Битка на Неретви је југословенски епски историјски партизански филм из 1969. године, базиран на истоименом догађају из Другог светског рата, који је режирао Вељко Булајић, по сценарију којег је написао са Стеваном Булајићем и Ратком Ђуровићем.
Радња филма описује сукобе између партизанских, четничких и окупационих снага, у региону око реке Неретве у окупираној Југославији, током Четврте непријатељске офанзиве. Филм је међународна продукција и његову поставу чине југословенске и иностране звезде, укључујући Велимира Бату Живојиновића, Лојзу Розмана, Милену Дравић, Сергеја Бондарчука, Јула Бринера и Орсона Велса.
Иако је коначан буџет филма непознат, Битка на Неретви се сматра најскупљим филмом снимљеним у социјалистичкој Југославији. Био је номинован за Оскара 1969. у категорији за најбољи страни филм и имао највећу гледаност у СФР Југославији са око 4,5 милиона гледалаца, док га је у више од осамдесет земаља света видело 350 милиона гледаоца.
Југословенска кинотека је 2016. године, у складу са својим овлашћењима, прогласила Битку на неретви за културно добро од великог значаја.
Радња Филм почиње речима доживотног председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита:„На Неретви, у окупираној Европи водили смо једну од најславнијих и најхуманијих битака — битку за рањенике. Ту се рјешавала судбина револуције, ту је побиједило братство и јединство наших народа.”Почетком 1943. године немачки генерал Лоринг (Курд Јиргенс) иницира, по наређењу Адолфа Хитлера, започињање циклуса операција „Вајс“ са намером да згроми партизански отпор и освоји Југославију. Фашистичке италијанске трупе, предвођене генералом Морелијем (Ентони Досон) и капетаном Микелеом Ривом (Франко Неро) бивају послате у Југославију као први талас пешадијског напада на партизане. Истовремено, припадници Југословенске војске у отаџбини припремају напад на партизане са намером да ликвидирају Јосипа Броза Тита.
Убрзо након, немачке снаге авионима бомбардују једно ослобођено босанско село. Партизани пружају отпор, али, бројчано надјачани, добијају наредбу Врховног штаба да се повуку ка Бихаћу. Те вечери на састанку команданата, команданти Столе (Велимир Бата Живојиновић), Иван (Лојзе Розман) Стипе (Борис Дворник), Ђука (Шарл Мило) и Мартин (Сергеј Бондарчук), одлучују да крену у повлачење и контраофанзиву ка реци Неретви заједно са четири и по хиљаде рањеника и тифусара. Владимир Смирнов „Владо” (Јул Бринер), добија задатак да са својим инжењерима, минира све велике путеве који воде до Бихаћа преко Неретве.
Партизанске чете, цивили и рањеници почињу да се повлаче ка Неретви, док батаљон команданта Мартина остаје да се бори против немачке војске и бива у потпуности побеђен. На следећој седници, команданти одлучују да изненадно нападну италијанске снаге у Прозору, како би загарантовали свој пролазак до Неретве. Иван потајно започиње везу са Даницом (Силва Кошћина), чланицом народноослободилачке борбе и сестром Новака (Љубиша Самарџић), његовог саборца.
Преко ноћи, партизани нападају Италијане у Прозору, али не успевају да освоје град. Опкољени са свих страна непријатељским војницима, партизани добијају наредбу од Јосипа Броза Тита: „Прозор мора ноћас пасти.” Те вечери партизани извршавају заседу над италијанским војницима, и освајају Прозор. Капетан Рива одлучује да се преда партизанима, и да се бори против фашизма своје домовине. Партизанске снаге потом нападају италијанску војску у Јабланици, побеђују и заробљавају генерала Морелија. Морели, не могавши да поднесе срамоту заробљеништва, извршава самоубиство.
Очајан због пораза Италијана, генерал Лоринг склапа договор са четничким сенатором (Орсон Велс) за заједнички напад на партизане. У међувремену, тифус наставља да заражава партизане, укључујући и болницу у Шћиту и њену докторку, Наду (Милена Дравић). Столе доноси наређења врховног штаба да се партизани премештају ка Шћиту да би одбранили болницу. Владо, по наређењу, разноси мост на Неретви. Подстакнути родољубивом песмом коју тифусари почињу да певају, партизани успешно одбијају непријатељски напад Шћита, уз много жртава. У бици Рива бива устрељен приликом пуцања на немачки тенк. Пре смрти, он оставља Мартину писмо намењено својој жени и упућује га како да га пошаље.
