Карлов универзитет у Прагу (; ) је један од најстаријих европских универзитета, најстарији у централној Европи, и први у словенским земљама. Историјски, то је и први немачки универзитет.Joachim W. Stieber: . Studies in the history of Christian thought, Vol. 13, Brill. Gustav Stolper: "German Realities", Read Books. ; George Henry Danton: . . Oxford Studies in Modern European History Series. . BiblioBazaar, То је један од најстаријих универзитета у Европи који континуирано ради. Данас се универзитет састоји од 17 факултета који се налазе у Прагу, Храдец Кралову и Плзењу. Карлов универзитет припада групи од три најбоља универзитета у централној и источној Европи. Он је рангиран око 200–300 места у свету.
Историја Универзитет је 7. априла 1348. утемељио Карло IV, цар Светог римског царства. Тада је он издао булу којом је гарантовао привилегије универзитету. По некима, була папе Клемента VI од 26. јануара 1347. има првенство, и означава датум оснивања. У почетку, универзитет је био подељен на секције или „нације“: баварску, чешку, саксонску и пољску. Године 1407. универзитет је осудио теорију теолога Џона Виклифа. Његова доктрина је, ипак, добијала на популарности. Ректор Карловог универзитета Јан Хус превео је Виклифов „Тријалог“ на чешки. Због сукоба са Хусом, немачки професори су 1409. прешли у Лајпциг где су основали универзитет. Тиме је универзитет остао без већине професора и студената, и тако је постао институција мањег, регионалног значаја.
Почетком 17. века доминантан утицај на универзитету преузимају језуити. Године 1784. немачки језик постаје језик наставе уместо латинског. У исто време допуштено је да студије похађају протестанти и Јевреји. Предавања о чешком језику и књижевности су почела 1793. Универзитет је подељен на немачки и чешки универзитет 1882. Ова два универзитета су паралелно користила неке од зграда. Неки од знаменитих студената немачког универзитета били су: Ернст Мах, Алберт Ајнштајн и Франц Кафка, док су на чешком универзитету студирали: Карел Чапек и Едвард Бенеш. Један семестар овде је студирао Никола Тесла. Међуратни период био је период гложења између чешког и немачког универзитета. После Другог светског рата преостало особље немачког универзитета преселило се у Минхен.
Данас је Карлов универзитет водећи универзитет у Чешкој. Састоји се из 17 факултета са седиштем у Прагу, 2 са седиштем у граду Храдец Кралове и један у Плзењу.
Средњовековни универзитет (1349–1419)
Оснивање средњовековног универзитета у Прагу инспирисано је светим римским царом Карлом IV.Charles was since 11 July 1346 antiking of Romans, since 26 August 1346 king of Bohemia, since 17 June 1349 lawful king of Romans as Charles IV and from 5 April 1355 Holy Roman Emperor. Он је замолио је свог пријатеља и савезника, папу Климента VI, да то учини. Папа је 26. јануара 1347. године издао булу о оснивању универзитета у Прагу, по узору на Париски универзитет, са пуним (4) бројем особља, укључујући и теолошки факултет. Дана 7. априла 1348, Карло, краљ Чешке, дао је успостављеном универзитету привилегије и имунитете од световне власти Златном булом, а 14. јануара 1349. то је поновио као краљ Римљана. Већина чешких извора од 19. века – енциклопедије, опште историје, материјали самог универзитета – радије наводе 1348. као годину оснивања универзитета, а не 1347. или 1349. Ово је узроковано антиклерикалним помаком у 19. веку, који деле и Чеси и Немци.
thumb|left|250px|Наставник и ученици приказани у средњовековном рукопису из Чешке Универзитет је отворен 1349. године. Универзитет је подељен на делове зване нације: боемску, баварску, пољску и саксонску. Боемска нација обухватала је Боеме, Моравце, јужне Словене и Мађаре; Баварска је укључивала Аустријанце, Швабе, староседеоце Франконије и Рајнске провинције; Пољска је укључивала Шлежане, Пољаке, Русине; Саксонска је укључивала становнике Маргравата Мајсена, Тирингије, Горње и Доње Саксоније, Данске и Шведске. Етнички чешки студенти су чинили 16–20% свих ученика. Архиепископ пардубички Арношт је узео активно учешће у оснивању тако што је обавезао свештенство да доприноси и постао ректор универзитета (тј. директор или управник).
