Симфонија број 7, A - Дур, опус 92, Лудвига ван Бетовена."Beethoven's Symphony No. 7 in A Major, Op. 92" at NPR (13 June 2006)

Бетовенову Седму Симфонију, Рихард Вагнер је назвао Апотеоза игре. И заиста, сва њена четири колосална става су у разузданом играчком покрету, правог лаганог става нема, а Џорџ Бернард Шо, велики британски драмски писац и музички критичар је са правом приметио да је у поређењу са финалним ставом и најразузданији џез права Молитва Девице. Симфонија је настала током Бетовеновог боравка у Теплицу од јесени 1811. до јуна 1812. године (чувен је Бетовенов сусрет са Гетеом у то време, када је Гете рекао за Бетовена да је он једна сасвим неукротива личност). Симфонија је премијерно изведена у Бечу децембра 1812. године. Четири њена става образују целину трајања 38 минута.

Форма и анализа Први став је опсежни поко состенуто виваче (муз. -{Poco sostenuto vivace}-). Најпре је то опсежан лагани увод, са карактеристичним бурним скоковима, који набујавају и уводе у разуздани, разиграни сонатни став. Ни друга његова тема више не делује мирно.

Други став је, скроз неуобичајено, алегрето (муз. -{Allegreto}-). То је један посмртни марш, али за разлику од оног епски трагичног у Ероици, овај је мањих димензија и више лирски интониран. Неких бурних излива бола готово нема.

Трећи став је скерцо, са ознаком престо (муз. -{Presto}-). То је опет једна бетовенска игра духова која између бочних делова има идилични централни трио, асаи мено престо (муз. -{Assai meno presto}-). Ту наступа једна молитвена тема аустријских ходочасника.

Четврти и финални став је један од најразузданијих у светској симфонијској литератури: врло разиграни алегро кон брио (муз.Allegro con brio). Његови брзи, ватрени и до крајних граница разиграни ритмови, над којима се само развија одговарајућа играчка мелодика, са правом су дали Бернарду Шоу разлог за констатацију коју је изнео о овом ставу 1927. године: До данас непревазиђена играчка ритмика!

Због оваквог свог звучног садржаја (коју и даље тумачи класичан оркестарски састав) Бечка критика Бетовеновог времена, а и каснија Европска, морали су имати мало разумевања и дело окарактерисати као производ становника луднице. Али, Рихард Вагнер је међу првима имао пуно разумевања за дело и био његов први велики диригент - тумач, као што је био и први велики мајстор за Бетовенов симфонијски опус.

Референце

Литература

Спољашње везе

Full Score of Beethoven's Seventh Symphony Introduction by the conductor of a Philadelphia Orchestra performance Aperçu of Apotheosis, Program notes on the Seventh Symphony by Ron Drummond Program notes of Beethoven's Seventh Symphony by the Los Angeles Chamber Orchestra

Категорија:Симфонија Категорија:Лудвиг Ван Бетовен