Велика храстова стрижибуба () је најкрупнија стрижибуба у Србији — одрастао примерак може да достигне димензије и до 50 -{mm}-. Тело је црне боје, док су покрилца према врху црвенкастобраон боје и завршавају се са унутрашње стране (код шава) са по једним зубом. Вратни штит је ужи од основе покрилца, грбаст са по једном бодљом са стране. Абдомен је сјајан и са ретким длачицама. Антене су кончасте и дуге, код мужјака знатно дуже од тела. Први и други чланак задњих тарзуса са доње стране са глатким жлебом.
Ларве су беле, ваљкасте, са три тачкаста проста ока, кратким антенама и кратким ногама и достижу дужину до 90 mm.
Распрострањење Врста је распрострањена на подручју Европе (осим на северу), Мале Азије и северне Африке. У Србији је широко распрострањена врста.
Биономија Имаго лети у мају и јуну, обично топлих вечери. Женка полаже јаја појединачно у пукотине коре потпуно здравих стабала. У свему положи око 100 јаја. После две недеље пиле се младе ларве, које се убушују плитко у дрво где остају до следећег пролећа. Идуће године ларве продиру дубље у дрво градећи дубоке ходнике. У августу претвара се у лутку, из које се касније изваљује имаго.
Развиће траје три године, а обухвата четири календарске године. У току свог развића изгриза ходник дуг до 1 m, чији су зидови тамни од гљивица.
Значај Храни се храстом, а ређе иде на јасен, брест и јабуку. Напада сва дубећа стабла, на доњим деловима највреднијег дела стабла. Наноси велику техничку штету дрвету.
Галерија
Статус заштите Врста се налази на Европској црвеној листи сапроксилних тврдокрилаца а на подручју Србије је строго заштићена врста - налази се на Прилогу I Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Референце
Категорија:Cerambycinae Категорија:Рањиви таксони