Први дипломац је проглашен 1359. године. Предавања су се одржавала у колеџима, од којих је најстарији добио име по краљу Каролинуму, а основан је 1366. године. Правни факултет је 1372. постао самосталан универзитет.
Године 1402, Јероним Прашки у Оксфорду је преписао Дијалог и Тријалог Џона Виклифа. Декан филозофског факултета Јан Хус превео је Trialogus на чешки језик. Године 1403. универзитет је забранио својим члановима да следе Виклифова учења, али је његова доктрина наставила да добија на популарности.
У западном расколу, боемска нација је стао на страну краља Вацлав IV и подржала сабор у Пизи (1409). Остале нације универзитета су изјавили да подржавају страну папе Гргура XII, тако да је гласање било 1:3 против Боема. Хус и други Боеми су, међутим, искористили Вацлавово противљење Гргуру. Указом из Кутне Хоре () 18. јануара 1409. краљ је поткопао универзитетски устав дајући боемским мајсторима три гласа. Остао је само један глас за све остале три нације заједно, у поређењу са једним гласом за сваку нацију раније. Резултат овог преврата била је емиграција страних (углавном немачких) професора и студената, оснивајући Универзитет у Лајпцигу маја 1409. Пре тога, 1408. године, универзитет је имао око 200 доктора и магистара, 500 првоступника и 30.000 студената; сада је изгубила велики део овог броја, а подаци о губитку варирају од 5000 до 20.000 укључујући 46 професора.
Протестантска академија (1419–1622) thumb|200px|right|Каролинум – најстарија зграда Карловог универзитета изграђена у 14. веку
Факултет уметности постао је центар хуситског покрета и главни доктринарни ауторитет утраквиста. У годинама 1417–30. нису додељене дипломе; понекад је било само осам или девет професора. Цар Сигисмунд, син Карла IV, узео је оно што је преостало у своју личну имовину и направљен је одређени напредак. Цар Фердинанд I је позвао језуите у Праг и они су 1562. године отворили академију — Клементинум. Од 1541. до 1558. чешки хуманиста Матеус Колинус (1516–1566) био је професор грчког језика. Одређени напредак је поново постигнут када се цар Рудолф II настанио у Прагу. Године 1609. укинут је обавезан целибат професора. Језуитска академија је 1616. постала универзитет. (Могао је да додељује академске дипломе.)
Познати предавачи и студенти Почасни доктор овог универзитета је и Јован Цвијић.
Међу студентима овог универзитета био је и већи број Југословена и Срба, нпр. педагог проф. др Јован Ђорђевић.
Други универзитети у Прагу Поред овог, најпознатијег и највећег, у Прагу постоји читав низ других високошколских установа, универзитета, техничких високошколских установа и академија: Чешки технички универзитет у Прагу Академија музичких уметности у Прагу Академија ликовних уметности у Прагу Чешки пољопривредни универзитет у Прагу и др.
Види још Клементинум (Праг)
Референце
Литература
F. Čapka:
Digitální parlamentní knihovna Historické senátní tisky (with a lot of factual mistakes) Ludmila Hlaváčková: Německá lékařská fakulta v Praze (1883–1945) 17. listopad 1939 je opředen mýty, říká historik Petr Koura Josef Chalupský: Littera fundationis Universitatis Carolinae Pragensis. 7. Aprilis 1348 Album, seu Matricula Facultatis juridicae, 1372–1418 DOC file with pictures Page about Johannes Urzidil
Measuring Health and Disability in Europe Hruška Emil, , 2016. . Chad Bryant: Prague in Black. Nazi Rule and Czech Nationalism. Harvard Press : The Caroline University of Prague. A short history Peter Demetz: Prague in Black and Gold. Scenes from the Life of European City
Додатна литература
Спољашње везе
Official history of CU (short) From the History of Charles University in Prague (timeline) Notes on the Founding Charter of Charles University, Prague, 7 April 1348 A University Fit for a King – information about history and presence
Timeline of Ernst Mach's life Universita Karlova od počátků husitství do Bílé hory (PDF) Prager Professoren 1938–1948 Live and Study in the Czech republic
Категорија:Карлов универзитет