мини|250px|Анимирана, бојом кодирана мапа која приказује различите континенте и регионе. У зависности од конвенције и модела, неки континенти могу бити консолидовани или подељени: на пример, Евроазија је најчешће подељена на Азију и Европу (црвене нијансе), док се Северна и Јужна Америка понекад препознају као један Амерички континент (зелене нијансе). мини|250px|Свет је сравњен у Димаксионску мапу при развијању у икосахедронску мрежу са готово суседним копненим масама
Континент (, „држати заједно“) је велика континуална маса тла на планети Земљи. Не постоји један стандард који дефинише континент и различите културе и научне дисциплине имају различите листе онога што они сматрају континентима. Уопштено, континент мора бити велик и имати геолошки јасне границе. Док неки сматрају да постоји само 4 или 5 континената, уобичајено је прихваћено да их постоји 6 или 7. У редоследу од највећег по величини до најмањег, они су: Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа и Аустралија. "Most people recognize seven continents—Asia, Africa, North America, South America, Antarctica, Europe, and Australia, from largest to smallest—although sometimes Asia and Europe are considered a single continent, Eurasia."
Две најчешће дилеме у листи континената су да ли Европа и Азија треба да буду разматрани као два континента или је у питању Евроазија, и да ли су Северна Америка и Јужна Америка два континента или је то један континент по имену Америка. Неколицина географа предлаже груписање Европе, Азије и Африке у континент по имену Еврафразија.
Континенти су понекад концептуално подељени тако да чине „суперконтиненте“ или подељени на „потконтиненте“. Ови термини су још непрецизније дефинисани од појма континент. Геолошки гледано континенти се углавном подударају са областима континенталне коре који се налазе на континенталним плочама. Међутим неке области континенталне коре су региони покривени водом који се обично не укључују у списак континената. Подручје под називом Зеландија је једно такво подручје.
Острва се обично сматрају деловима континента којима су најближа. „Океанија“ понекад означава и Аустралију и Пацифичка острва, укључујући Нови Зеланд. По другом тумачењу, Аустралија је континент за себе док Пацифичка острва нису део тог континента.
Дефиниције и примене
По конвенцији, „континенти се сматрају великим, континуираним, дискретним масама земље, идеално одвојеним пространим водама“. Неколико од седам конвенционално признатих континената нису дискретне копнене масе које су потпуно одвојене водом. Критеријум „велика“ доводи до произвољне класификације: Гренланд, са површином површине сматра се највећим острвом на свету, док се Аустралија, на се сматра најмањим континентом.
Веће копнене површине Земље имају обале на јединственом, континуираном Светском океану, који је подељен на неколико главних океанских компонената континентима и разним географским критеријумима.". Columbia Encyclopedia (2006). New York: Columbia University Press. Приступљено 20 February 2007.." UN Atlas of the Oceans (2004). Приступљено 20 February 2007.
Опсег
Најрестриктивније значење термина континент је да је то континуирана"continent n. 5. a." , 2nd edition. Oxford University Press ; "continent1 n." (2006) The Concise Oxford English Dictionary, 11th edition revised. (Ed.) Catherine Soanes and Angus Stevenson. Oxford University Press; "continent1 n." (2005) The New Oxford American Dictionary, 2nd edition. (Ed.) Erin McKean. Oxford University Press; "continent [2, n] 4 a" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning ; "continent" (2007) Encyclopædia Britannica. Приступљено 14 January 2007, from Encyclopædia Britannica Online. копнена површина, при чему морске обале и копнене границе сачињавају руб континента. У том смислу термин континентална Европа (која се понекад у Британији назива „Континентом”) се користи за означавање главног копненог дела Европе, чиме се искључују острва као што су Велика Британија, Ирска, Малта и Исланд, а термин континентална Аустралија се односи на копнени део Аустралије, без Тасманије и Нове Гвинеје. Слично томе, континенталне Сједињене Државе сачињава 48 суседних држава и дистрикт Колумбија у централној Северној Америци, као и Аљаска на северозападном делу континента (мада су та два дела раздвојена Канадом), док се искључују Хаваји, Порторико, и Гвам.
Са тачке гледишта геологије или физичке географије, континент се може проширити изван граница непрекидне суве земљишне површине, како би се укључиле плитке, потопљене суседне области (континентални праг)"continent [2, n] 6" (1996) Webster's Third New International Dictionary, Unabridged. ProQuest Information and Learning. "a large segment of the earth's outer shell including a terrestrial continent and the adjacent continental shelf" и острва на прагу (континентална острва), јер су она структурни део континента.
Из ове перспективе, руб континенталног прага је права ивица континента, пошто обале варирају са променама нивоа мора.Ollier, Cliff D. (1996). . "Ocean waters extend onto continental rocks at continental shelves, and the true edges of the continents are the steeper continental slopes. The actual shorelines are rather accidental, depending on the height of sea-level on the sloping shelves." У том смислу острва Велике Британије и Ирске су део Европе, док Аустралија и острво Нова Гвинеја заједно чине континент.
мини|250p|Мапа острвских земаља: те државе су често географски групишу са суседним континенталним масама.
Као културна творевина, концепт континента може да прелази преко континенталног прага и да обухвата океанска острва и континенталне фрагменте. У том смислу, Исланд се сматра делом Европе, а Мадагаскар делом Африке. Екстраполирајући овај концепт до његовог екстрема, поједини географи групишу Аустралијску континенталну плочу са острвима у Пацифику у један континент звани Океанија. Овим се дели целокупна копнена површина Земље на континенте или квази-континенте.
