Жак Картје (; Сен Мало, 31. децембар 1491 — Сен Мало, 1. септембар 1557) је био француски истраживач, најпознатији по истраживању области око залива и реке Сен Лорен,His maps are lost but referenced in a letter by his nephew Jacques Noël, dated 1587 and printed by Richard Hakluyt with the Relation of Cartier's third voyage, in The Principall Navigations [...], London, G. Bishop, 1600. првих региона који су званично припали Канади. Он је назвао те регионе "Држава Канада", по ирокешким називима за два велика насеља које је видео (Стадакона и Хочелага).
Краљ Француске Франсоа I га је изабрао да нађе "-{certaines îles et pays où l'on dit qu'il se doit trouver grande quantité d'or et autres riches choses}-" ("нека острва и земље гдје се каже да постоји много злата и других богатства"). Картје је 1534. године започео путовање да нађе западни пут до Азије. Истраживао је делове данашњег Њуфаундлeнда (почевши 10. маја те године) и Канадско приморје. Кад је сазнао о реци према западу (Сен Лорен) мислио је да би то могао бити Северозападни пролаз. Искрцао се први пут на данашњем Гаспеу, где је поставио крст и објавио да то подручје припада Француској. Онда је наставио до Квебека, тада познат као Стадакона. Током путовања отео је два сина поглавице Донаконе, Домагаја и Таигноагнyа, и вратио их је са собом у Европу.
Картје је почео друго путовање 19. маја следеће године са 3 брода, 110 људи и отетим дечацима (који су били враћени поглавици). Путовао је узводно до хјуронског села Стадакона и ирокешког села Хочелага (данашњи Монтреал) и стигао је 2. октобра 1535. године. Чуо је о земљи, Сагне, која је требало да буде пуна злата и других богатства.
Картје је 23. маја, 1541. године отишао је из Сент Малоа на своје треће путовање. Овај пут је тражио Сагне, али није успео прећи Хочелагу. Након зиме коју је провео у Канади вратио се у Француску 1542. године. Многи морнари су умрли од скорбута кад се брод заглавио у леду. Картје је морао питати Индијанце за њихове обичајне лекове, које су му дали. Остатак свог живота провео је у Сен Малоу, у кући у близини града.
Биографија Младост Жак Картје је рођен 1491.Нема података о крштењу, али је Картје је поменуо своју старост у најмање три писма. Види: Marcel Trudel, Histoire de la Nouvelle-France, Fides, vol. 1. pp. 68. у граду Сен Мало, луци на северозападној обали Бретање. Картје, који је био угледан поморац, додатно је унапредио свој друштвени статус оженивши Мари Катарину дес Гранчес, чланицу угледне породице, 1520. године. Да је био угледан у Сен Малу говоре чести записи у подацима о крштењима где се наводи као кум или сведок.Biggar, H.P. A Collection of Documents relating to Jacques Cartier and the Sieur de Roberval, Ottawa, Public Archives of Canada, 1930. Navodi preko 20 krštenja.
Прво путовање мини|десно|250п| upright = 2 |Рута Картјеовог првог путовања
Године 1534. војводство Бретање службено је уједињено с Француском, а Картјеа је краљу Франсои -{I}- Валоу представио Жан ле Вене, бископ Сен-Малоа и опат Мон Сен Мишела, у самостану „Маноар де Брион”. Краљ Француске Франсоа -{I}- Валоа га је изабрао да нађе -{„certaines îles et pays où l'on dit qu'il se doit trouver grande quantité d'or et autres riches choses”}- („нека острва и земље где наводно постоји много злата и других богатства”).Gustave Lanctôt observed that Cartier was absent from Saint-Malo's registers at the time and that his first voyage in 1534 arrived at the very place in Newfoundland where Verrazzano's explorations had ended ten years prior; Lanctôt surmised that Cartier had accompanied Verrazzano on that voyage. This was dismissed as conjecture by Marcel Trudel, who noted that Cartier's Relations are devoid of any reference to such an experience. See Trudel, Histoire de la Nouvelle-France, .Baron de La Chapelle, « Jean Le Veneur et le Canada », Nova Francia, , quoting a genealogical work made in 1723 for the Le Veneur family. After his final trip, he said he would never search again. Године 1534, почиње путовање с два брода и 61 чланом посаде, како би нашао западни пут до Азије. Истраживао је делове данашњег Њуфаундленда (почевши 10. маја те године) и Канадско приморје. Кад је сазнао за реку на западу (река Сен Лорен), мислио је да би то могао бити Северозападни пролаз. Искрцао се први пут на данашњем Гаспу (Квебек), где је поставио крст и објавио да то подручје припада Француској. Онда је наставио (бродом) до града Квебека, тада познатог као Стадакона.
Картјеова прва два сусрета с домороцима догодила су се на северној страни залива Шалоур, те су то највјеројатније били Микмаки индијанци. Сусрети су били кратки, уз нешто трговања. Трећи сусрет био је на обали залива Гаспе, са групом Ирокези индијанаца, када је забио 10 метарски крст и присвојио земљу у име краља Француске. Након тога долази до промене односа локалних племена према Картјеу, што говори да су схватили њихове намере. Када је поглавица (најверојатније Донакона, поглавица села Стадакона) с братом и синовима дошао на брод да протестује због крста, он бива заробљен. Два сина поглавице, Домагаја и Тајгноагнја, Картје је одлучио да врати са собом у Европу.<ref>Neki izvori navode da je poglavar bio Donакоna, poglavica Stadакоna, npr. the Canadian Encyclopedia , ali to se ne čini mogućim prema Картјеоvom iskustvu. Neki izvori govore da je Donакоna pustio sinove svojevoljno, zajedno s kukuruzom. [http://www.worldbookonline.com/advanced/article?id=ar097600&st=jacques+cartier the World Book Online Encyclopedia] </ref> Поглавица је на крају пристао да их се одведе у Европу под условом да се врате с европским предметима за трговину.Dictionary of Canadian Biography Online Картје се вратио у Француску у септембру 1534, сигуран да је дошао до Азије.
Друго путовање мини|250п |Рута Картјеовог другог путовања. мини|250п |Овај шпански графикон реке Сен Лорен из 1541. године садржи легенду испред „острва де Орлинса” која каже: „Овде су многи Французи умрли од глади”; тиме се вероватно алудира на Картјеово друго насеље периоду 1535–1536.Carta del curso del río de San Lorenzo desde su desembocadura hasta el lago de Golesme . Bibliotecadigital.rah.es
Картје је почео друго путовање 19. маја следеће године са три брода, 110 људи и отетим дечацима (који би били враћени поглавици). Путовао је узводно до хуронског села Стадакона и ирокешког села Хочелага (Монтреал), где је стигао 2. октобра 1535. Чуо је о земљи Сагне за коју се говорило да је пуна злата и других богатства.
Када је стигао до Стадакона, усидрио је два брода, те с најмањим наставио даље реком, до села Хочелага (данас Монтреал). Путовање није могао даље да настави јер је река била блокирана за пловидбу брзацима. Сигуран како је река Северозападни пролаз, те једино што га дели до Кине су брзаци, насеље које је настало на месту названо је према француској речи за Кину, -{La Chine}-, те одтуда назив за речне брзаке -{„Lachine Rapids”}- и град Лашин у Квебеку.
Након два дана проведена међу становницима Хочелага, Картје се вратио у Стадакону 11. октобра. Не зна се када је тачно одлучио да проведе зиму 1535–1536. у Стадакону, али било је прекасно за повратак у Француску. Картје и његови људи су се припремали за зиму јачајући утврђење, скупљајући дрва за огрев и солећи рибу и дивљач. Од средине новембра 1535. до средине априла 1536. флота је била замрзнута на ушћу реке Сент Чарлс. Међу Ирокезима и Французима избио је скорбут. Приликом посета Домагаја утврђењу, Картје је од њега сазнао за лек за болест, који је спасио живот 85 Француза и експедицију. У мају 1536. Картје се одлучио на повратак у Француску те је на пут повео поглавицу Донакону. У Сен Мало су упловили 15. јула 1536.
