thumb|Такмичење у стреличарству у јуну 1983. у Менхенгладбаху, Западна Немачка. thumb|Рикбакшки стрелац се такмичи на Бразилским играма домородаца. thumb|Циљ за стреличарство- како се може приметити сваки стрелац тежи да погоди „у жуто“.
Стреличарство је вештина коришћења лука у сврхе испаљивања стрела.Paterson Стреличарство је током историје налазило своју примену у лову и борби а касније је постало спорт. Особа која се бави стреличарством назива се „стреличар“.The noun "toxophilite", meaning "a lover or devotee of archery, an archer" derives from Toxophilus by Roger Ascham —"imaginary proper name invented by Ascham, and hence title of his book (1545), intended to mean 'lover of the bow'." "toxophilite, n." Oxford English Dictionary. Second edition, 1989; online version November 2010. <http://www.oed.com:80/Entry/204131>; accessed 10 March 2011. Earlier version first published in New English Dictionary, 1913.
Историја
Најранији конкретан траг стреличарства стар је пет хиљада година. Лук је вероватно прво коришћен за лов, а тек касније у сврхе ратовања. Старе цивилизације, првенствено Персијанци, Грци, Индијци, Кинези, и Корејци, имали су велики број стреличара у својим војскама. Испоставило се да су стреле посебно погубне за велике војне формације.
Током средњег века, коришћење стреличара у западноевропским ратовима није било доминантно колико се у популарној култури обично сматра. Стреличари су обично били најмање плаћени војници у војсци, или чак регрутовани међу сељацима. Таква стратегија била је последица мале цене лукова и стрела у поређењу са ценом мачева и оклопа. Професионални стреличари, за које је потребна дугогодишња обука и квалитетнији лукови због тога су били ретки у Европи. Насупрот томе, у Азији и арапском свету стреличарство је било веома заступљено. Стреличари-коњаници су сачињавали главницу војне снаге већине Монгола.
Развитком ватреног оружја, стреличарство се све мање користи у ратовању. Прва ватрена оружја су била лошија у домету, учесталости паљбе и пробојности оклопа од висококвалитетних лукова, али је за њихово коришћење била потребна драстично краћа обука. Стреличарство је данас олимпијски спорт. У Србији је за законито поседовање лука неопходна дозвола.
Порекло и античко стрељаштво
Најстарија позната евиденција о луку и стрели потичу из јужноафричких локалитета као што је пећина Сибуду, где су пронађени остаци костију и камених врхова стрела који датирају пре отприлике 72.000 до 60.000 година. На основу индиректних доказа, сматра се да се лук такође појавио или поново појавио касније у Евроазији, близу прелаза из горњег палеолита у мезолит. Најранији потврђени остаци лука и стреле из Европе су могући фрагменти из Немачке пронађени у Манхајм-Фогелстангу датирани пре 17.500 до 18.000 година, и Стелмуру датирани на пре 11.000 година. Азилијански врхови пронађени у пећини Бишон, Швајцарска, поред посмртних остатака медведа и ловца, са фрагментима кремена пронађеним у трећем пршљену медведа, указују на употребу стрела пре 13.500 година.« La grotte du Bichon, un site préhistorique des montagnes neuchâteloises », Archéologie neuchâteloise 42, 2009. Други знаци његове употребе у Европи потичу из Стилмура у Аренсбуршкој долини северно од Хамбурга у Немачкој и датирају из касног палеолита, око 10.000–9.000. п. н. е. Стреле су биле од боровине и састојале су се од главне дршке и предњег дела од 15–20 cm са кременим врхом. Нема потврђених ранијих лукова; претходне шиљасте дршке су познате, али су можда биле лансиране бацачима копља, а не луковима. Најстарији до сада познати лукови потичу из мочваре Холмегард у Данској. На локалитету Натарук у округу Туркана, Кенија, сечива од опсидијана пронађена забијена у лобању и у торакалној шупљини другог скелета, указују на употребу стрела са каменим врховима као оружја пре око 10.000 година.
