Ватин () је насеље у граду Вршцу, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 148 становника.
У овом насељу налази се гранични прелаз са Румунијом (Ватин-Моравица).
Историја мини|лево|Подручје Ватинске културе У бронзано доба је на овом подручју постојала Ватинска археолошка култура, названа по овом насељу.
Назив места Ватин по годинама: -{Vodad (Wodad)}- – 1334. Vadah -{(Wadach)}- 1414. -{Vat (vat)}- – 1421. г. -{Fatina}-. после -{Vattina}- -1717. г. -{Verseczát}- -1911. г. Ватин - 1919. г.
Године 1333. постојала је овде парохија, којој је духовни отац био Никола. У овом времену било је насељу име Водад. Године 1370. било је име једног Водадском становнику Радин. Дакле, био је Србин. Јоаким де Бадад био је 1411. властелин тога насеља. По предању овде су живели, око 1414. хајдуци Матија и Емерик Балог де Вадах -{(Wadach)}-. 1421. Ват -{(Vat)}- је био у поседу олигарха Јована Јанка де Нађлак. После његове смрти (1427. г.) краљ Жигмунд Луксембуршки је поклонио ово место вранском приору Алберту де Нађмихаљу. Како је његов син Ђорђе постао краљу неверан, губернатор Јанош Хуњади поклонио је Ват -{(Wath)}- Шарвариевима. Нађмихаљеви нису могли да забораве губитак Ватина. Чак 1550-те када су Ватин узели у посед Петар Петровић и Ђорђе Мартинац, протестовали су Нађмихаљеви. Сигмунд Батори је 1597. продао Ватин Волфгангу Прибеку.
Ватин је 1713. године имао 18 домова. Године 1716. припојен је Вршачком диштрикту. Ватин 1717. године имао је 27 домова, 1749. 36 домова, а 1751. гдодине само 34 дома. Године 1730. подигнута је црква брвнара, године 1856. подигнута је црква.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Жамском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
Године 1859. откупио је Манцинг ово имање Вагнеру и Вошингу, од којих су га откупили грофови Виктор и Ладислав Ћирки. Од 1891. имао је Ватин железничку постају, а од 1908. станицу. 1914. откупила је општина зграду за општинску кућу.
Број становника био је: 1869. године 510 становника: 1890. 581становник; 1900.661; 1910.644. Године 1902. у селу је било 135 Немаца за које је моравички парох тражио државну школу. Године 1921. пописано је 562 становника, од којих је било; Срба-346; Словака-18; Румуна- 36; Немаца- 95; Мађара-77.
Године 1919. обустављен железнички саобраћај на линији Базијаш-Темишвар преко Ватина, 1919. постављена је у Ватину стража жандармерије и царина.
Источно од Ватина, на локалитету Бела Бара, налазило се праисторијско насеље и некропола, по коме је једна култура раног и средњег бронзаног доба добила име — Ватинска култура. Од 1893. до 1919. Феликс Милекер, кустос Градског музеја у Вршцу вршио је археолошка ископавања на локалитету.ватинске културе бронзаног доба.
Демографија У насељу Ватин живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,53.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Галерија
Референце
Литература
Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“ Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г. Историјски преглед Подунавске области Банатски део, написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г. »Летопис« општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М., Беч 1999. -{Vattinai östelep (Praistorijsko naselje u Vatinu) objavljeno je 1905. godine.}-
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији