Роберт Алан Дал (; ; Инвуд, 17. децембар 1915 — Хамден, 5. фебруар 2014) био је амерички политички теоретичар и Стерлинг професор политикологије на Универзитету Јејл.
Успоставио је плуралистичку теорију демократије — у којој се политички исходи доносе кроз конкурентске, иако неједнаке, интересне групе — и увео „полиархију” као опис стварног демократског управљања. Један од утемељивача „емпиријске теорије” и познат по унапређењу бихејвиоралистичких карактеризација политичке моћи, Далово истраживање било је усредсређено на природу доношења одлука у стварним институцијама, попут америчких градова. Он је најзначајнији научник повезан са плуралистичким приступом описивању и разумевању структура моћи и на градском и на националном нивоу.
Поред свог рада на дескриптивној теорији демократије, дуго се бавио формулисањем конститутивних елемената демократије посматране као теоријски, али остварив идеал. Приписује му се да је главни теоретичар демократије, при чему присталице хвале оно што тврде да је убедљивост, јасноћа и истинитост његовог приказа неких од кључних карактеристика „оствариво-идеалне” демократије, као и његову дескриптивну анализу динамике модерне плуралистичке демократије.
Биографија Дал је рођен у Инвуду, Ајова, али је одрастао у Скагвеју, Аљаска. Његов деда по оцу Ивер Педерсен Дал доселио се у САД 1865. са фарме Дал Вестре на Сносаватнету код Стејнкјера. Роберт Дал је целог живота био свестан свог норвешког порекла и неколико пута је посетио дом предака.
Као младић, Дал је радио као физички радник на железници у Скагвеју. Овај дуготрајни контакт са локалним становништвом постао је одлучујуће важан за његове политичке ставове и истраживачка интересовања.
Диплому основних студија стекао је на Универзитету Вашингтон 1936, а докторат на Универзитету Јејл 1940.Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier,
Након докторирања, Дал је радио у влади у Вашингтону, а затим се добровољно пријавио у америчку војску. Служио је у Европи током Другог светског рата, био је вођа малог извиђачког вода у пешадијском пуку и добио је Бронзану звезду. Предводио је вод који је учествовао у великој офанзиви у новембру 1944.Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier, p. 656; David Mayhew, „A Biographical Memoir”. National Academy of Sciences, 2018,
После Другог светског рата, Дал се вратио на Универзитет Јејл 1946, где му је понуђено привремено радно место предавача америчке владе. Позиција је постала стална, и Дал је остао на Универзитету Јејл током целе каријере, све до пензионисања 1986. Био је Јуџин Мејер професор политикологије од 1955. до 1964, и Стерлинг професор од 1964. до 1986. Дал је био шеф катедре од 1957. до 1962.Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier,
Дал је био председник Америчког удружења за политичке науке 1966/67.Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier,
Дал је био ожењен Мери Бартлет све до њене смрти 1970, а затим Ен Сејл, презбитеријанком.Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier, p. 656; ; https://www.tributearchive.com/obituaries/1764589/Ann-Sale-Dahl
Награде и признања Током каријере, Дал је добио многа престижна признања и награде.Information drawn from Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655-60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier, p. 656; and Robert A. Dahl and Margaret Levi, “A Conversation with Robert A. Dahl". Annual Review of Political Science 2009 12: 1-9,
1950. Гугенхајмов стипендиста 1955–1956. Члан Центра за напредне студије бихејвиоралних наука 1960. Америчка академија уметности и наука 1962. Далова књига Ко влада? добила је награду Фондације Вудро Вилсон за књигу 1962. 1967. Члан Центра за напредне студије бихејвиоралних наука 1972. Национална академија наука 1978. Гугенхајмов стипендиста 1990. Далово дело Демократија и њени критичари (1989) освојило је награду Фондације Вудро Вилсон за књигу. 1995. Дал је био први добитник Јохан Шитове награде за политичке науке 1995. 2016. Награда Роберта А. Дала установљена је у част др Роберта Дала од стране Америчког удружења за политичке науке 2016.APSA Inaugurates the Robert A. Dahl Award. (2016). PS: Political Science & Politics, 49(4), 927-927. Америчко филозофско друштво Британска академија (као дописни члан).