Касније, на Неретви, партизани праве привремени мост за прелаз пренос рањеника преко реке. Током преласка, нападају их немачки бомбардери и четници. Четнички сенатор, пољуљан немачким губитком од стране партизана, наређује повлачење али га његов потпуковник (Душан Булајић) убија, преузима вођство и наређује напад на партизане. У сукобу са четницима, Даница бива смртно рањена, а потом и њен брат Новак. Упркос великим губицима, партизани успевају да победе четнике.
Слободни од непријатељских напада, партизани и тифусари успешно прелазе Неретву.
Улоге
| Јул Бринер || Владо |- | Бата Живојиновић || Командант Столе |- | Милена Дравић || Нада |- | Борис Дворник || Стипе |- | Љубиша Самарџић || Новак |- | Орсон Велс || Доброслав Јевђевић |- | Павле Вуисић || Шофер Јордан |- | Сергеј Бондарчук || Мартин |- | Коле Ангеловски || Жика |- | Душан Булајић || Петар Баћовић |- | Столе Аранђеловић || Шумадинац |- | Фарук Беголи || Стево |- | Олег Видов || Никола |- | Ентони Досон || генерал Морели |- | Курт Јиргенс || генерал Лоринг |- | Силва Кошћина || Даница |- | Харди Кригер || пуковник Кренцер |- | Шарл Мило || Ђука |- | Франко Неро || капетан Микеле Рива |- | Васа Пантелић || партизански командант |- | Хayард Рос || Марио |- | Лојзе Розман || Иван |- | Драгомир Фелба || отац двоје мале деце |- | Хајрудин Хаџикарић || Владимир Назор |- | Фабијан Шоваговић || Луди Бошко |- | Сибина Мијатовић || докторка Марија |- | Миха Балох || Усташа командир |- | Петар Спајић Суљо || Избеглица |- | Деметер Битенц || Шредер |- | Урош Гловацки || Доктор |- | Слободан Велимировић || Холцхаусен |- | Ристо Шишков || Рањеник |- | Тана Маскарели || Избеглица
Настанак Предпродукција мини|Постер за филм који је креирао шпански уметник Пабло Пикасо, користећи мотив са своје слике Отмица Сабињанки. Филм је сниман 18 месеци, спонзорирало га је 58 привредних компанија, у њему је учествовао комбиновани пук тадашње ЈНА са 10.000 војника, уништена су четири посебно конструисана села, једна тврђава, а два пута је миниран гвоздени мост на Неретви. Према службеним проценама, филм је коштао 4,5 милиона долара, док су амерички извори наводили цифру од 12 милиона долара.
Филм је био пројекат у којем су учествовали удружени југословенски продуценти, иако је у највећем дијелу био пројект „Јадран филма“ који је ангажовао највећи број својих техничара. Поред њих ту су били и италијански, немачки и енглески партнери, као и Јунајтед Комонвелт, тада једна од највећих продуцентских кућа на свету. У то време, Битка на Неретви, у продукцијском смислу, је била највећи европски филм.
Лик Микелеа Риве (тумачио га је Франко Неро) заснован је на стварном историјском лику, италијанском капетану Марију Риви који је након капитулације Италије прешао на страну партизана и погинуо борећи против Немаца 18. октобра 1943. Причу о његовом преласку на страну партизана и погибији у борби против Немаца сценаристи су транспоновали у фебруар и март 1943. Исто тако, лик Владе (тумачио га је Јул Бринер) је такође заснован на стварној личности, инжењеру Владимиру Смирнову.
Орсон Велс придружио се раду на филму због договора са југословенском владом која би му, за глуму у филму, омогућила снимање његовог филма Дубина на далматинским обалама. Обе стране су испоштовале своју страну договора, али Дубина никад није напустио фазу продукције. Јул Бринер се придружио филму наводећи третман који је добио у Европи као одлучујући фактор: „Стране земље и даље третирају глумца као неког битног. У Холивуду глумац је постао само још један бизнисмен — ретко прави уметник.”
