Едмунд Берк (; Даблин, 22. јануар 1729 — Биконсфилд, 9. јул 1797) био је британски државник, политички теоретичар и филозоф рођен је у Даблину. Обично се сматра родоначелником англо-америчке конзервативне традиције. Беркова репутација која траје заснива се на низу дела која су била критична према Француској револуцији а пре свега на књизи Размишљања о револуцији у Француској (1790). Иако је био наклоњен америчкој револуцији Берк је оштро критиковао покушај да се француска политика преобликује у складу са апстрактним начелима као што су слобода, једнакост и братство тврдећи да се искуство пре свега налази у искуству, традицији и историји. Ипак сматрао је да француска монархија сноси делимичну одговорност за своју судбину јер је упорно одбијала да се мења да би се очувала. Берк је имао мрачну слику владе сматрајући да иако може да спречи зло ретко чини добро. Тржишне снаге схватао је као природни закон.

Упочетку се се бавио публицистичким радом, а после политиком као заступник виговаца у парламенту. Издавао је годишљак "Annual Register (1759 — 1788). Као филозоф познат по естетским респравама, усмереним сензуалистички, антирационалистички и психологистички. Утицао на многе естетичаре у Немачкој (Лесинг, Кант). Главно дело му је "Филозофско истраживање о пореклу наших идеја о узвишеном и лепом" из 1757. године.

Берк је био заговорник поткрепљења врлина манирима у друштву и значаја верских институција за моралну стабилност и добро државе.passim. Ови ставови су изражени у његовом делу Оправдање природног друштва. Он је критиковао поступке британске владе према америчким колонијама, укључујући и њену пореску политику. Берк је такође подржао права колониста да се одупру метрополитанској власти, иако се успротивио покушају постизања независности. Запамћен је по подршци католичкој еманципацији, опозиву Ворена Хејстингса из Источноиндијске компаније и чврстом противљењу Француској револуцији. У својим Рефлексијама о револуцији у Француској, Берк је утврдио да револуција разара ткиво доброг друштва и традиционалних институција државе и друштва и осудио прогон католичке цркве који је из тога произашао. То је довело до тога да је постао водећа фигура у конзервативној фракцији Виговске партије, коју је назвао старим виговима, за разлику од нових виговаца предвођених Чарлс Џејмс Фоксом који су подржавали Француску револуцију.Burke lived before the terms "conservative" and "liberal" were used to describe political ideologies, cf. J. C. D. Clark, (Cambridge University Press, 2000),

У 19. веку Берка су хвалили конзервативци и либерали. Касније у 20. веку постао је широко признат као филозофски утемељивач модерног конзервативизма.. Third Edition. (Palgrave Macmillan, 2003), F. P. Lock, (Clarendon Press, 2006),

Биолиографија

A Vindication of Natural Society (1756) A Philosophical Enquiry into the Origin of Our Ideas of the Sublime and Beautiful (1757) An Account of the European Settlement in America (1757) The Abridgement of the History of England (1757) Annual Register editor for some 30 years (1758) Tracts on the Popery Laws (Early 1760s) On the Present State of the Nation (1769) Thoughts on the Cause of the Present Discontents (1770) On American Taxation (1774) Conciliation with the Colonies (1775) A Letter to the Sheriffs of Bristol (1777) Reform of the Representation in the House of Commons (1782) Reflections on the Revolution in France (1790) Letter to a Member of the National Assembly (1791) An Appeal from the New to the Old Whigs (1791) Thoughts on French Affairs (1791) Remarks on the Policy of the Allies (1793) Thoughts and Details on Scarcity (1795) Letters on a Regicide Peace (1795–97) Letter to a Noble Lord (1796)

Референце

Литература

. Bourke, Richard, Empire and Revolution: The Political Life of Edmund Burke (Princeton University Press, 2015). . A review: Freedom fighter, The Economist, 5 July 2014 (Stanford University Press: 2001). (2 vols, 1957, 1964), a detailed modern biography of Burke; somewhat uncritical and sometimes superficial regarding politics . , good introduction . essays by American conservatives . essays by scholars . . .

. . . . . . (Basic Books; 2013) 275 pages; their debate regarding the French Revolution. opens the way towards an effective synthesis of Burke's ideas of History, Change and Prescription. . . older biography . the standard history of the trial and Burke's role O'Brien, Conor Cruise. . O'Gorman, Frank. Edmund Burke: Edmund Burke: His Political Philosophy (2004) 153pp

; shows Burke's debt to the Common Law tradition of the seventeenth century in JSTOR . Fulltext: Ebsco, argues Burke's ideas closely resemble those of conservative philosopher Friedrich August von Hayek (1899–1992). .

(International Archives of the History of Ideas, Vol. 206) (2012)} .

. . Hoffman, R.; Levack, P. (eds.) . (9 vol 1981– ) vol 1 online; vol 2 online; vol 6 India: The Launching of the Hastings Impeachment, 1786–1788 online; vol 8 online; vol 9 online. . .

. . . online review Norman, Jesse (2014). Edmund Burke: The Visionary who Invented Modern Politics. William Collins. O'Brien, Conor Cruise.

Uglow, Jenny (23 May 2019). "Big Talkers" (review of Leo Damrosch, , 473 pp.). The New York Review of Books. LXVI (9): 26–28.

Спољашње везе

Edmund Burke Society at Columbia University

Burke's works at The Online Library of Liberty Burke's "Reflections on the Revolution in France", lightly modified for easier reading

Burke according to Dr Jesse Norman MP at www.bbc.co.uk

, William F. Byrne, Berfrois, 29 June 2011

Категорија:Рођени 1729. Категорија:Умрли 1797. Категорија:Људи из Даблина Категорија:Британски политичари Категорија:Политички теоретичари Категорија:Британски филозофи