Класичне цивилизације, посебно Асирци, Грци, Јермени, Персијанци, Парти, Римљани, Индијци, Корејци, Кинези и Јапанци, у својим војскама су имали велики број стрелаца. Акађани су први користили композитне лукове у рату судећи по победничкој стели Нарам-Сина од Акада. Египћани су Нубију називали „Та-Сети“ или „Земља лука“, пошто су Нубијци били познати као стручни стрелци, а до 16. века пре нове ере Египћани су користили композитни лук у рату. Егејске културе из бронзаног доба су већ од 15. века пре нове ере биле у могућности да ангажују велики број специјализованих произвођача лукова у државном власништву за ратне и ловачке сврхе. Велшки дуги лук је први пут доказао своју вредност у континенталном рату у Бици код Кресија. У Америци стреличарство је било широко распрострањено у европским контактима.
Стреличарство је било веома развијено у Азији. Санскритски израз за стреличарство, данурведа, почео је да се односи на борилачке вештине уопште. У источној Азији, Когурјо, једно од три краљевства Кореје, било је добро познато по својим пуковима изузетно вештих стрелаца.Book of the Later Han "句驪一名貊耳有別種依小水為居因名曰小水貊出好弓所謂貊弓是也"
Средњевековно стрељаштво
Средњовековни кратки лук је био технички идентичан луковима из класичне ере, са дометом од приближно сто јарди . То је било примарно оружје на бојном пољу током раног средњег века. Око десетог века самострел је уведен у Европу. Самострели су генерално имали већи домет, већу прецизност и већу продорност од кратког лука, али су имали много спорију брзину паљбе. Самострели су коришћени у раним крсташким ратовима, са моделима који су имали домет од и могли су да пробију оклоп или убију коња.
Током касног средњег века енглеска војска се чувено ослањала на масовне стрелце наоружане дугим луком. Француска војска се више ослањала на самострел. Као и њихови претходници, вероватније је да су стрелци били сељаци или јеомени него војници. Дуги лук је имао домет до . Међутим, његов недостатак прецизности на великим дометима учинио га је масовним оружјем, а не појединачним. Значајне победе које се могу приписати дугом луку, као што су Битка код Кресија и Битка код Аженкура, довеле су до тога да је енглески дуги лук постао део војног знања.
Види још Стреличарски клуб Ниш Стреличарски клуб особа са инвалидитетом „Око соколово”
Референце
Литература
Enea Bianchi, “Philosophies of Archery”, , in Popular Inquiry, vol.2, 2021, 22-37.
Elmer, Robert P. (Robert Potter) (1917) American Archery; a Vade Mecum of the Art of Shooting with the Long Bow Columbus, OH: National Archery Association of the United States Hansard, George Agar (1841) The Book of Archery: being the complete history and practice of the art, ancient and modern ... London: H. G. Bohn Hargrove, Ely (1792) Anecdotes of Archery; from the earliest ages to the year 1791. Including an account of the most famous archers of ancient and modern times; with some curious particulars in the life of Robert Fitz-Ooth Earl of Huntington, vulgarly called Robin Hood .... York: printed for E. Hargrove, bookseller, Knaresbro' (later editions: York, 1845 and facsimile reprint, London: Tabard Press, 1970) Heath, E. G. & Chiara, Vilma (1977) Brazilian Indian Archery: a preliminary ethno-toxological study of the archery of the Brazilian Indians. Manchester: Simon Archery Foundation , 89, 193–208.
Klopsteg, Paul (1963) A Chapter in the Evolution of Archery in America Washington, DC: Smithsonian Institution Lake, Fred & Wright, Hal (1974) A Bibliography of Archery: an indexed catalogue of 5,000 articles, books, films, manuscripts, periodicals and theses on the use of the bow for hunting, war, and recreation, from the earliest times to the present day. Manchester: Simon Archery Foundation Morse, Edward (1922) Additional notes on arrow release Salem, Massachusetts: Peabody Museum Pope, Saxton (1925) Hunting with the Bow and Arrow New York: G. P. Putnam's Sons Pope, Saxton (1918) Yahi Archery Berkeley: University of California Press Thompson, Maurice (1878) The Witchery of Archery: a Complete Manual of Archery New York: Scribner & Sons FITA-Style Archery Targets Bow and Arrow Targets The Traditional Bowyer's Bible. [Azle, TX]: Bois d'Arc Press; New York, N.Y.: Distributed by Lyons & Burford The Traditional Bowyer's Bible; Volume 1. (1992) The Traditional Bowyer's Bible; Volume 2. (1992) The Traditional Bowyer's Bible; Volume 3. (1994) ; The Traditional Bowyer's Bible; Volume 4. The Lyons Press, (2008)
Спољашње везе
Paralympic archery at IPC web site USA Archery is the National Governing Body
*