Мајкл Џозеф Џексон (; Гери, 29. август 1958 — Лос Анђелес, 25. јун 2009) био је амерички музичар, текстописац, филантроп и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих музичара и забављача свих времена. Његови доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Мајкл Џексон је једна од највећих звезда популарне културе двадесетог века. Због велике славе и талента који је имао, постао је познат као краљ поп музике. Соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5.
Почетком 1980-их Џексон је постао доминантна фигура у поп музици. Његов шести студијски албум „Thriller”, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Још четири његових издања, „Off the Wall” (1979), „Bad” (1987), „Dangerous” (1991) и „HIStory: Past, Present and Future, Book I” (1995), такође спадају међу најпродаваније музичке материјале на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких техника као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промотивне алатке у уметничку форму са спотовима песама: „Beat It”, „Billie Jean” и „Thriller”, који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на Музичкој телевизији (, скр. MTV). Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије су инспирисале бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче, рушећи културне, расне и генерацијске баријере. Два пута уврштен у „Рокенрол кућу славних”, његова остала достигнућа су многи Гинисови рекорди, укључујући и рекорд за „Најуспешнијег забављача свих времена”, 15 Греми награда, 26 америчких музичких награда, 13 бр. један синглова, и процењена продаја од преко 750 милиона албума широм света. Био је истакнут филантроп и хуманитарац који је зарадио и донирао милионе долара подржавши 39 акција и основавши своју фондацију.
Џексонов приватни живот је изазивао контроверзе годинама. Промена његове појаве се примећивала од краја 1970-их и почетком 1980-их, са променама облика његовог носа и боје његове коже које су резултовале широко медијско извештавање. Године 1993. окривљен је за сексуално злостављање детета иако није био оптужен. Два пута се женио, прво 1994. а затим и 1996, постајући отац троје деце. Једно дете је родила сурогат мајка. Године 2005. је званично оптужен за малтретирање детета и затим поново ослобођен оптужби. Док се спремао за своју последњу концертну турнеју 2009, педесетогодишњи Џексон је преминуо услед предозирања лековима за успављивање и смирење. Његова комеморација је приказивана уживо широм света и посматрало ју је око милијарду људи.
Живот и каријера Младост и Џексон 5 (1958—1975) Мајкл Џозеф Џексон је рођен у Герију, Индијана 29. августа 1958. године.George, 20. p. Син је Џозефа Волтера и Кетрин Естер (рођене Скрус). Осми је од десеторо деце. Остатак породице чине: Реби, Џеки, Џексон, Џермејн, Латоја, Марлон, Брандон, Ренди и Џенет. Џозеф је радио у фабрици челика и наступао је у ритам и блуз бенду званом Фалкони () са својим братом Лутером. Мајкл је одрастао под великим утицајем своје мајке, која је била члан Јеховиних сведока.
Још од детињства Џексона је отац физички и ментално злостављао. Током дуготрајних увежбавања и проба често је тучен и вређан. Малтретирање у овом добу оставило је последице на његов живот. Једном приликом Џозеф се попео у дечју собу ушавши кроз прозор. Упао је док су деца спавала са застрашујућом маском на лицу урлајући из свег гласа јер, како је касније објашњавао, хтео је да их научи да не остављају прозор отвореним када оду на спавање. Годинама касније, Мајкл је имао кошмаре у којима је киднапован из своје собе. Године 2003. Џозеф је признао телевизији Би-Би-Си да је тукао своју децу. Џексон је први пут отворено причао о злостављању којем га је отац подвргавао у интервјуу са Опром Винфри 1993. године. Рекао је да је током детињства често плакао јер се осећао усамљеним и да би му често позлило чим би угледао свог оца. У интервјуу са Мартином Баширом, познатом као „Живот са Мајклом Џексоном” (, снимљеном 2003), горко је заплакао током разговора о свом детињству. Изјавио је да се још увек сећа како је Џозеф седео у фотељи са каишем којим би тукао своју децу кад год не би добро вежбали, објаснивши: „Кад не би одрадио како треба, поцепао би те”.