Сепарација
Идеални критеријум према коме је сваки континент засебна копнена маса се обично не примењује дословно због историјских конвенција. Од седам континената који су у највећој мери глобално прихваћени, само су Антарктик и Аустралија комплетно одвојени од других континената океаном. Неколико континената није дефинисано у виду апсолутно раздвојених копнених целина већ као „више или мање дискретне земљишне масе”. Азија и Африка су спојени путем Суецког земљоуза, а Северна и Јужна Америка путем Панамског земљоуза. У оба случаја, нема комплетне сепарације тих копнених маса путем воде (не узимајући у обзир Суецки канал и Панамски канал, који су уски и плитки, као и вештачки направљени). Оба ова земљоуза су веома уска у поређењу са већинским деловима копнених површина које уједињују.
Северна Америка и Јужна Америка се третирају као засебни континенти у моделу седам континената. Међутим, они се исто гледају као један континент познат као Америке. Такво гледиште је било широко заступљено у Сједињеним Државама до Другог светског рата, а и даље је превалентно у неким азијским моделима шест континената. Ово остаје заједничка визија у латиноамеричким земљама, Шпанији, Португалији, Француској, Италији и Грчкој, где се у школама предаје као један континент.
Критеријум дискретне копнене масе у потпуности се занемарује ако се континуална копнена маса Евроазије класификује као два одвојена континента: Европу и Азију. Физиографски, Европа и Јужна Азија су полуострва евразијске копнене масе. Међутим, Европа је широко прихваћена као континент са њеном релативно великом површином од , док се Јужна Азија, са мање од половине те површине, сматра потконтинентом. Према једном алтернативном гледишту, у геологији и географији, Евроазија је један континент у шестоконтинентном погледу на свет. Неки сматрају раздвајање Евроазије у Азију и Европу последицом преосталог евроцентризма: „У погледу физичке, културне и историјске разноврсности, Кина и Индија су упоредиве са целокупном европском копненом масом, не са појединачним европских земљама. [...].” Међутим, из историјских и културних разлога, поглед на Европу као посебан континент наставља се у неколико категоризација.
Ако се континенти дефинишу стриктно као дискретне копнене целине, које обухватају сва додирна копнена тела, тада Африка, Азија и Европа формирају један континент који се може назвати Афро-Евроазијом. Ово производи модел четири континента који се састоји од Афро-Евроазије, Америке, Антарктика и Аустралије.
Кад су нивои мора били нижи током плеистоценских ледених доба, веће области континенталних прагова су биле изложене као копно, формирајући копнене мостове. Током тих периода Аустралија и Нова Гвинеја су биле један, континуирани континент. Слично томе, Америке и Афро-Евроазија су биле спојене Беринговим копненим мостом. Остала острва попут Велике Британије су била спојена са главном копненом масом континената. У то време постојала су само три дискретна континента: Афро-Евроазија-Америка, Антарктика и Аустралија-Нова Гвинеја.
Неки системи дефинисања континената Моделицентар|400pxМапа на којој су бојом означени различити континенти. Сличне нијансе приказују области које се могу консолидовати или поделити.Четири континента Африка-Евроазија Америка Антарктик Аустралија/Океанија Пет континената Африка Aзија Европа Америка — Аустралија/Океанија Африка Евроазија Америка Антарктик Аустралија/Океанија Шест континената. ". The Columbia Encyclopedia . 2001. New York: Columbia University Press - Bartleby. Африка Азија Европа Америка Антарктик Аустралија/Океанија Африка Евроазија Северна Америка Јужна Америка Антарктик Аустралија/ОкеанијаСедам континената. Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc.World, National Geographic - Xpeditions Atlas. 2006. Washington, DC: National Geographic Society.. Atlas of Canada". MSN Encarta Online Encyclopedia 2006.. 2009-10-31."Continent". McArthur, Tom, ed. . Африка Азија Европа Северна Америка Јужна Америка Антарктик Аустралија/Океанија Модел седам континената се обично предаје у школама у Кини, Индији, Пакистану, Филипинима, делу западне Европе и већини енглеског говорног подручја, укључујући Аустралију и Уједињено Краљевство. Модел шест континената са комбинованом Евроазијом се углавном користи у Русији, источној Европи, и Јапану. Модел шест континената са комбинованим Америкама се обично користи у Француској и њеним бившим колонијама, Италији, Португалији, Шпанији, Румунији, Латинској Америци, и Грчкој. Older/previous official Greek Paedagogical Institute . page 30, 5+1 combined-America continents model; . lemma continent (epeiros), 5 continents model; Lexico Triantaphyllide online dictionary, Greek Language Center (Kentro Hellenikes Glossas), lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model; Lexico tes Neas Hellenikes Glossas, G.Babiniotes, Kentro Lexikologias (Legicology Center) LTD Publications. . lemma continent (epeiros), 6 continents combined-America model Модел пет континената настаје из овог модела искључивањем Антарктика као ненасељеног. То се користи, на пример у Уједињеним нацијама и у Олимпијској повељи у њеном опису олимпијске заставе.
Термин Океанија се односи на групу острвских земаља и територија у Тихом океану, заједно са континентом Аустралија. Тихоокеанска острва са везама за друге друге континенте (као што су Јапан, Хаваји или Ускршње острво) се обично групишу с тим континентима уместо са Океанијом. Овај термин се користи у неколико различитих континенталних модела уместо Аустралије.
Геологија Током 20. века, геолози су прихватили теорију да се континенти померају на површини планете током времена. Овај процес се назива тектоника плоча.
Површина Земље се тренутно састоји од седам великих и бројних мањих тектонских плоча које се померају и сударају и таквим померањима је дошло и до данашњег изгледа континената.
Рељеф континената