Академско истраживање
Рани радови и плурализам У својој докторској тези 1940, Дал је критиковао „корпоративни капитализам” и државни социјализам као примере недемократских обележја, залажући се за економску демократију и облик демократског социјализма. Слична тема поновила се у његовом делу Предговор економској демократији 1985.
Далове утицајне ране књиге укључују Предговор демократској теорији (1956), Ко влада? (1961) и Плуралистичка демократија у Сједињеним Државама (1967), које су представиле плуралистичка објашњења политичке владавине у САД.
Касних 1950-их и раних 1960-их, био је укључен у академско неслагање са Чарлсом Рајтом Милсом о природи политике у САД. Милс је сматрао да су америчке владе у рукама јединствене и демографски хомогене елите моћи. Дал је одговорио да постоји много различитих елита, које морају да раде и у сукобу и у компромису једне са другима. Ако то није демократија у популистичком смислу, тврдио је Дал, оно је барем полиархија (или плурализам). У можда свом најпознатијем делу, Ко влада? (1961), он испитује структуре моћи (и формалне и неформалне) у граду Њу Хејвену, Конектикат, као студију случаја, и налази да она подржава овај став.
Од касних 1960-их, његове закључке су оспоравали научници попут Г. Вилијама Домхофа и Чарлса Е. Линдблома (Далов пријатељ и колега).G. William Domhoff, Who really rules?: New Haven and community power reexamined (Transaction Books, 1978).David Vogel, Fluctuating fortunes: The political power of business in America (2003)
Писање о демократији и полиархијама
У делу Полиархија, Дал користи термин „полиархија” да означи стварне случајеве демократије и пружа свеобухватну расправу о могућим узроцима полиархије.Dahl, Robert A. (1971). Polyarchy: participation and opposition. New Haven: Yale University Press.
У својој књизи Демократија и њени критичари, Дал појашњава своје гледиште о демократији. Ниједна савремена земља не испуњава идеал демократије, који је теоријска утопија. Конкретније, Дал је тврдио да се пет критеријума може користити за процену колико је процес демократски:R.A. Dahl, Democracy and Its Critics, Yale University Press, Chs. 8-9.
Делотворно учешће — Сви чланови треба да имају једнаке и делотворне могућности да своје ставове саопште другим члановима. Једнакост гласања — Сви чланови треба да имају једнаку и делотворну могућност да гласају, при чему се гласови једнако броје. Просвећено разумевање — Сви чланови морају имати једнаке и делотворне могућности да сазнају о последицама и алтернативама предлога. Контрола дневног реда — Сви чланови морају имати искључиву могућност да бирају да ли ће и како питања бити стављена на дневни ред. Укључивање одраслих — Свим или већини пунолетних сталних становника треба дати пуна права из претходна четири критеријума.
Међутим, као и у својој ранијој књизи Полиархија, Дал је сматрао да се неке земље приближавају тим идеалима и да се могу класификовати као „полиархије” уколико имају „седам институција, од којих све морају постојати да би се влада класификовала као полиархија”: Изабрани званичници — „Контрола над владиним одлукама о политици уставно је поверена изабраним званичницима.” Слободни и поштени избори — „Изабрани званичници бирају се на честим и поштено спроведеним изборима на којима је принуда релативно ретка.” Инклузивно право гласа — „Практично сви одрасли имају право гласа на изборима званичника.” Право да се кандидује — „Практично сви одрасли имају право да се кандидују за изборне функције у влади, иако старосне границе могу бити веће за обављање функција него за право гласа.” Слобода изражавања — „Грађани имају право да се изразе без опасности од тешке казне о политичким питањима широко дефинисаним, укључујући критику званичника, владе, режима, друштвено-економског поретка и владајуће идеологије.” Алтернативне информације — „Грађани имају право да траже алтернативне изворе информација. Штавише, алтернативни извори информација постоје и заштићени су законима.” Аутономија удруживања — „грађани … имају право да формирају релативно независна удружења или организације, укључујући независне политичке партије и интересне групе.”