Треће путовање мини|250п|десно| Дофенова мапа Канаде око 1543. године, приказује Картјеова открића
Дана 17. октобара 1540, краљ Франсоа је наредио Жаку Картјеу да се врати у Канаду и да помогне подухвату колонизације. Међутим 15. јануара 1541. Картјеа је истиснуо Жан-Франсоа Робервал, хугенот и краљев пријатељ, који је постао вођа експедиције, док је Картје постао главни навигатор. Док је Робервал чекао артиљерију и залихе, допустио је Картјеу да отплови раније са својим бродовимаurl=http://www.elizabethan-era.org.uk/jacques-cartier.htm Jacques Cartier, Short Biography (w/timeline), Elizabethan Era, 2010, pritupljeno 02.10.2010.. Дана 23. маја 1541. отишао је из Сен Малоа на своје треће путовање, с пет бродова. Овога пута циљ није био тражење пута до Оријента, већ потрага за „краљевством Сагне” и његовим богатством, те изградња трајних насеља дуж реке Сен Лорен. Након што се усидрио код Стадакона, Картје се срео с Ирокезима. Њихов број и недостатак радости приликом сусрета забринули су га, те је одлучио да гради насеље неколико километара узводно, на месту данашњег града Кап Руж у Квебеку. Осуђеници и остали колонизатори су се искрцали, заједно с преживелом стоком. Засађени су вртови, изграђено је утврђено насеље које су назвали Шарлсберг-Ројал. Додатно утврђење је изграђено на стени изнад насеља ради боље заштите. Почели су да скупљају материјале за које су мислили да су дијаманти и злато, а били су кристали кварца и гвоздени пирит. Два брода с тим материјалима су послата у Француску 2. септембра.url=http://www.americanjourneys.org/aj-028/summary/index.asp Cartier’s Third Voyage to Canada, 1541–1542, American Journeys, 2010, pristupljeno 02.10.2010.
Након што је успоставио насеље, Картје је 7. септембара чамцима кренуо и извиђачки поход у потрагу за „Сагнеом”. Након што је дошао до Хочелага, лоше време и бројни брзаци спречили су наставак пута уз реку Отаву. По повратку у Шарлсберг-Ројал, Картје је пронашао злоћудну ситуацију. Ирокези нису више долазили у пријатељске посете и носили рибу и дивљач, већ се тумарали на злоћудан начин. Записи о зими 1541–1542 не постоје. Подаци су прибављени из детаља записа морепловаца који су се вратили кући. Чини се да су домороци напали и убили 35 насељеника пре него што су се успели повући унутар утврђење. Иако је скорбут излечен домаћим рецептом (-{Thuja occidentalis}- инфузијом), стиче се утисак опште неимаштине и Картјеовог уверења да нема довољно људи да обрани утврђење или крене у потрагу за краљвеством Сагнео.
Картје је запловио према Француској рано у јуну 1542, сусревши Робервала и његове бродове дуж обале Њуфаундленда, негдје у време када је Робервал оставио аМаргариту де ла Рок на острву. Иако је Робервал инсистирао да се врати у Сагнео, а Картје се под окриљем ноћи искрао, те наставио према Француској уверен да његов брод садржи злато и дијаманте.
У Француску је стигао у октобру. У међувремену Робервал је преузео заповедништво на Шарлсберг-Ројалом, који је напуштен 1543, након што су болести, лоше време и напади домородаца отерали насељенике.
Каснији живот
Картје је остатак живот провео у родном месту Сен Мало на оближњем имању где је често био користан као тумач португалског језика. Преминуо је у својој 65/66 години 1. септембру 1557. током епидемије могућег тифуса иако бројни извори наводе непознат узрок смрти. Картје је сахрањен у катедрали Сент Винцент.
Све до 1605. године није било трајних насеље Европљана у Канади, када је Самјуел де Шамплен основао Порт Ројал у данашњој Викторији Бичу изван Анаполис Ројала.
Оставштина мини|250п|Картјеова флота је била обележена на канадској поштанској марки 1908. године
Откривши улаз у реку Сен Лорен на првом путовању, отворио је највећи водени пут за улаз Европљана у Северну Америку. Направио је добре процене ресурса Канаде, природних и људских, иако је преценио минерална богатства. Мада су неки његови поступци према индијанцима били непоштени, покушавао је да успостави пријатељске односе, што је било неопходно за изградњу насеља у индијанској земљи.