Награда „Пјер“ је награда за најбољу карикатуру коју једном годишње додељује компанија „Новости“. Име је добила по карикатуристи Пјеру Крижанићу, а установљена је 1967. по идеји Драгана Савића, карикатуристе Борбе. Идеју је спровео у дело Слободан Глумац, тадашњи главни уредник „Вечерњих новости”. Први добитник награде био је Албин Рогељ за карикатуру Осмерац на југословенски начин.Оскар карикатуре , Приступљено 13. 4. 2013.

Добитницима награда се додељују - Златни, Сребрни и Бронзани „Пјер”, за најбоље карикатуре и посебна награда за најбољи портрет-карикатуру. Награђенима се уручују плакете са ликом Пјера Крижанића, рад вајара Небојше Митрића, дипломе и новчане награде. Након проглашавања награђених, у земљи и иностранству се организују изложбе одабраних карикатура са конкурса.

Добитници 1967 Године 1967. награђени су: прва награда, сребрна плакета — Албин Рогељ друга награда — Раде Ивановић трећа награда — Фери Павловић 1968 Године 1968. на 2. конкурсу награђени су: прва награда, сребрна плакета — Душан Петричић друга награда — Недељко Драгић из Загреба, друга награда трећа награда — Зоран Јовановић и Миодраг Стојановић Специјална награда за портрет-карикатуру припала је Ади Мулабеговићу. 1969 Године 1969. на 3. конкурсу награђени су: прва награда, сребрна плакета — Зоран Јовановић друга награда — Божо Кос трећа награда — Миодраг Стојановић и Божа Стефановић 1970 Године 1970. на 4. конкурсу награђени су: прва награда, сребрна плакета — Ади Мулабеговић друга награда — Ђорђе Орма трећа награда — Сунчица Божиновска, Ранко Гузина и Бранислав Радошевић 1971 Године 1971. на 5. конкурсу награђени су: прва награда — Ранко Гузина трећа награда — Зденко Блажић, Сунчица Божиновска, Ђуро Варга и Миодраг Величковић. 1972 Године 1972. конкурс није одржан. 1973 Године 1973. на 6. конкурсу додељена је награда за целокупан једногодишњи рад кандидата: Ото Рајзингер из Загреба 1974 Године 1974. на 7. конкурсу награђени су: прва награда, посебна плакета — Иво Кушанић друга награда — Димитрије Живадиновић трећа награда – Дарко Марковић 1975 Године 1975. на 8. конкурсу награђени су: прва награда и плакета „Пјер“ – Зулфикар Зуко Џумхур друга награда — Исмет Вољевица трећа награда – Стево Страчковски 1976 Године 1976. на 9. конкурсу награђени су: прва награда и плакета „Пјер“ – Стево Страчковски друга награда — Петар Кораксић, за карикатуру „Без речи” трећа награда – Макс Тобољевић-Аким, за карикатуру „Коршка басна” 1977 Године 1977. на 10. конкурсу награђени су: прва награда и плакета „Пјер“ – Југослав Влаховић друга награда — Иван Харамија, за карикатуру „Вјетроказ” трећа награда – Жарко Луетић 1978 Године 1978. на 11. конкурсу награђени су: прва награда – Предраг Kораксић друга награда — Стане Јагодич, за карикатуру „Без речи” трећа награда – Ђуро Варга, за карикатуру „Без речи” Први пут је додељена и награда за најбољу портрет-карикатуру, коју је добио Ненад Данчуо, за портрет Мике Шпиљака. 1979 Године 1979. на 12. конкурсу награђени су: прва награда – Милорад Добрић друга награда — Сунчица Божиновска трећа награда – Бранко Цонић Награда за најбољу портрет-карикатуру, Зоран Јовановић – Јус 1980 Године 1980. на 13. конкурсу награђени су: прва награда – Драган Савић друга награда — Градимир Смуђа трећа награда – Фери Павловић Награда за најбољу портрет-карикатуру, Руди Стипковић, за портрет Павла Вујисића 1981 Године 1981. на 14. конкурсу добитници су: прва награда — Бранислав Обрадовић, са гег-стрипом друга награда — Иво Кушанић трећа награда – Младен Богнар Награда за најбољи портрет-карикатуру – Недељко Убовић Добитник мале карикатуре „Пјер“ – Бранислав Станковић 1982 Године 1982. на 15. конкурсу награђени су: прва награда — Душан Петричић друга награда — Маријан Манчек трећа награда – Владимир Боројевић Награда за најбољи портрет-карикатуру – Петар Писместовић 1983 Године 1983. на 16. конкурсу награђени су: прва награда — Миодраг Стојановић друга награда — Тошо Борковић трећа награда – Слободану Обрадовићу Награда за најбољи портрет-карикатуру – Борота Печара. 1984 Године 1984. на 17. конкурсу награђени су: прва награда — Тошо Борковић друга награда — Мирко Илић трећа награда – Бранислав Обрадовић 1985 Године 1985. на 18. конкурсу награђени су: прва награда — Ицо Вољевица друга награда — Градимир Смуђа трећа награда – Миленко Михајловић 1986 Године 1986. на 19. конкурсу награђени су: прва награда — Ненад Милићевић друга награда — Миленко Михајловић трећа награда – Милан Личин 1987 Године 1987. на 20. конкурсу награђени су: прва награда — Градимир Смуђа друга награда — Срећко Пунтарић трећа награда – Божа Стефановић 1988 Године 1988. на 21. конкурсунаграђени су: прва награда — Тошо Борковић друга награда — Анет Василевски трећа награда – Иван Харамија 1989 Године 1989. на 22. конкурсу награђени су : прва награда — Димитрије Живадиновић друга награда — Јошко Марушић трећа награда – Градимир Смуђа 1990 Године 1990. на 23. конкурсу, награђени су: прва награда — Предраг Пантовић друга награда — Мухамед Ђерлек трећа награда – Љубомир Перенчевић Те године први пут је организована и награда на основу гласања читалаца „Вечерњих новости“ за карикатурe из најужег круга за награде. Читаоци су великом већином гласали за карикатуру Ефтима Гашева 1991 Године 1991. на 24. конкурсу, награђени су: прва награда — Божо Стефановић друга награда — Слободан Милић трећа награда – Горан Ћеличанин

