица ратног периода 1941/45. у којем Факултет није радио, дошло је до великог смањења броја дипломираних студената у односу на 30. године. Тако је 1945. једина година од оснивања Одсека када није било дипломираних студената, а од 1946. до 1948. дипломирало је укупно 26 студената предратне генерације. Поред студената предратне генерације, састављене од око 160 студената различитих генерација који су наставили студије, на Одсек се од 1945. уписивало на прву годину око 150-200 студената годишње, већином учесника рата из различитих генерација, који нису могли да се упишу на студије услед прекида рада Универзитета, мобилизације или зато што су били ометени у завршавању средње школе. Поновно организовање наставе 1945. почело је у тешко оштећеној згради. Реконструкција порушеног дела зграде Техничког факултета завршена је 1947, а Одсек је поред својих 160 обновљених лабораторијских радних места добио нове просторије на првом спрату зграде, тако да је почетком 1947. располагао са укупно 280 радних места, што је омогућавало организовање лабораторијског рада за све уписане студенте.
Технолошки факултет (1948—1966)
У току 1948. донете су две одлуке од далекосежног значаја за даљи рад и развој Факултета: оснивање Технолошког факултета и Металуршког одсека факултета. Уредбом од јуна 1948. реорганизован је Универзитет, при чему је Технички факултет издвојен у самосталну Техничку велику школу, а Технолошки одсек је постао Технолошки факултет у саставу Техничке велике школе. Треба одмах навести да се ова реорганизација Универзитета показала као непрактична, те је Техничка велика школа укинута 1954. а сви факултети који су били у њеном саставу ушли су у састав Универзитета. Оснивање Факултета омогућило је да Савет факултета донесе марта 1949. одлуку о оснивању Металуршког одсека, чиме је створена могућност уже специјализације и на Факултету су установљена два одсека: Технолошки и Металуршки. Најзначајнији догађај у развоју Факултета је изградња нове зграде, чији је историјат дуг скоро 60 година. Изградња је завршена 1960, а усељавање у нову зграду Факултета је обављено 1959, пре њеног потпуног завршетка. Обим промене услова рада може се видети из податка, да је корисна површина коју је од 1947. Факултет користио у згради техничких факултета била око 3.300 m², а да она у новој згради износи око 13.000 m².
У овом периоду долази до перманентне измене наставних планова изазване објективном потребом уже специјализације, односно увођења нових наставних садржаја. Већ за академску 1948/49. донет је нови наставни план у којем су прве две године биле заједничке за све студенте, док је од треће године извршено усмеравање наставе за студенте технологије и металургије. У новом наставном плану за 1949/50. извршене су мање измене у односу на претходни. Нови наставни план донет је за 1956/57. и у њему су поново за студенте технологије извршене мање измене, с тим да су у петој години студија остала само два изборна предмета и израда дипломског рада. Знатно веће измене извршене су у наставном плану за студенте металургије, усмеравањем од треће године, у којем је укинут већи број предмета или замењен другим, а пета година усклађена са технолошким одсеком. Озбиљне измене наставних планова извршене су у школској 1959/60. по следећој концепцији: трајање студија скраћено је са десет на осам семестара, укључујући и дипломски рад, извршено је даље усмеравање наставе формирањем три одсека: хемијско-технолошког, металуршког и одсека за технологију животних намирница, у оквиру хемијско-технолошког одсека формирана су три смера: неорганско-технолошки, органско-технолошки и текстилни, настава за хемијско-технолошки одсек је заједничка за прве три године, а усмеравање за поједине смерове врши се од четврте године, настава за металуршки одсек усмерава се од прве године, настава за одсек за технологију животних намирница у прве две године је заједничка са хемијско-технолошким одсеком, а усмерава се од треће године.
Већ следеће 1960/61. долази до још веће промене, не само наставних планова, него и целог система студија. Одлуком државних органа, без обзира на отпор факултета, уведен је на Технолошком факултету као и на целом Универзитету степенасти систем студија којим су уведени први и други степен, у трајању од по четири семестра, док су трећи степен представљале последипломске студије. У првом степену студенти је требало да стекну одређена теоријска и уска практична знања која би им омогућила да се запосле са стручним звањем инжењера. После завршеног првог, сви студенти су могли да наставе студије на другом степену, и, по завршетку, добију стручно звање дипломираних инжењера. Да би ова концепција могла да се реализује, нови наставни план је имао следеће карактеристике: прва година студија је заједничка за све студенте, на другој години студенти технологије бирају усмеравање из осам струка, које имају све предмете заједничке изузев једног предмета струке, студенти металургије имају јединствену наставу у другој години, на другом степену настава је од прве године усмерена за седам технолошких и два металуршка смера, са многим заједничким предметима, у четвртом семестру другог ступња слуша се више предмета, од којих је један изборни, и ради дипломски рад.
Школске 1965/66. укинут је степенасти систем студија који је, вероватно, био највећи промашај у развоју наставе на Факултету. Основни разлог за његово укидање био је да су студенти који су завршили први, скоро без изузетка одмах наставили школовање на другом степену, тако да је нелогична инверзија уведена у образовни систем била потпуно непотребна. Са поновним увођењем континуалног система наставе донет је нови наставни план, са усмеравањем на 11 профила инжењера технологије и металургије, који је имао следеће основне карактеристике: трајање студија је продужено на 9 семестара, настава на 1. години је заједничка за све студенте, настава на 2. години је посебна за технолошке смерове и за металуршки смер, на 3. години настава је изразитије усмерена на 5 одсека: неорганско-технолошки, органско-технолошки, текстилни, одсек хемијског инжењерства, и металуршки. на 4. години неорганско-технолошког одсека постоје 3, органско-технолошког 4 и металуршког 2 специјалистичке наставне групе, док је на осталим одсецима настава јединствена, 9. семестар предвиђен је само за израду дипломског рада.
У периоду 1948-1966. долази до повећања броја наставног особља, услед великог повећања броја студената. Тако је укупан број наставног особља почетком овог периода износио 40, да 1960. премаши 100 и 1966. достигне 163, од којих 17 редовних професора, 13 ванредних професора, 38 доцената, 5 предавача и 90 асистената.