Продукција Сцена рушења правог моста преко Неретве снимала се 18. децембра 1968. али ниједан кадар није ушао у филм, јер се по минирању моста подигла велика прашина од које није могло да се снима. Ова сцена је касније поновљена на макетама у једном чехословачком студију. Током снимања сцене минирања моста, Јул Бринер је инсистирао да сам изводи своје вратоломије. У току сцене, једна од мина експлодирала је прерано и лансирала би Бринера са моста, да он није успео да се задржи за челичну греду моста, тиме спасивши себи живот. Када је Велс чуо за несрећу на сету пришао је Бринеру и рекао му: „Изгледа да твоје време још није дошло. Као и ја, можеш да наставиш да провоцираш људе.” Бринер и Велс умрли су истог дана 1985. године.
Немачки Тигар I тенкови који су се појавили у филму су заправо преправљени совјетски тенкови Т-34 који су стручњаци ЈНА прерадили за потребе филма (иако се тенкови Тигар I нису користили на југословенском ратишту). Ови тенкови су се касније појавили и у америчком филму Ратници Брајана Хатона из 1970. са Клинтом Иствудом и Доналдом Садерландом у главним улогама, који је снимљен у Југославији, и Сутјесци Стипе Делића из 1973.
Један од оригиналних постера за француску верзију филма је направио Пабло Пикасо, користећи детаљ са своје слике Отмица Сабињанки. Пикасо је за своју накнаду тражио само кутију најбољих југословенских вина.
Музика Верзија филма за америчко тржиште, скраћена и синхронизована на енглески језик, садржи музику композитора Бернарда Хермана коју је извео оркестар Лондонске филхармоније сачињен од сто двадесет инструмената. Пре рада на Бици на Неретви, Херман је претходно компоновао само један ратни филм, Голи и мртви, режисера Раула Волша.Battle of Neretva - ORIGINAL MOTION PICTURE SOUNDTRACK Уводне такте композиције „The Turning Point” Херман је преузео из сопствене композиције „The Killing”, коју је написао за потребе филма Поцепана завеса Алфреда Хичкока, али која је одбијена од стране студија Јуниверзал. Саундтрек са музиком из овог филма је у Сједињеним Државама објављен 1969. године. -{Prelude The Retreat Separation From Italy Chetniks' March Farewell Partisan March Pastorale The Turning Point The Death of Danica Finale – Victory!}-
Успех На премијери филма одржаној 29. новембра 1969. на отварању сарајевског културно-спортског центра Скендерија, поред Тита и филмске екипе, наводно су присуствовали и Софија Лорен и Омар Шариф. Битка на Неретви је након филма Спартак Стенлија Кјубрика сврстана међу историјске филмске спектакле по утрошеним средствима и броју статиста.
Филм је ушао међу пет филмова номинованих 1969. за Оскар у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, поред филмова З из Алжира, шведског -{Ådalen 31}-, совјетског Браћа Карамазов и француског Моја ноћ код Мод.
Јуна 2010. године, на 32. Међународном филмском фестивалу у Москви, у конкуренцији 120 филмова светске кинематографије уврштен је у десет најважнијих филмова о Другом светском ратуhttp://hrt.hr/index.php?id=94&tx_ttnews [tt_news]=76695&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=8bfb218d80.
Сцена велике битке између партизана и четника је касније поменута у филму Ране Срђана Драгојевића.
Награде На Филмским сусретима у Нишу 1970. године: Љубиша Самарџић - Гран при Награда публике
Културно добро
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Битка на Неретви".
Референце
Спољашње везе
Категорија:Филмови 1969. Категорија:Хрватски играни филмови Категорија:Босанскохерцеговачки играни филмови Категорија:Југословенски играни филмови (Хрватска) Категорија:Југословенски играни филмови (Босна и Херцеговина) Категорија:Југословенски играни филмови Категорија:Хрватски филмови Категорија:Босанскохерцеговачки филмови Категорија:Југословенски филмови Категорија:Филмови студија Босна филм Категорија:Филмови студија Кинема Категорија:Филмови студија Јадран филм Категорија:Партизански филмови Категорија:Југословенски филмови кандидовани за Оскара Категорија:Филмови Вељка Булајића Категорија:Четници у филму