Џексон је свој музички таленат показао веома рано, наступајући као петогодишњак на божићним концертима. Године 1964. заједно са братом Марлоном придружио се групи Браћа Џексон (), коју су чинили њихова браћа Џеки, Тито и Џермејн. На почетку, свирали су конго и тамбурину. Млади Мајкл је затим почео да наступа као пратећи вокал и да плеше, а када је напунио осам година, он и Џермејн постали су водећи вокали. Тада је назив групе промењен у Џексон 5 (). Бенд је наступао по средњем Западу од 1966. до 1968. Често је наступао и у клубовима за одрасле. Године 1966. победили су на најзначајнијем локалном музичком такмичењу извевши песму Џејмса Брауна „I Got You (I Feel Good)”.
Након учешћа на поменутом такмичењу, Џексон 5 је снимио неколико песама, укључујући и дебитантски сингл „Big Boy” за издавачку кућу Стилтаун 1967. Идуће године су потписали уговор са Мотаун рекордсом. Магазин „Ролинг стоун” је описао младог Мајкла као чудо са огромним музичким даром истичући да је брзо постао фронтмен и водећи вокал у групи: „Иако је имао дечји пискав глас, плесао је као одрастао и певао је са краљевима ритма, блуза и госпела као што су Сем Кук, Џејмс Браун, Реј Чарлс и Стиви Вондер.” Група је поставила рекорд када су њена четири сингла („I Want You Back”, „ABC”, „The Love You Save” и „I‘ll Be There”) доспела један за другим на чело листе „Билборд хот 100”. Током раних година групе, тим за односе с јавношћу издавачке куће тврдио је да је Мајкл имао девет година, две мање него што је заправо имао, да би публици изгледао љупкији. Између 1972. и 1975. године Џексон је издао укупно четири соло студијска албума за Мотаун, међу којима и „Got to Be There” и „Ben”. Они су објављивани под франшизом Џексон 5 и са њих су издати успешни синглови попут „Got to Be There”, „Ben” и „Rockin' Robin”. Продаја албума групе је почела падати 1973. године, а Мотаун јој је стриктно забранио да снима или објави било какав материјал. И поред тога бенд је постигао неколико топ 40 хитова, укључујући и топ 5 диско сингл „Dancing Machine” и топ 20 хит „I Am Love”.
Прелазак у Епик и „Off the Wall” (1976—1981) Џексон 5 је напустио Мотаун 1975. да би затим потписао уговор са Си-Би-Ес рекордсом у јуну исте године, придружујући се Интернешенл рекордсу из Филаделфије а затим и Епик рекордсу. По завршетку правног поступка, група је преименована у Џексонови (). Након промене назива, бенд је наставио са наступима објављујући још шест албума између 1976. и 1984, у току којих је Мајкл био његов главни текстописац. Написао је хитове „Shake Your Body (Down the Ground)”, „This Place Hotel” и „Can You Feel It”. Године 1978, тумачио је улогу Страшила у филмском мјузиклу „The Wiz”. Снимања је заказивао Квинси Џонс са којим се спријатељио током продукције филма. Том приликом Квинси је пристао да буде продуцент певачевог наредног соло албума, „Off the Wall”. Године 1979, Џексон је поломио нос за време једне комплексне плесачке рутине. Операција носа која је следила није била у потпуности успешна. Џексон се жалио на потешкоће које је имао током дисања. Другу операцију носа, као и све остале, обавио је др Стивен Хоефлин.
Џонс и Џексон су заједнички продуцирали албум. Поред певача, текстописци су били и Род Темпертон, Стиви Вондер и Пол Макартни. Издат 1979. године, „Off the Wall”, био је први албум који је објавио четири америчка топ 10 хита од којих су се два нашла на врху листе „Билборд хот 100”, „Don't Stop 'til You Get Enough” и „Rock With You”. Налазио се на трећем месту „Билбордових 200 најбољих албума”. Званично, продат је у седам милиона копија у Америци од двадесет милиона широм света. На додели Америчких музичких награда 1980, освојио је три награде: за најбољи соул и ритам и блуз албум, најбољег мушког соул и ритам и блуз извођача и за најбољи ритам и блуз сингл („Don't Stop 'Til You Get Enough”). Те године, постао је власник Билбордове музичке награде за најбољи албум једног црног извођача и Греми награде за најбоље мушко ритам и блуз вокално извођење (за „Don't Stop 'Til You Get Enough”). Упркос комерцијалном успеху, Џексон је сматрао да је албум требало да има много већи утицај и био је одлучан у томе да надмаши своја достигнућа следећим издањем. Године 1980, Џексон је зарађивао највише новца у музичкој индустрији у односу на укупан профит свог албума и то 37 процената.
