Орешац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2022. било је 280 становника.
Овде се налази ФК Јединство Орешац.
Историја У протеклом периоду Орешац је имао више имена: Орошиа -1462. године, Орашич-1690. године, Орешац-1713. године, -{Homokdiód}- -1911. године, a од 1919. године Орешац.
У орешачком атару, на једној хумци (Жидовар), налази се откоп, који је крајем бронзаног доба био насељен. Ископине из тога места упућују у ватински културни круг.
Године 1462. име насеља на овом месту је било Оришија. После 1690. — Орич, који је 1713. године бројао 13 домова. Придошли су Румуни 1749. године, па се број домова попео на 46. По аустријском царском ревизору Ерлеру место је 1774. године имало милитарски статус, а припадало Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Године 1782. пописано је 536 православаца. Године 1871. је сазидана румунска црква, тада заједничка српска и румунска. Године 1910. извршена је подела црквене имовине између Срба и Румуна. Црква је остала Румунима, који су исплатили Србима њихов део. Срби су 1912. године подигли нову цркву.
Прираст становништва последњих деценија био је: 1869 — 552 становника; 1881 — 615; 1890 — 738; 1900 — 682; 1910 — 766 становника. На дан 31. јануара 1821. године пописано је 713. становника, од којих је било: Срба — 319; Румуна — 350; Рома — 44.:85-86
Демографија У насељу Орешац живи 337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,4 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Коришћена литература Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927 „Напредак Панчево”, Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928. Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. »Летопис« Општина у јужном Банату: „Банатска места и обичаји” Марина (Беч 1999).
Спољашње везе
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији Категорија:Насељена места у Вршцу Категорија:Насељена места у Војводини