Услови погодни за демократске институције У својој књизи О демократији, Дал наводи пет услова који погодују демократским институцијама. Три сматра суштинским, а преостала два само погодним.
Суштински услови за демократију: Контрола војске и полиције од стране изабраних званичника Демократска уверења и политичка култура Нема јаке стране контроле непријатељске према демократији
Погодни услови за демократију: Савремена тржишна економија и друштво Слаб субкултурни плурализам
О вредности демократије У својој књизи О демократији, Дал се бавио питањем „Зашто би требало да подржавамо демократију?” и тврдио да „демократија има најмање десет предности” у односу на недемократије:
Избегавање тираније Суштинска права Општа слобода Самоопредељење Морална аутономија Људски развој Заштита суштинских личних интереса Политичка једнакост Тражење мира Просперитет
Каснији радови У својим каснијим радовима, Дал је критички испитивао демократију, посебно у САД.
У делу Колико је демократски амерички устав? (2001), Дал је тврдио да је амерички устав много мање демократски него што би требало да буде, с обзиром на то да су његови аутори деловали са позиције „дубоког незнања” о будућности. Међутим, додаје да се мало или ништа не може учинити по том питању „осим неког уставног слома, који нити предвиђам нити, свакако, прижељкујем”.
У делу О политичкој једнакости (2006), Дал се бави питањем једнакости и разматра како и зашто владе нису испуниле своје демократске идеале. Он процењује савремени политички пејзаж у САД.Dahl, R. A., On political equality. Yale University Press, 2006.
Главни радови Најпознатија Далова дела укључују: Dahl, Robert A. 1950. Congress and Foreign Policy. New York: Harcourt, Brace
Dahl, Robert A. (1957). „The Concept of Power.” Systems Research and Behavioral Science 2(3), 201–215. Dahl, Robert A. (1957). „Decision-Making in a Democracy: The Supreme Court as a National Policy-Maker.” Journal of Public Law
Цео текст.
Види још Демократија Плурализам (политичка теорија)
Реферице
Литература
Baldwin, David, and Mark Haugaard (eds.). 2018. Robert A. Dahl: An Unended Quest. Routledge. Blokland, Hans Theodorus. 2011. Pluralism Democracy and Political Knowledge. Robert a Dahl and His Critics on Modern Politics. Burlington, VT: Ashgate. Crothers, Charles H.G. 2015. „Dahl, Robert A (1915–2014),” pp. 655–60, In: , 2nd ed. Vol. 5, Elsevier. Dahl, Robert A. 2005. After the Goldrush: Growing up in Skagway. Xlibris Corporation. [A description by Dahl of his days growing up in Alaska.] Dahl, Robert A., and Margaret Levi. 2009. “A Conversation with Robert A. Dahl". Annual Review of Political Science 12: 1-9 Fabbrini, Sergio. 2003. „Bringing Robert A. Dahl's Theory of Democracy to Europe.” Annual Review of Political Science 6:1: 119-137. Fisichella, Domenico. 2009. “Robert Dahl: The Democratic Polyarchy,” pp. 11–36, In: . Colchester, UK: ECPR Press. Mayhew, David. 2018. „A Biographical Memoir”. National Academy of Sciences.
Shapiro, Ian, and Grant Reeher (eds.). 1988. Power, Inequality, and Democratic Politics: Essays in Honor of Robert A. Dahl. Westview Press. Utter, Glenn H. and Charles Lockhart (eds.). 2002. American Political Scientists: A Dictionary (2nd ed.) pp 75–78, online.