Награда читалаца – Александар Ећимовић 1992 Године 1992. на 25. конкурсу, награђени су: прва награда — Тошо Борковић друга награда — Драгутин Гане Милановић трећа награда – Душан Арсенић 1993 Године 1993. на 26. конкурсу, награђени су: прва награда — Драган Руменчић друга награда — Александар Блатник трећа награда – Душан Лудвиг 1994 Године 1994. на 27. конкурсу, награђени су: прва награда — Јован Прокопљевић друга награда — Миодраг Величковић трећа награда – Шпиро Радуловић 1995 Године 1995. на 28. конкурсу, награђени су: прва награда — Борислав Станковић друга награда — Југослав Влаховић, за карикатуру „Роденов пољубац” трећа награда – Дарко Дрљевић, за карикатуру „Тужна сеоба”. За карикатуре су гласали сами учесници. 1996 Године 1996. на 29. конкурсу, награђени су: Златни „Пјер“ — Миленко Косановић Сребрни „Пјер“ — Слободан Обрадовић Бронзани „Пјер“ — Љубомир Перенчевић Најбољу карикатуру изабрали су сами учесници конкурса, који су сачињавали жири. 1997 Године 1997. на 30. конкурсу, награђени су: Златни „Пјер“ — Александар Ећимовић Сребрни „Пјер“ — Недељко Убовић Бронзани „Пјер“ — Миодраг Стојановић 1998 Године 1998. на 31. конкурсу, награђени су: прва награда — Лука Лагатор друга награда — Слободан Обрадовић трећа награда – Недељко Убовић За победника су сами учесници изабрали Луку Лагатора. Читаоци су гласали за пет карикатура на основу каталога. 1999 Године 1999. на 32. конкурсу, награђени су: Златни „Пјер“ — Александар Ећимовић Сребрни „Пјер“ — Дарко Дрљевић, са карикатуром „Тужна судбина” Бронзани „Пјер“ — Недељко Убовић, са карикатуром „Српска својеглавост” Велика награда жирија (Гран при) – Ранко Гузина. Жири су били сами учесници конкурса. 2000 Године 2000. на 33. конкурсу, награђени су: Златни „Пјер“ — Љубомир Сопка Сребрни „Пјер“ — Тошо Борковић, са карикатуром „Без речи” Бронзани „Пјер“ — Владимир Станковић, са карикатуром „Без речи” 2001 Године 2001. на 34. конкурсу, награђени су: Велика плакета – Јован Прокопљевић друга награда – Владо Волаш, са карикатуром „Без речи” трећа награда – Душан Вукојев 2002 Године 2002. на 35. конкурсу, учествовало је 114 аутора, са више од 600 карикатура, а награђени су: прва награда — Драган Гане Милановић, са карикатуром „Без речи” друга награда — Миланкo Каличанин, са карикатуром „Без речи” трећа награда – Војислав Милић 2003 Године 2003. на 36. конкурсу, учествовало је 122 аутора, са 589 радова, а награђени су: прва награда — Саша Димитријевић друга награда — Љубомир Перенчевић трећа награда – Александар 2004 Године 2004. на 37. конкурсу, награђени су: прва награда — Горан Ћеличанин, за карикатуру без речи, са кордоном лојаница који гори испред порушене цркве, метафичном представом духовне заштите коју имају српске светиње на Косову. друга награда — Дарко Дрљевић, за карикатуру „Торањ” трећа награда — Горан Дивац, за карикатуру без речи о домаћим социјалним потресима. 2005 Године 2005. на 38. конкурсу, учетвовало је 187 аутора са 706 при­спе­лих радова, а награђени су: Златни „Пјер“ — Ду­ша­н Лу­дви­г, за ка­ри­ка­ту­ру „Те­а­тар ап­сур­да”. Сребрни „Пјер“ — Александар Блатник Бронзани „Пјер“ — Слободан Срдић. 2006 Године 2006. на 39. конкурсу, награђени су:

Златни „Пјер“ — Тошо Борковић Сребрни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек Бронзани „Пјер“ — Слободан Срдић 2007 Године 2007. на јубиларном 40. конкурсу, је учествовало учествовало 194 аутора са 963 карикатура.

Златни „Пјер“ — Шпиро Радуловић, за карикатуром без речи, са сликом Србије прошлог века оличене у стаблима шљива - некада једине наше (шљиве) експортне робе, испреплетане са Србијом данашњице, односно дрворедима тениских рекета, која алудира на промену националног бренда. Сребрни „Пјер“ — Горан Дивац, за карикатуру „Миротворци”, која метафорично портретише лицемерје неких моћника наше цивилизације, који своје припреме за ратне обрачуне камуфлирају мировним акцијама. Бронзани „Пјер“ — Марија Докмановић, за карикатуру „Без речи”, која представља интелигентну еколошку експресију о судбини златне рибице.

Награду за најбољу портрет-карикатуру добио је Константин Грос, за своје виђење Карле дел Понте. На карикатури она трчкара по шуми са мрежом за лептирове, док од дрвећа прелепљеног потерницама не види руке генерала који је зачикује. 2008 Године 2008. на 41. конкурсу, добитници су: Златни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек, за карикатуру Срба који играју коло у лавиринту Сребрни „Пјер“ — Горан Ћеличанин, за карикатуру „Без речи”, са карикатуром закрпе у облику Косова, на на образу Миле Ђукановића Бронзани „Пјер“ — Сава Бабић, за карикатуру на тему гласача, заведеног обећањима политичара, који се на путу до гласачке кутије претвара у наивну, послушну овчицу За портрет-карикатуру награђен је Славиша Шеврт, за портрет Емира Кустурице. 2009 Године 2009. на 42. конкурсу, је учествовало 169 аутора са 665 радова, а награђени су: Златни „Пјер“ — Миланко Каличанин, за карикатуру без речи Сребрни „Пјер“ — Никола Пејков, за карикатуру „Маске” Бронзани „Пјер“ — Јован Прокопљевић, за карикатуру без речи За најбољи портрет-карикатуру, награђен је Зоран Товирац Тоцо, за портрет Ивана Тасовца, а карикатура носи наслов „Трилогија политичка-спортска-културна”. 2010 Године 2010. награда је додељена по 43. пут: Златни „Пјер“ — Јово Шкомац за карикатуру Сплав Mедузa, која говори о евроскептицизму. Алудирајући на истоимено дело француског сликара Теодора Жерикоа приказује неколико исцрпљених људи на сплаву са српском заставом, који за време олује на океану помоћ траже од брода са обележјем Европске уније на коме пише „Титаник”. Сребрни „Пјер“ — Владо Волаш за карикатуру „Венчање”. Бронзани „Пјер“ — Миро Стефановић за карикатуру „Балкански стампедо”. За најбољи портрет-карикатуру изабран је рад Марка Стајића, портрет Стеве Жигон у лику Кригера. 2011 Године 2011. на 44. конкурсу од 592 пристигла рада, награђени су: Златни „Пјер“ — Мухамед Ђерлек, за карикатуру „Неслога“ Сребрни „Пјер“ — Шпиро Радуловић, за карикатуру „Себичност“ Бронзани „Пјер“ — Југослав Влаховић, за карикатуру „Знак питања“ Сва три рада везана су за Србију. У категорији најбољи портрет-карикатура, награђен је Славиша Шеврт, за лик Иве Андрића, којим је желео да обележи јубилеј пола века од Андрићеве Нобелове награде. 2012 Године 2012. на 45. конкурсу учествовало je 138 карикатуриста са 610 радова, а награђени су: Златни „Пјер“ — Недељко Убовић, за карикатуру „Вођа”