„Thriller” и „Мотаун 25” (1982—1983) Џексон је 1982. снимио песму „Someone in the Dark" која је била део музике за филм И-Ти: Ванземаљац. Песма се нашла на плочи која је освојила Греми за најбољи албум за децу. Исте године, извођач је објавио свој други албум за Епик, „Thriller”. „Thriller” се налазио на „Билбордовој листи 200 најбољих албума” 80 узастопних недеља од којих је 37 био на врху. Први је албум који је лансирао седам топ десет синглова међу којим и „Billie Jean” и „Beat It”. Одликован је двоструким дијамантским тиражом за продају од око 29 милиона копија у Сједињеним Америчким Државама. Тренутно је најпродаванији албум у Сједињеним Државама и на свету свих времена са процењеном продајом између 47 милиона и 110 милиона копија иако својевремено није имао готово никакву промоцију.
Џексонов правни заступник Џон Бранка је истицао да је његов клијент финансијски стекао највише признање у музичкој индустрији. Скоро два долара му је припадало за сваки продати албум. Џексон је такође рекордно профитирао од компакт-дискова и продаје документарца The Making of Michael Jackson‘s Thriller који је продуцирао са Џоном Лендисом. Документарац, финансиран од стране Музичке телевизије, продат је у преко 350 хиљада копија за пар месеци. Тадашњи период је бележио производњу лутки са Џексоновим ликом које су се појавиле у продавницама у мају 1984. са ценом од дванаест долара. Биограф Ренди Тараборели је написао: „У неком тренутку, „Thriller” се престаје продавати као магазин, играчка или улазница за хит филм а онда се почиње продавати као кућна потрепштина.” Гил Фризен, председник Еј-Енд-Ем рекордса је рекао да „цела индустрија има интерес у овом успеху.” Необично за то време, са албума је објављено седам синглова. „Тајм” магазин је објавио да је „Thriller” пружио (музичком) бизнису најбоље године још од 1978. када је његов домаћи годишњи доходак у Сједињеним Америчким Државама био преко четири милијарде долара. Магазин је називао Џексона: „Краљем плоча, радија, спотова. Човеком који сам спашава музички бизнис. Текстописцем који ствара битове за декаду. Плесачем са најелегантнијим стопалом на улици. Певачем који прекида све границе укуса, стила и боја такође.” мини|десно||Џексон приказује свој симболични покрет по први пут на Мотауну 25. „Њујорк тајмс” га назива „музичким феноменом” истичући да „у свету поп музике, ту је Мајкл Џексон и ту су сви остали.” „Вашингтон пост” је објавио да је албум отворио пут до славе другим извођачима међу којим и Принцу.
Џексонова популарност још више расте након 25. марта 1983. године и наступа на прослави 25 година постојања Мотауна познатој као „Мотаун 25: Јуче, данас, заувек” (). Прво је наступио са својом браћом, а затим и самостално изводећи песму „Billie Jean”. Тада је први пут извео свој препознатљиви покрет, месечев ход. Наступ је посматрало око 47 милиона телевизијских гледалаца (оволики број гледалаца није био забележен од наступа Елвиса Преслија и Битлса у емисији Еда Саливана). „Њујорк тајмс” је објавио: „Месечев ход који је урадио је препознатљива метафора његовог плесачког стила. Како то ради? Као техничар, сјајан је илузиониста и јединствен мимичар. Његова вештина да држи једну ногу праву док другом клизи, изискује савршен тајминг.”