Самарканд () је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Постоје докази о људској активности на подручју града из касне палеолитске ере, мада не постоје директни докази о оснивању Самарканда; неке теорије тврде да је град основан између 8. и 7. века п. н. е. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Услед његове локације у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.Guidebook of history of Samarkand".
Град је познат по томе што је исламски центар за научно проучавање. У 14. веку је постао главни град царства Тимура (Тамерлан) и место је његовог маузолеја (Гур-е Амир). Џамија Биби-Каним, обновљена током совјетског доба, остаје једна од најистакнутијих градских знаменитости. Трг Регистана у Самарканду био је древно средиште града, а вежу га три монументалне верске зграде. Град је пажљиво очувао традицију древних заната: везење, везење златом, ткање свиле, гравура на бакру, керамика, резбарење и сликање на дрвету.Энциклопедия туризма Кирилла и Мефодия. 2008.
Савремени Самарканд је подељен на два дела: стари град и нови град који је развијен за време Руског царства и Совјетског Савеза. Стари град укључује историјске споменике, продавнице и старе приватне куће, док нови град обухвата управне зграде заједно са културним центрима и образовним установама.
Самарканд има мултикултуралну и вишејезичну историју која је значајно измењена процесом разграничења у Централној Азији након распада СССР. Многи становници града су матерњи говорници или говоре таџикистанског језика,"The Persian-speaking cities of Bukhara and Samarkand, rightly considered by today’s Tajiks as the constituting the historical centres of Tajik civilization" Foltz, Richard.D.I. Kertzer/D. док је узбекистански службени језик, а руски се такође широко користи у јавној сфери, у складу са језичком политиком Узбекистана.
Историја мини|Улугбегова медреса у Самарканду Уз Бухару, Самарканд је један од најстаријих насељених градова у централној Азији, који просперира из свог положаја на трговачком путу између Кине и Европе . Нема директних доказа о томе када је основана. Истраживачи са Института за археологију Самарканда датирају оснивање града у 8.–7. век пре нове ере.
Археолошка ископавања спроведена у границама града као и у приградским областима открила су 40.000 година старе доказе људског присуства, који датирају из периода горњег палеолита.
Од својих најранијих дана, Самарканд је био један од главних центара согдијске цивилизације. Био је главни град персијске сатрапије Согдијане за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. п. н. е. Грци су град звали Мараканда (Μαρακανδα). (New York: , reprint) Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања. Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа.
Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски Канат и царство Хорезм. Монголи су опљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кану Бараку био потребан новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дужине 63 метра.
У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку.Britannica. Од 1599. до 1756. године, Самаркандом је владала аштраканидска грана Бухарског каната. Од 1756. до 1868. њиме су владали Мангхудски емири Бухаре.Columbia-Lippincott Gazetteer. Оживљавање града почело је за време владавине оснивача узбекистанске династије, Мангита, Мухамеда Рахима (1756–1758). Мухамед Ракхимби је покушао да обнови Самарканд.Materialy po istorii Sredney i Tsentral'noy Azii X—XIX veka.
Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели одбранити. Касније је Самарканд постао центар руског Туркестана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР. Током Другог светског рата, након што је нацистичка Немачка извршила инвазију на Совјетски Савез, један број грађана Самарканда је послат у Смоленск да се боре против непријатеља . Многе су нацисти заробили или убили.
Проучавање историје Самарканда од стране Европљана почело је након освајања Самарканда од стране Руске империје 1868. године. Прве студије историје Самарканда написали су аутори Н. Веселовски, В. Бартолд и В. Вјаткин. У совјетском периоду, објављен је сиже историје града, у двотомној Историји Самарканда коју је уредио узбекистански академик Иброхим Моʻминов.Montgomery David.
На иницијативу академика Академије наука Узбекистанске ССР И. Муминова и уз подршку Шарафа Рашидова, 1970. године ује обележена 2500-годишњица Самарканда. С тим у вези, отворен је споменик Улуг-бег, основан је Музеј историје Самарканда, припремљена је и објављена двотомна историја Самарканда.Istoriya Samarkanda v dvukh tomakh.Montgomery David, Review of Samarkand taarikhi by I. M. Muminov et al. //.
Након стицања независности Узбекистана, објављено је неколико монографија о античкој и средњовековној историји Самарканда.Shirinov T.SH.Malikov A.M. Istoriya Samarkanda (s drevnikh vremen do serediny XIV veka).
Модерни Самарканд је живахан град, а 2019. године град је био домаћин првог Самаркандског полумаратона.Samarkand Marathon.
Етимологија Назив потиче из иранских језика персијски и согдијски „камен, стена“ и , што значи тврђава, град. У том погледу, Самарканд има исто значење као име главног града Узбекистана Ташкента, при чему јеtash- турски израз за „камен“, а -kent турски аналог од kand позајмљеног из иранских језика.Sachau, Edward C. Alberuni’s India: an Account of the Religion.
Према научнику из 11. века Махмуду ал-Кашгарију, град је у Караханидима био познат као ( ), што значи „дебели град“. Могулски цар Бабур из 16. века такође је помињао град под овим именом, а кастиљански путник из 15. века Руј Гонзалез де Клавихо тврдио је да је Самарканд једноставно искривљени облик ове речи.
Становништво Према званичним извештајима, већина становника Самарканда су Узбеци, док многи извори наводе да је град већински насљен Таџицима,Akiner, Shirin; Djalili, Mohammad-Reza; Grare, Frederic (2013)., I.B.Tauris, : "According to official Uzbek statistics there are slightly over 1 million Tajiks in Uzbekistan or about 3% of the population. The unofficial figure is over 6 million Tajiks. They are concentrated in the Sukhandarya, Samarqand and Bukhara regions." до 70 процената градске популације. Таџици су посебно концентрисани у источном делу града, где су главне архитектонске знаменитости. Према различитим независним изворима, Таџици су већинска етничка група Самарканда. Етнички Узбеци су друга највећа групаPaul Bergne: The Birth of Tajikistan. и највише су концентрисани на западу Самарканда. Тачне демографске бројке је тешко добити пошто се неки људи у Узбекистану идентификују као „узбекистанци“ иако говоре таџикистански као свој матерњи језик, често зато што их централна влада региструје као Узбекистанце упркос њиховом таџикистанском језику и идентитету.
У Самарканду такође живе више иранских народа, Руса, Украјинаца, Белоруса, Јермена, Азербејџана, Татари, Корејци, Пољаци и Немци, сви живе првенствено у центру и западним деловима града. Ови народи су емигрирали у Самарканд од краја 19. века, посебно током совјетске ере; углавном говоре руски језик.
На крајњем западу и југозападу Самарканда живе Арапи из централне Азије, који углавном говоре узбечки језик; само мали део старије генерације говори средњоазијски арапски. У источном Самарканду некада је постојала велика махала бухарских (средњоазијских) Јевреја, али почевши од 1970-их, стотине хиљада Јевреја напустило је Узбекистан и преселило се у Израел, Сједињене Америчке Државе, Канаду, Аустралију и Европу. У Самарканду је данас остало свега неколико јеврејских породица.
У источном делу Самарканда постоји неколико квартова у којима живе централноазијски „Цигани“ (Љули, Ђуги, Парја и друге групе). Ови народи су почели да пристижу у Самарканд пре неколико векова из данашње Индије и Пакистана. Углавном говоре дијалект таџикистанског језика, као и сопствене језике.
Језик Државни и службени језик у Самарканду, као и у целом Узбекистану, је узбекистански језик . Узбекистански је један од турских језика и матерњи језик Узбека, Туркмена, Самаркандијских Иранаца и већине Самаркандијских Арапа који живе у Самарканду.
Као и у остатку Узбекистана, руски језик је дефакто други званични језик у Самарканду, а око 5% знакова и натписа у Самарканду је на овом језику. Руси, Белоруси, Пољаци, Немци, Корејци, већина Украјинаца, већина Јермена, Грка, неки Татари и неки Азербејџанци у Самарканду говоре руски. У Самарканду излази неколико новина на руском језику, од којих је најпопуларнији Самаркандский вестник. Самаркандијски ТВ канал СТВ неке емисије емитује на руском језику.
Најчешћи матерњи језик у Самарканду је таџички језик, који је дијалект или варијанта персијског језика. Самарканд је био један од градова у којима се развио персијски језик. Многи класични персијски песници и писци живели су или посећивали Самарканд током миленијума, а најпознатији су Фердуси, Омар Хајам, Џами, Рудаки, Сузани Самарканди и Камал Куџанди.
Док је званичан став да је узбечки језик најчешћи језик у Самарканду, неки подаци говоре да га само око 30% становника говори као матерњи језик. За осталих 70% таџикистански је матерњи језик, узбечки је други језик, а руски трећи. Међутим, пошто у Узбекистану није спроведен попис становништва од 1989. године, нема тачних података о овом питању. Упркос томе што је таџички језик други најчешћи језик у Самарканду, он не ужива статус званичног или регионалног језика.Karl Cordell, "Ethnicity and Democratisation in the New Europe", Routledge, 1998. Ипак, на Државном универзитету у Самарканду десет факултета нуди предавања на таџикистанском језику, а на катедри за таџикистански језик и књижевност уписује се преко 170 студената. Само једна новина у Самарканду излази на таџикистанском ћириличном таџичком писму: Ови Самарканд — Глас Самарканда. Локални Samarkandian ST и ТВ канали Самарканд имају неке емисије на таџичком језику, као и једна регионална радио станица. 2022. године у Самарканду је покренут квартални књижевни часопис на таџичком.
Поред узбекистанског, таџичког и руског, матерњи језици који се говоре у Самарканду су украјински, јерменски, азербејџански, татарски, кримски татарски, арапски (за веома мали проценат Самаркандијских Арапа) и други.
Модерни Самарканд је живахан град, а 2019. године град је био домаћин првог Самаркандског полумаратона. 2022. ово је такође укључивало пун маратон по први пут.
Религија